Krediti postaju skuplji

Stopa obavezne rezerva uvećana je na 60 odsto i na devizne depozite iz inostranstva sa oročenjem do dve godine.

Nove monetarne mere obavezuju banke da gradjanima mogu da odobre kredite čiji ukupan iznos nije veći od dvostruke vrednosti njihovog osnovnog kapitala.

Banke će morati da, počev od 30. septembra ove godine, usklade stanje dinarskih plasmana građanima sa svojim osnovnim kapitalom.

Od tog ograničenja izuzeti su poljoprivredni i stambeni kredit koji imaju državne garancije.

Kako je ranije rekao guverner NBS Radovan Jelašić, centralna banka je bila prinudjena da preduzme restriktivnije monetarne mere da bi se smanjili infatorni pritisci kojima doprinosi ubrzani rast kredita privredi i građanima.

On je naveo da je u prvom tromesečju ove godine iznos odobrenih kredita uvećan za 46,5 milijardi dinara, i to pravnim licima za 30, a gradjanima za 16,5 milijardi dinara.

"Kratkoročna zaduženja banka u inostranstvu trenutno su skoro milijardu evra i za poslednjih 12 meseci su utrostručena", ukazao je Jelašić.

Bankari: Mere NBS će povećati kamate na kredite

Novac æe postati skuplji

Upravni odbor Udruženja banaka Srbije ocenio je da nove mere Narodne banke Srbije o povećanju obavezne rezeve neće doprineti smanjenju inflacije, već će samo povećati kamate na kredite privredi i stanovništvu.

Prve procene pokazuju da će se većina banka opredeliti za povećanje kamata od dva do 2,5 odsto, rekao je na konferencije za novinare predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije Budimir Kostić.

On je dodao da će verovatno biti onih banaka koje se neće odlučiti za takav potez naglašavajući da je mali broj banaka koje iz sopstvenih rezervi mogu da nadoknade gubitak koji im donose nove restriktivne mere NBS.

Kostić je naveo da će nove mere NBS pogodovati bankama koje posluju u inostranstvu i direktno kreditiraju srpsku privredu, a nepovoljno deluju na sve banke koje posluju u Srbiji i investiraju i zapošljavaju na ovom tržištu.

Zbog učestalih restriktivnih mera, kako je ukazao, bankama je teško da planiraju svoj razvoj, a domaćoj privredi umanjuju konkurentnost, jer poskupljuju novac koji joj je neophodan za investiranje i povećanje proizvodnje.

Generalni sekretar Uruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić istakao je da je od 2004. godine, kada je NBS počela da pooštrava monetarne mera inflacija stalno u porastu.

Prema njegovoj oceni, uzrok inflacije nije u prevelikom kreditiranju privrede i stanovništva, već u niskoj produktivnosti, velikoj javnoj potrošnji i porastu cena energenata, koje direktno utiču na poskupljenje robe i usluga.

Bankari su zamerili guverneru NBS što nije spreman da čuje njihovo mišljenje pre donošenje novih mera, tako da će tek danas popodne kada su mere već stupile na snagu razgovarati sa bankarima.

HVB banka povećala kamate na potrošačke kredite

Banka HVB u Srbiji saopštila je danas da je prinuđena da poveća kamate na sve kredite odobrene stanovništvu, osim na stambene.

HVB banka će povećati kamate i na već plasirane kredite, s obzirom na to da se nova mera Narodne banke Srbije o povećanju obaveznih rezervi na zaduženja banaka u inostranstvu sa 40 na 60 odsto primenjuje retroaktivno, piše u saopštenju te banke. Prosečno povećanje kamatnih stopa je od dva do pet odsto. 

Efektivna kamtna stopa (EKS) za "super keš" kredit indeksiran u švajcarskim francima sada je od 13,77 procenata godišnje, dok je EKS za "super keš" kredit indeksiran u evrima od 19,10 odsto.

EKS za potrošački kredit sada će biti od 14,77 odsto godišnje, a za zajmove za kupovinu novih i polovnih automobila počinje od 14,63 odsto.

HVB banka, će prema rečima direktora za poslovanje sa stanovništvom Ivana Radojčića, klijentima ponuditi mogućnost saldiranja kredita bez naplate obaveznog administrativnog troška, ukoliko se odluče da to učine.

"Banka će to učiniti jer je potpuno svesna neprijatne situacije u kojoj su se našli njeni klijenti zbog nepopularne mere koju je bila prinudjena da preduzme", istakao je on.