B92 Dosje: Sanderlend - smaragdna euforija

Nedelju dana kasnije, ponovo uz pomoć raspleta na ostalim terenima (poraz Birmingema u Prestonu) Sanderlend je pobedom u Lutonu od 5:0 obezbedio titulu u Čempionšipu. Tako je Kin, koji je prošlog juna završio igračku karijeru i istovremeno položio ispite za trenera, debitantsku sezonu na klupi završio onako kako mu je izgledala igračka: potpunim trijumfom.

Sanderlend: više od druge, manje od prve lige

Klub sa severoistoka Engleske nastanak Premijer lige dočekao je u nižem rangu, ali se od 1995, kada se plasirao među najbolje, čak četiri puta izborio za nastupe u istoj ligi sa Mančester Junajtedom, Arsenalom, Liverpulom i ostalima. U prvom nastupu zadržali su se samo godinu dana, ali se po povratku u Prvu diviziju dogodila velika promena: tim se sa Rouker Parka preselio na Stadion svetlosti (1997), u to doba najmoderniji britanski stadion. To je dovelo do velikog porasta zainteresovanosti među gledaocima, a dobar rad Pitera Rida doneo im je odličnu osnovu za mnogo radosti.

Druga promocija dogodila se 1999. godine (tadašnjim rekordom Prve divizije – 105 bodova), ali tog puta „Crne mačke“ nisu došle na jedno leto. Naprotiv. U Premijer ligi osvojili su dva uzastopna sedma mesta, oba puta žestoko nadmašivši očekivanja stručnjaka, predvođeni tandemom napadača Filips – Kvin. I u trećoj sezoni Sanderlend je uspešno izbegao ispadanje, ali je odlazak Pitera Rida 2002. godine otvorio vrata krizi.

Mik MekKarti, selektor koji je Republiku Irsku odveo na SP 2002. godine, a zatim se tamo spektakularno posvađao sa Rojem Kinom i ostao bez njega, došao je prekasno, samo dva meseca pred kraj sezone. Ekipa je već bila na pragu ispadanja, ali je finiš bio sraman, vezano je 15 poraza, a skor od 19 bodova predstavljao je rekord Premijer lige, najmanji broj bodova u istoriji. Za ljubitelje crnog humora: tog februara Sanderlend je dao tri autogola na jednoj utakmici (Čarlton 1:3).

MekKarti se nije plašio posla, reformisao je ekipu i 2005, samo dve godine po ispadanju, uspeo je da je vrati u Premijer ligu, i to sa statusom ubedljivog šampiona u konkurenciji drugoligaša. Međutim, lekcija iz bliske prošlosti nije naučena, a ekipa je u takmičenje sa najkvalitetnijim rivalima ušla nespremna.

Sanderlend iz sezone 2005/06 nije bio najnekvalitetniji tim koji je igrao u istoriji Premijer lige, ali je njihov pristup bio zaista veoma loš. Već do kraja septembra bilo je jasno da o opstanku ne može biti ni govora, tribine stadiona poznatog po fanatičnim navijačima bile su poluprazne, a sopstveni rekord iz 2003. oboren je: Sanderlend je prošlu sezonu završio sa samo 15 bodova.

Dugo vrelo leto

Bilo je jasno da su promene neophodne na svakom nivou. MekKarti se pre kraja sezone povukao, omogućivši nekadašnjoj igračkoj zvezdi Kevinu Bolu da završi sezonu. Posle 20 godina na čelu kluba predsednik Bob Marej odlučio je da ustupi mesto i proda većinski paket akcija Najalu Kvinu.

Kvin, koji je 10 godina ranije postao heroj navijača golovima koje je postizao i pripremao, prihvatio se ozbiljnog posla. Pokušao je da na obalu reke Ver dovede nekog od iskusnih menadžera. Prvi izbor, nimalo nelogično, bio je Martin O’Nil, ali je briljantni Severni Irac završio u Aston Vili. Pored njega pominjani su Aleks MekLiš, Glen Hodl, sveže slobodni Alan Kurbišli.

Vreme je isticalo, Čempionšip je već počeo, a menadžer nije stigao. Kvin je pokušao da u isto vreme radi kao predsednik i menadžer, ali su rezultati toga bili rečiti: 0 od mogućih 12 bodova, pretposlednje mesto (Kolčester je uz 4 poraza imao i lošiju gol razliku) i nimalo savršena perspektiva.

Tada je Kvin razgovarao sa Rojem Kinom. Dve irske legende žestoko su se posvađale pošto je Kvin podržao selektora MekKartija u pomenutom sukobu na Sajpanu 2002. godine. Ali, Kin je tokom igračke karijere lako ulazio u sukobe sa bilo kim i stekao imidž veoma nepomirljive osobe.

„Roj može da postane sjajan menadžer, ali samo ako uspe da razvije sposobnost tolerancije“, rekao je ser Aleks Ferguson. Ako neko u svetu fudbala poznaje Kina to je Ferguson – on ga je 1993. doveo iz Notingem Foresta za rekordnu sumu novca, on mu je 1997. godine, po odlasku Erika Kantone, dodelio kapitensku traku Mančester Junajteda, za 12 godina zajedničkog rada oni su osvojili 13 velikih trofeja, među kojima sedam titula šampiona Engleske.

Pred Kinom je bio dvostruki zadatak: postaviti Sanderlend na pravi put i dokazati sopstvenu sposobnost za miran zajednički rad sa drugima.

Jesen i nada

Kin se odmah žestoko bacio na posao – poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka najaktivniji na britanskom tržištu bio je upravo Sanderlend. Prvo pojačanje bio je Dvajt Jork, Kinov saigrač iz mančesterskih dana, koji je tokom leta zablistao na Svetskom prvenstvu u dresu Trinidada i Tobaga, a prethodnu sezonu proveo u Sidnej Junajtedu.

Istog dana stigla su još petorica ljudi, a sve je Kin odlično poznavao. Stanislav Varga i Ros Volis stigli su iz Seltika, u kojem je igrao prošle sezone; Liam Miler je došao iz Mančester Junajteda, a Kin je sa njim igrao i u irskoj reprezentaciji; od Vigana su kupljeni Grejem Kavana i Dejvid Konoli, takođe saigrači iz zelenog dresa Republike. Tako je za 3,1 milion funti okupljena grupa igrača na kojoj će se zasnivati budućnost kluba.

Sanderlend je već imao grupu talentovanih igrača – Din Vajthed je u slaboj sezoni kluba u Premijer ligi uspeo da se dokaže, dok su Daril Marfi, Najron Nouzvorti i Grant Ledbiter želeli da poprave loš utisak iz te sezone. Golman Kelvin Dejvis učvrstio se među stativama i svi uslovi za početak uspona su bili tu.

Prava prilika za dokazivanje bilo je gostovanje Derbi Kauntiju. U tom trenutku malo ko je pretpostavljao da će pobeda nad ekipom Pola Simpsona i bodovi osvojeni u njoj imati toliko značenje na samom kraju sezone. Ispostavilo se da su upravo ti bodovi omogućili Sanderlendu da umakne „Ovnovima“ u borbi za direktnu promociju.

Tokom jeseni Sanderlend je uspeo da uspostavi kontrolu i lagano se prebaci u gornju polovinu tabele. Kin je istovremeno učinio ono što mu je Ferguson savetovao. Čovek koji je posle svakog pogrešnog pâsa pogledom streljao saigrače postao je trener pun razumevanja za svoje igrače. Ipak, jedno je razumevanje, a drugo zadovoljstvo. Ni posle vezanih pobeda nad kvalitetnim rivalima niste mogli da čujete mnogo komplimenata na račun igrača:

„Rezultat je dobar, ali mislim da ima još mnogo mesta za napredak. Ja od njih tražim da daju 100% u svakom meču, i to mi je važnije nego rezultat“, rekao je Kin posle trijumfa nad QPR-om u Londonu, ali i još mnogo puta tokom jeseni i početkom zime.

Januar, vreme za transfere

Prvog januara počeo je novi prelazni rok, a Kin je pripremio nove korekcije. Irac je odmah pokazao da je spreman da se odrekne prvotimaca ukoliko smatra da je njihovo prisustvo loše za klub. Tako je u Stouk pušten Liam Lorens, koji je bio upleten u skandal van terena u decembru. Takođe, neprilagođeni Džonatan Sted prodat je u Premijer ligu Šefild Junajtedu, Stiven Koldvel je otišao u Burnli, a za veterane Rorija Delapa i Robija Eliota nije ni tražen novac.

Prvo pojačanje, drugog dana nove godine, bio je mađarski golman Marton Filep, koji je došao iz Totenhema, u zamenu za talentovanog Bena Alnvika. Istog dana obavljen je posao sezone: iz Lutona je za milion i po funti doveden reprezentativac Trinidada i Tobaga Karlos Edvards.

„Dugo smo tražili kvalitetnog bočnog igrača. Kada sam video Karlosa, bio sam oduševljen, još više kada sam čuo da možemo da ga dobijemo“, rekao je Kin.

Edvards se tako pridružio zemljaku Jorku, a treći reprezentativac karipske države stigao je pred kraj januara – veteran Stern Džon pristao je da umesto u Birmingem iz Koventrija dođe na severoistok, za neobjavljenu sumu.

„Odlučio sam da odbijem Birmingem Siti zbog Roja. Uz to, ovde mogu da igram zajedno sa Dvajtom Jorkom i Karlosom Edvardsom“, rekao je Stern Džon 29. januara, odmah po potpisivanju.

Između njih na Stadion svetlosti stigli su na pozajmicu juniori Mančester Junajteda Dani Simpson i Džoni Evans, dok je najveća suma od 2 miliona plaćena za talentovanog Arsenalovog juniora Entonija Stouksa. Za pet meseci u klubu Roj Kin je u ekipu doveo dvanaest, a prodao osam igrača. Procenjeno je da je u januaru potrošeno oko 4 i po, a zarađeno 3 miliona, što Kinov bilans za celu sezonu dovodi do minusa od oko 4,6 miliona funti. Došlo je vreme da se ulaganja vrate na terenu.

Srećna nova godina

Prvog januara počela je serija, koja će omogućiti Sanderlendu da ne samo ispuni ambicije uprave (mesto u plej ofu), nego i omogući direktnu promociju. Za sedam nedelja ostvareno je pet pobeda uz dva remija, a čak je i Kin posle trijumfa u Plimutu mogao da prizna:

“Zadovoljan sam. Od igrača sam tražio da daju sve od sebe i oni su to učinili. Ne samo danas, rade to iz nedelje u nedelju. Rekao sam im na početku da će rezultati sami doći kada budu igrali kako očekujem“.

Krajem februara i početkom marta Sanderlend se suočio sa najtežim mogućim rasporedom. U samo osam dana ekipa je igrala sa ekipama koje su zauzimale prva tri mesta u ligi – Derbiju, Birmingemu i Vest Bromvič Albionu. Iz meča sa „Ovnovima“ i dva teška gostovanja u Midlendsu osvojili sedam od devet mogućih bodova, a Kinova izjava iz tog vremena najviše govori o mentalitetu koji je preneo na ekipu:

„Moram priznati da sam očekivao svih devet bodova, ali igrali smo dobro, dali smo sve od sebe i mogu da kažem da sam zadovoljan“.

Serija će se nastaviti i završiti 15 dana pred kraj sezone, na Lejer Roudu u Kolčesteru, posle 17 mečeva bez poraza. Ukupan učinak Sanderlenda u 2007. godini govori sve: 20 mečeva, 16 pobeda, 3 nerešene utakmice i poraz u Kolčesteru.

Ekipa sastavljena od starih članova i nove dvanaestorke fantasično se uklopila i dokazala da može da uradi sve. U nekoliko navrata dolazili su do pobeda snagom volje u poslednjim minutima, a kulminacija je viđena samo tri dana posle poraza u Kolčesteru. Gost Sanderlenda bio je Burnli, a gol Ledbitera u 89. minutu obezbedio je pobedu od 3:2 i euforiju na tribinama, gde je bilo okupljeno 44.448 ljudi! Ispostavilo se da je taj gol bio dovoljan za direktnu promociju.

Svaki od igrača dao je pun doprinos velikom uspehu, ali je ključni sastojak bio Karlos Edvards. Kada je Edvards iz Lutona prešao u Sanderlend, te dve ekipe nalazile su se jedna uz drugu, na sredini tabele.

Kada je poslednjeg dana sezone Sanderlend pobedio u Lutonu 5:0 na taj način je potvrdio titulu šampiona, dok su „Šeširdžije“ ispale nedeljama ranije, a poslednje mesto izbegle su samo zbog kazne od 10 bodova koju je dobio Lids. Edvards je za sjajnu igru nagrađen izborom u tim sezone Čempionšipa, a nema sumnje da će od avgusta privući mnogo pažnje i na terenima Premijer lige.

Next stop: Premiership

Samo 12 meseci pošto su se pošteno izbrukali u Premijer ligi, igrači Sanderlenda obezbedili su povratak u elitni rang. Navijači su prošlog leta bili skeptični prema brzoj promociji, uplašeni da ekipa neće biti spremna za taj nivo takmičenja.

Situacija je sada znatno drugačija. Navijači „crveno-belih“ imaju puno poverenje u irski tandem na čelu kluba, a novca će biti sasvim dovoljno. Posle potpisivanja novog ugovora o TV pravima za vanevropska tržišta klubovi u Premijer ligi mogu računati na dodatnih dvadesetak miliona funti godišnje, pa se sada procenjuje da je promocija vredna čistih 50 miliona!

Kvin je već obećao Kinu startni paket od 25 miliona funti za igrače, a Roj će činjenicu da se Čempionšip završava nedeljama pre većine evropskih liga iskoristiti da sledećih mesec dana provede na stadionima širom kontinenta u potrazi za novim pojačanjima.

Status fudbalskog kluba Sanderlend i geografska pozicija grada (na severoistoku Engleske i daleko od Londona i ostalih velikih britanskih gradova) bili su faktori koji su mnoge igrače odbijali od ekipe u prošlosti. Tokom uspešnih godina Pitera Rida pozive su odbili Ejdur Gudjonsen i Robi Kin, a početkom prošlog leta Kevin Filips je odabrao Vest Bromvič umesto povratka na mesto uspeha, jer klub nije imao vrhunskog menadžera.

Pretprošlog leta, pripremajući se za Premijer ligu, Mik MekKarti je znao da neće dobiti mnogo novca. Ali, i tih 10 miliona funti mogao je da upotrebi na mnogo bolji način od dovođenja Endija Greja, Džona Steda, Rorija Delapa.

Kin će dobiti mnogo više novca, ali je samim njegovim dovođenjem na klupu klub stekao izuzetnu harizmu. Upravo je to sastojak koji bi mogao da ubedi mnoge ozbiljne igrače da se presele na Severoistok. Zato će ovog leta prelazni rok biti jako interesantan.

Roj Kin – menadžer

Premijer liga biće prava prilika da Roj Kin pokaže koliko može kao menadžer. U karijeri on je imao prilike da radi sa dva velika menadžera – već pomenutim Fergusonom i Brajanom Klafom, legendom koja ga je otkrila i dovela u Notingem Forest.

Klaf je tokom sedamdesetih sa Derbi Kauntijem uspeo da prekine superiornost Lidsa i osvoji titulu. Zatim je sa Notingem Forestom prekinuo dominaciju Liverpula i osvojio titulu. A već godinu dana kasnije oteo je Liverpulu i trofej Kupa šampiona (izbacivši ga na putu), trofej koji je odbranio sledeće sezone. Tako je Forest postao statistički kuriozitet: u istoriji je jednom bio prvak Engleske, a dva puta šampion Evrope.

„Trudiću se da kao menadžer primenim ono što sam naučio od Klafa i Fergusona“, kaže Kin. „Logično je da je na mene najviše uticao Ser Aleks, jer sam 12 godina radio sa njim. Ali, nemojte zaboraviti da nikad ne bih ni stigao do njega da nije bilo Klafa“.

Tokom karijere Roj se razvio u jednog od najuticajnijih fudbalera na svetu. Gotovo punu deceniju bio je ne samo kapiten Mančester Junajteda, nego i prava Fergusonova desna ruka na terenu. Kao igrač osvojio je brojne trofeje i stekao status vrhunske svetske zvezde.

„Roj ima potencijal da postane veliki menadžer“, kaže njegov direktor Najal Kvin. „Mogao bi da postane bolji menadžer nego što je bio igrač. To je najveći kompliment koji mogu da mu dam, jer je kao igrač bio jedan od najboljih na svetu“.

Sanderlend: značaj i istorija

šampionska postava iz 1892 -

Uz harizmu, Kin je doneo i veliku popularnost kluba u Irskoj. Vodeća low-cost aviokompanija RyanAir procenila je da je porast letova na liniji Dablin – Njukasl (aerodrom u tom gradu opslužuje Sanderlend) od septembra porastao za 50 posto tokom vikenda kada Sanderlend igra kod kuće. Pretvoreno u realne brojeve, to iznosi oko 600 ljudi koji svakog vikenda lete iz Irske na dalji kraj Engleske samo da bi gledali kako najpopularniji sportista Smaragdnog ostrva vodi ekipu kroz Čempionšip.

U paketu je stigla i pažnja medija: Sanderlend je ove sezone na Ostrvu praćen gotovo koliko i klubovi sa sredine Premijer lige, a sa dodatnim novcem i ambicijama za plasman u gornju polovinu tabele prostora će biti samo još više. To je razlog za veliki strah najvećeg rivala – Njukasl Junajteda – koji je tokom prethodnih 15 godina neprikosnoveni gospodar Severoistoka, ali je ove sezone igrao zaista veoma slabo.

Rivalitet Njukasla i Sanderlenda jedan je od najžešćih u engleskom fudbalu. Dva grada organizovana su u istu teritorijalnu jedinicu Tyne and Wear, a žitelji Sanderlenda smatraju da su u toj podeli prošli lošije.

Sanderlend je kroz istoriju uglavnom bio uspešniji klub, ali je njihovo slavno doba smešteno na kraj XIX veka. Od 1892. do 1902. godine oni su osvojili četiri titule i tri puta bili vicešampioni. U to doba nosili su nadimak "Tim svih talenata" (vidi sliku). Poslednju od šest titula klub je osvojio 1936, a prvi od dva FA kupa sledeće godine (Preston 3:1). Klub je u Prvoj diviziji igrao bez prestanka od 1890. do 1958. godine.

Jedini posleratni trofej osvojen je 1973, kada je kao drugoligaš Sanderlend pobedio tada najjaču ekipu u Engleskoj Lids rezultatom 1:0. Posle toga igrali su po jednom u finalu oba kupa – 1985. u Liga kupu pobedio ih je Norič Siti (1:0), a 1992. u FA kupu Liverpul (2:0). U međuvremenu su proveli jednu godinu u trećoj ligi (1987/88), što je najmračniji trenutak u klupskoj istoriji. Uprkos tome, baš kao i Njukasl, sve vreme su imali odanu, brojnu i fanatičnu publiku, na koju će moći da se oslone i u Premijer ligi od avgusta.