Nazire se početak kraja privatnosti

Početkom prošle godine ulice brojnih svetskih gradova bile su prepune protestanata koji su političkim elitama i korporacijama poručile da ne žele nikakve zakone kojima će gušiti njihovu privatnost u svrhu borbe protiv sajber terorizma ili piratstva.

Tadašnji je pritisak uspeo pa su s vremenom predlozi zakona poput SOPA-e, CISPA-e i ACTA-e odbačeni. Međutim, sada je jasno da je, barem kada je CISPA u pitanju, odbacivanje izglasavanja bilo samo privremeno jer je 19.aprila Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao ovaj predlog zakona. Sada se čeka potvrda Senata i potpis Baraka Obame, da bi CISPA i službeno postala zakon.

Kako prenosi Huffington Post, CISPA (Cyber Intelligence Sharing and Protection Act) je zakon za zaštitu od sajber terorizma i drugih oblika sajber napada, ali on će omogućiti privatnim kompanijama da sa drugim korporacijama i američkom vladom dele lične podatke svojih korisnika – čak i u slučajevima u kojima su se te kompanije ugovorom obavezale da to neće raditi.

Dakle, CISPA bi bila iznad svih ostalih zakona. Tako bi kompanije koje su se ugovorom obavezale da neće deliti privatne podatke svojih korisnika (poput npr. e-mailova i drugih privatnih informacija), bile oslobođene odgovornosti i potencijalnih civilnih tužbi zbog kršenja tih ugovora.

Zanimljivo je da je jedan član Kongresa, kao jedan od argumenata zbog kojih bi trebali izglasati CISPA-u, pomenuo i nedavni teroristički napad u Bostonu. Majk Mekol rekao je kako su u tom napadu upotrebljene prave bombe, a kada je u pitanju sajber prostor to su digitalne bombe i upravo zbog toga “ovaj zakon treba doneti po hitnom postupku”.

On je dodao da, kada digitalne bombe napadnu SAD, to će biti krivica Kongresa koji nije na vreme izglasao ovaj zakon kojim bi trebalo da se spreče sajber napadi na američku infrastrukturu i institucije.

Kao i prošle godine, organizacije za zaštitu privatnosti smatraju ovaj zakon napadom na privatnost korisnika jer će njegovim donošenjem privatne korporacije i vlada imati pristup svim ličnim i privatnim podacima korisnika koje će moći međusobno razmenjivati.

Organizacija Electronic Frontier Foundation (EFF) tražila je da se u ovaj zakon ubaci i amandman prema kojem će privatne kompanije sa korisnicima moći da sastavljaju pravno primenjive ugovore o privatnosti, ali u Predstavničkom domu uopšte nisu glasali o njihovom amandmanu.

Ako na kraju Senat prihvati ovaj zakon u trenutnom obliku, potpisivanje ovakvih ugovora o privatnosti i zaštiti podataka između kompanija i korisnika neće imati previše smisla jer, ako kompanija prekrši taj ugovor, neće biti nikakvih sankcija, a za nadzor i deljenje tih (privatnih) podataka neće biti potreban sudski nalog.

Novinar britanskog Guardiana celu situaciju oko CISPA-a sveo je na rečenicu: “Sajber sigurnost je veliki problem, ali CISPA pokušava da reši taj problem napadom na slobodu interneta”. On je je dodao da će protiv ovog zakona biti svi oni kojima je stalo do njihove privatnosti u digitalnom svetu.