Kodak objavio bankrot

Kompanija stara 133 godine, sa sedištem u Ročesteru u SAD, dugo se borila da sustigne konkurente koji su se brže prilagodili digitalnom dobu.

"Kodak je sav novac zarađivao prodajom filmova za foto-aparate, a onda su se pojavili digitalni aparati i niko više nije kupovao filmove. Nije da se to nije moglo predvideti, ali Kodak se kolebao jer nije želeo da uništi svoj posao", rekao je Rupert Gudvins, urednik tehnološkog vebsajta ZDNET.

Antonio Peres, izvršni direktor Kodaka, izjavio je da su direktori i celokupno rukovodstvo jednoglasno odlučili da traže zaštitu od bankrota, smatrajući da je to neophodan i ispravan korak za budućnost kompanije.

O mogućem bankrotstvu govorilo se nedeljama. Više direktora napustilo je kompaniju koja je prošle nedelje objavila da je napravila novu, jednostavniju strukturu rukovođenja kako bi smanjila troškove i ubrzala digitalnu transformaciju.

Štampači i digitalni softver trenutno su glavni proizvodi kompanije, i njeni direktori se nadaju da će se njihova proizvodnja udvostručiti do 2013.

Kodak trenutno zapošljava 19.000 radnika i nije poznato da li će zbog reorganizacije biti otpuštanja. U svom najuspešnijem periodu, 1980-ih, kompanija je imala 145.000 radnika širom sveta.

Hronika najavljenog bankrota

Za preduzeće koje je nekada bilo simbol tehničkog napretka, 2011. godina je bila duga hronika najavljenog bankrota, podseća nemački javni servis Deutsche welle.

Era digitalne fotografije ispostavila se kao kobna baš za kompaniju koja je na tržište izbacila prvi digitalni foto-aparat, ali i među prvima, mnogo pre toga, počela da industrijski proizvodi neka od vodećih tehničkih dostignuća u fotografiji, na primer – film u rolni.

Osnivač kompanije Džordž Istmen (1854-1932) u njen rad je uložio rezultate svojih ranih istraživanja u firmama koje su bile prethodnica Kodaka i proizvodile suve fotografske ploče i negativ-filmove.

Prvi foto-aparat pod imenom marke Kodak pojavio se iste godine kada je ta firma registrovana – 1888. Imao je kompaktno kućište, njime se moglo lako rukovati, a koristio je film u rolni. Ovaj foto-aparat je na tržište izbačen uz slogan „Vi pritisnete okidač, a mi radimo sve ostalo", a ideja je bila da se, kada se „ispuca“ film, aparat odnese u fotografsku radnju, koja razvija slike i vlasniku ga vraća sa novim filmom.

Upravo to je bio uvod u odlučujući doprinos Džordža Istmena istoriji fotografije, a to je: omasovljenje ovog medijuma mudrom marketinškom strategijom.

U nju spada i samo ime Kodak, koje nema nikakvo posebno značenje, već je smišljeno tako da se lako pamti a da ne liči ni na jednu poznatu reč iz nekog od evropskih jezika.

Istmen je bio i pionir na planu socijalnih reformi: svojim radnicima je garantovao starosnu penziju, prevremenu penziju iz zdravstvenih razloga i životno osiguranje.

Sredinom tridesetih godina, počeo je da premešta veliki deo proizvodnje u Nemačku. Tih godina je postavio i standard kvaliteta dijafilmova, a u tom periodu je počelo i veliko rivalstvo sa firmom Agfa – i to pre svega oko uvođenja negativ-filmova u boji.

Foto: Thomas Belknap/Wikimedia Commons

Posle Drugog svetskog rata najpoznatiji proizvodi Kodaka su bili dijafilmovi pod nazivom „Ektahrom“ kao i čuveni filmovi od 35 milimetara u kasetama – „Kodakolor“.

Među ljubiteljima i poznavaocima fotografije, Kodakovi filmovi su važili kao ne baš preterano verni u reprodukciji boja, ali su zato imali fino zrno i zadivljujuću oštrinu detalja.

1991. godine kompanija Kodak je obrnula 19.4 milijarde dolara i istovremeno na tržište izbacila prvi digitalni foto-aparat: DC-100. Zanimljivo je da je taj aparat njegov konstruktor Stiven Seson predstavio još 1975. godine – ali je tada digitalna tehnologija bila još u povoju i jednostavno – preskupa.

1992. Kodak je svoju pionirsku ulogu na polju digitalne fotografije dokazao i predstavljanjem foto-CD-a, kao i, nešto kasnije, specijalnog foto-diska. No, kola su krenula nizbrdo i foto-gigant je finansijski ozbiljno poljuljan, pre svega zbog naglog i neumitnog pada prodaje analognih foto-filmova.

Proizvodnja tih filmova je redukovana na minimum, a krajem 2005. Kodak je prestao da proizvodi crno-beli foto-papir. Analogni materijali više nisu bili interesantni, a digitalno tržište je bilo surovo i teško predvidljivo.

Do 2010. ova firma je sprovela više mera za restrukturiranje proizvodnje i prodaje; pokušalo se i sa specijalizacijom na planu profesionalne tehnike - koncentrisanjem na tehniku foto-finiša i štampe. Kodakovi foto-aparati su bili jednostavni za rukovanje, ali pomoći više nije bilo.

Poslednje trzaje pred bankrot predstavljali su pokušaji Kodaka da proda paket od čak 1.100 patenata, ali i da tužbama protiv velikih konkurentskih kompanija izvuče još neki dinar. Tako je Kodak nedavno za samo nedelju dana podneo tužbe protiv firmi Apple, Samsung, HTC i Fuji zbog „krađe patenata“.

Mnogi stručnjaci smatraju da je to ipak bio samo pokušaj da se potencijalnim kupcima demonstrira snaga pomenutog paketa patenata.

Finansijski analitičari procenjuju da taj paket vredi oko dve do tri milijarde dolara. No, kompanija je u trećem kvartalu 2011. zabeležila gubitak od 222 miliona dolara, a gotovinske rezerve firme su pale za 10 odsto, što se završilo pokretanjem stečaja.