Da li ste pasivno-agresivni?

Zamislite primer da u jednom preduzeću na kraju radnog vremena nezadovoljni radnik legne ispred izlaznih vrata, tako da niko ne može da izađe jer njegovo telo blokira jedini izlaz. Na prvi pogled on ne radi ništa jer „samo leži”. Kada drugi pokušaju da ga silom uklone i oslobode vrata, u svesti posmatrača nastaje slika u kojoj su oni ti koji su loši jer su nasilni, dok je on njihova žrtva. U stvarnosti on je pasivno nasilan, dok su drugi aktivno nasilni.

Upravo zato što pasivno nasilje ne liči na nasilje, Mahatma Gandi ga je u svojoj političkoj borbi oslobađanja Indije od Britanske imperije proglasio za nenasilje.

Često smo svedoci da grupe nezadovoljnih „nenasilno” zakrče neke saobraćajnice u gradu ili zapreče neki regionalni put. U takvim situacijama vlast okleva da primeni silu kako bi se deblokirale saobraćajnice upravo zato što bi onda ona u očima publike ispala nasilna i loša.

Brandon Grasley / Flickr.com

I u svakodnevnom životu, kada se pojavi neki sukob, ljudi mogu svoju reakciju da izraze otvoreno i direktno, ili mogu da je prikriju i ne izraze je ili je izraze indirektno. Kada neko u konfliktnoj situaciji reaguje otvoreno, tada se jasno predstavlja kao strana u konfliktu. Kada se ne reaguje otvoreno, tada druga strana nema jasan znak da je nastao konflikt. Kada neko svoje nesaglasje izražava prikriveno, indirektno ili pasivno, tada kažemo da se ponaša pasivno-agresivno.

Ima više razloga zbog kojih ljudi ne ulaze otvoreno u sukob, već svoje nezadovoljstvo, ljutnju ili uvređenost pokazuju indirektno na „neagresivan” način. Ukoliko je radnik ljut na svog šefa, on može da se plaši da će šef da mu zameri ukoliko mu pokaže svoju ljutnju, i da će da dobije kaznu ili otkaz. Zato se „sveti” šefu tako što sabotira mašinu na kojoj radi, praveći se da nema pojma zašto se to dogodilo.

Osoba koja ne podržava neki predlog neće to otvoreno da kaže, već će pasivno-agresivno da tvrdi da je saglasna, ali da postoji neki razlog zašto je predlog loš. Kad neko zauzme stav pasivne agresivnosti, tada veoma često ponavlja „Da, ali…” obrazac. Pasivna agresivnost je često problem u timskom radu, naročito onda kada nije prepoznata kao takva, zbog čega se gube sati u besplodnim diskusijama.

Jedino onda kada neko prepozna pasivnu agresivnost on može da pretpostavi da postoji sukob i suprotstavljanje, pa se bavi njime. Zato je prepoznavanje znakova pasivnog nesaglasja i suprotstavljanja važan deo socijalne inteligencije.

Izvor: Politika.rs