Čuvajte dobar glas

Da se dobar glas daleko čuje, a loš još dalje izgleda da postoji samo još u izreci. Jer, u stvarnom životu samo dobar glas dobro zvuči, dok loš glas nikada nije bez razloga i uvek ukazuje na to da se nešto dešava sa glasnim žicama ili u njihovoj okolini.

– Dobar glas je onaj koji se dopada i onima koji ga proizvode, ali i onima koji ga slušaju - voli da kaže profesor dr Predrag Stanković, načelnik Odeljenja fonijatrije u Institut za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije. Ali i odmah dodaje:

– Definicija glasa nije jednostavna. Ima ih više, a po jednoj od njih glas je akustična percepcija vibracija glasnica koje su, inače, najplemenitije tkivo u ljudskom organizmu. Sve što se dešava na nivou larinksa (grkljana) je periferija, centralni organ fonacije je u mozgu. Zato ne postoji ni jedan sistem u ljudskom organizmu koji se ne odražava, ustvari, ne utiče na glasnice - od infekcija, alergija, imunoloških, endokrinoloških poremećaja do brojnih oboljenja i stanja psihe.

Glas, ustvari složeni fenomen nastajanja i korišćenja glasa svojstven je samo ljudskoj vrsti. Ljudski glas, objašnjava naš sagovornik, je toliko specifičan i karakterističan da se teško može kopirati ili ponoviti. Zato se i kaže da je glas čovekova lična karta. Glas nastaje kroz kompleksne neurolaringološke procese. Aktivator, generator i rezonator glasa su tri nivoa ovog vokalnog aparata, a na nastanak održavanje i poremećaje glasa utiču svi sistemi u organizmu i zato svaka promena na njima može da bude simptom najrazličitijih poremećaja.

„Svi smo milioneri”

– Glas koristimo svuda i svakodnevno, bez razmišljanja o tome da ga možemo izgubiti , ali tek kada glasnice obole i glas postane promukao postajemo svesni koliko je važna pravilna briga i čuvanje dobrog glasa.

Glasnice se dnevno otvore i zatvore 25.500 puta. ili 8,5 miliona puta godišnje se otvaraju i zatvaraju i to bez većeg oštećenja. i po tome možemo da kažemo da smo svi mi milioneri bar po pokretima unutrašnjih mišića larinksa.

Promuklost je poremećaj glasa koji označava svako odstupanje od njegovih normalnih obeležja, visine i intenziteta. Obično je izazvana organskim promenama na grkljanu, ali i funkcionalnim promenama.

– Svaka promuklost duža od dve nedelje koja ne reaguje na terapiju zahteva detaljan pregled kod ORL stručnjaka, jer je činjenica da što se ranije otkriju maligne promene to su šanse za izlečenje neuporedivo veće.

Kod „obične” promuklosti, ili one uzrokovane psihičkim faktorima, pa stresom, na primer, kada se od glasa jedva čuje šapat i to uz ogromno naprezanje, događa se to, objašnjava naš sagovornik, da glasnice krenu u primicanje, a onda ih nešto zaustavi, pacijent pokušava ali ne uspeva da ih spoji. Suština priče je da pacijent veruje da ne može da govori, zato je bitno odvući mu pažnju. To se postiže uz mali „manevar” koji je za pacijenta pravo čudo, jer nakon toga može ponovo da govori, ustvari, da čuje svoj glas.

Zbog te (ne)obične i jedinstvene metode vraćanja izgubljenog glasa zbog promuklosti za profesora Stankovića mnogi su manje u šali više u zbilji govorili da „kod njega svi moraju da progovore”.

Operacija bez reza

Govor je kompleksna pojava, verbalizacijom čovek izražava svoje misli i osećanja, uspostavlja komunikaciju sa drugim ljudima. To je složen proces materijalizacije apstrakcija, koje usput može da prati i neverbalna komunikacija ili „govor tela”. Centralni fonacijski organi smešteni su u mozgu, a osnovni periferni organi fonacije su grkljan, usta, pluća. Grkljan je dužine 5-7 centimetara, ima 25 mišića pripojenih za 16 hrskavica povezanih sa kranijalnim živcem.

Ogroman je broj uzroka koji mogu da dovedu do poremećaja glasa i govora, a promene mogu biti organske i funkcionalne. One, takođe, mogu biti simptomi najrazličitijih poremećaja: od akutnih, hroničnih poremećaja, urođenih malformacija do povreda i malignih tumora. Najčešće organske promene su benigne prirode, ali nisu retke ni one maligne.

– Početni karcinomi glasnica danas su izlečivo oboljenje, ali je žalosna činjenica da se u poslednje vreme sve češće ove maligne promene javljaju kod mladih ljudi. Ima i onih karcinoma koji se razvijaju bez vokalnih smetnji, ne daju simptome, pacijenti se javljaju tek kada su se razvile metastaze i tada je jedino rešenja totalna laringektomija. Bez grkljana se može živeti, ali se postavlja pitanje kvaliteta života. Kod nas u Institutu rehabilitacija ovih pacijenata je sastavni deo terapije u kojoj pacijenti uče i nauče ponovo da govore. Mi smo ponosni na rezultate koje u tome postižemo.

U Institutu za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju dobroćudni tumori glasnica i grkljana odstranjuju se i specijalnim laserom, bez klasičnog hirurškog reza. Kada je reč o operacijama raka grkljana endoskopskim putem pacijent veoma brzo može da počne da priča i brzo napušta bolnicu. Ovakva fonohirurgija nije estetska, nego je funkcionalna. Međutim, u mnogim slučajevima mora da se primene druge hirurške metode, potpuno otklanjanje grkljana i takvih intervencija je u Institutu nešto više od 400 godišnje. Simptomi oboljenja su dugotrajna promuklost, bolovi i osećaj stranog tela u grlu, smetnje pri gutanju i drugi. Od raka grkljana češće oboljevaju muškarci, mada je oboljenje i genetski uslovljeno i češće je kod muškaraca.

Negujte svoj glas

Za čoveka je od izuzetne važnosti očuvanje glasa, govora, sluha. Jer, ljudski glas je značajan za izražavanje svakodnevnih osećaja radosti, ljubavi, tuge, bola. A šta je potrebno da se očuva dobar glas glasnice? Od higijene usta i zuba, do redovne kontrole štitne žlezde, neophodna je i pravilna upotreba glasa, čime čovek sam može da doprinese njegovom očuvanju. Zato treba smanjiti glasovni napor, ne treba vikati, ni šaputati, a najbolja vežba za glasnice je pevanje i što više smeha, jer smeh opušta mišiće. Pušenje je pogubno za glasnice. Ne treba gubiti iz vida da i emocionalni poremećaji bitno utiču na glas. Na njega loše utiču i mnogi lekovi, glas ne štedi ni stres.

Od blagovremene i pravilno postavljene dijagnoze zavisi i uspeh u lečenju glasa. U tome, uz znanje koje imaju, našim stručnjacima pomažu i najsavremeniji aparati. Među njima i onaj za kompjuterizovano ispitivanje svih fonijatrijskih parametara, softver za tzv. stroboskopiju - posmatranje i merenje vibracija glasnica, koga profesor Stanković naziva još i ultrazvukom vibracija glasnica, koji otkriva, beleži i analizira svaki pokret i najmanju promenu, bilo da je ona posledica samo promuklosti ili ozbiljnijeg oboljenja.