Fernando Gonsales

Velike zasluge za Čileancov uspeh pripadaju treneru Lariju Stefankiju, koji radi sa njim od maja 2006. godine. Nakon uspostavljanja saradnje Gonsales je došao do finala u Beču i Bazelu, kao i na Mastersu u Madridu, a kruna njihovog zajedničkog truda došla je na AO. Ipak, Fernando od tada ne pruža partije na tako visokom nivou, samo je jednom prošao dalje od četvrtfinala (izgubio od Nadala u finalu turnira u Rimu). I pored toga, Gonsales tekuću sezonu može smatrati najuspešnijom, jer je ostvario do sada najbolji rang – 5. mesto na ATP listi.

Veliki proboj ka vrhu Fernando je ostvario nakon tri godine profesionalnog bavljenja tenisom – u 2002. Sezonu je započeo kao 140. na listi, a završio je na 18. mestu. Osvojio je titule u Palermu i Vinja del Mareu, igrao finale u Bazelu, polufinale u Sinsinatiju, kao i četvrtfinale na US openu.

Narednih godina nije imao blistave rezultate, uglavnom je igrao u završnicama turnira srednje kategorije (Amersfort, Mec, Vašington…), na Gren slemovima, izuzimajući ovogodišnji AO, nikada nije stizao dalje od četvrtfinala, a ne može se pohvaliti ni titulom sa nekog od turnira Masters serije.

Gonsalesov najbolji udarac je forhend, sposoban je da njime diktira ritam i pogađa iz teških situacija. Veliku prednost ima u brzini i okretnosti, koje mu pomažu da se lakše ‘izvlači’ na omiljeni udarac. Ipak, da bi se ostvarili veliki rezultati, jedan udarac, ma koliko bio dobar, nije dovoljan. To je uvideo i sam Gonsales, kada je otpustio trenera Horasija de la Penju i angažovao Larija Stefankija. Pod uticajem novog trenera, počeo je da korsti slajs, naročito pri bekhendu i servisu, što mu je proširilo dijapazon kvalitetnih udaraca, a uspeo je i da smanji broj neiznuđenih grešaka.

Tokom karijere osvojio je 7 turnira i zaradio nešto manje od 6 miliona dolara.