Stranci koji su obeležili srpsku košarku (2/4)

Čarls Smit (Charles Edward IV Smith)

Državljanstvo: Američko
Datum rođenja: 29.11.1967.
Pozicija u timu: plejmejker
Visina: 193 cm
Igrao za: Crvenu zvezdu 1996/97
Karijera pre: Georgetown U. (NCAA), Boston Celtics (NBA), Rapid City Thrillers (CBA), Rockford Lightning (CBA), Hartford Hellcats (CBA), Omaha Racers (CBA), Minesota Timberwolves (NBA), Florida Sharks (USBL), Florida Beachdogs (CBA)
Karijera posle: Iraklis Thessaloniki (Grčka), La Crosse Bobcats (CBA), Rockford Lightning (CBA), Vaqueros de Bayamon (Portoriko), Ourense Xacobeo 99 (Španija), Obras Sanitarias (Argentina), Liege TEC (Belgija), La Crosse Bobcats (CBA)

Doveden je u Crvenu zvezdu kao pojačanje za Kup Radivoja Koraća (koji je tada još uvek bio evropski kup), pošto stranci nisu imali pravo nastupa u domaćim takmičenjima.

Za razliku od druga dva stranca koja su dovedena te godine (Dvajt Stjuart, koji je ubrzo zamenjen Simeonom Helijem), Smit se pokazao kao pun pogodak. Kao stranac sa najvećom reputacijom (nastupao za američku reprezentaciju na Olimpijskim Igrama u Seulu 1988. godine, sa prosekom od 8.6 poena, kao i za Boston i Minesotu za koje je na ukupno 73 meča imao prosek od 2.5 poena), u potpunosti je opravdao, pa i prevazišao očekivanja. Iako je odigrao samo devet mečeva, ostavio je odličan utisak sa prosekom od 20.7 poena, četiri skoka, 3.4 asistencije i 2.7 ukradenih lopti. Sa Crvenom zvezdom dogurao je do 1/16 finala gde su u dva meča ispali od Stojakovićevog PAOK-a. Posebno se istakao u prvom meču koji su 'crveno-beli' izgubili u Pioniru 99:102 i pored njegovih 37 poena.

Ono što je malo poznato za ovog igrača je to da je proveo dve i po godine u zatvoru u Kaliforniji, pošto je 1991. godine pregazio dva studenta Bostonskog Univerziteta koji su poginuli na licu mesta, da bi potom pobegao sa mesta nesreće. Taj tragični događaj je presudno uticao na Smitovu karijeru, koju je proveo uglavnom igrajući za CBA timove, za razliku od svojih drugova iz reprezentacije sa OI poput Dejvida Robinsona, Miča Ričmonda, Dena Majerlija i ostalih.

Završio je igračku karijeru 2001. godine.

Fred Haus (Frederick “Fred” House)

Državljanstvo: Američko
Datum rođenja: 4.1.1978.
Pozicija u timu: bek/krilo
Visina: 195 cm
Igrao za: Partizan 2002/04
Karijera pre: Southern Utah (NCAA), North Charleston Lowgators (NBDL)
Karijera posle: Lietuvos Ritas (Litvanija), Tau Ceramica (Španija), Pamesa (Španija), Lokomotiv Rostov (Rusija), Azovmash Mariupol(Ukrajina)
Trofeji: Prvak SCG 2003. i 2004.

Došao u Partizan iz NBDL lige gde je bio proglašen za rukija godine. I pored povreda koje su ga u prvoj sezoni omele da pokaže svoje puno umeće, Haus je vrlo brzo postao miljenik navijača zbog velike požrtvovanosti koju je pokazivao na terenu. Ono po čemu se pre svega razlikovao od stranaca koji dolazili pre njega, bila je sjajna igra u odbrani, o čemu svedoče i prvo mesto na listi najboljih kradljivaca lopte Evrolige. U regularnom delu takmičenja, u obe sezone, sa prosekom od preko tri ukradene lopte po meču, našao se na drugom mestu liste najboljih svih vremena.



Pored toga, srca navijača osvojio je i atraktivnim zakucavanjima, kao i nekim sjajnim šuterskim večerima (39 poena u pobedi protiv Cibone u Evroligi, 42 poena u Kupu protiv Crvene zvezde). U drugoj sezoni u Partizanu predvodio je tim u Evroligi sa prosekom od 15.5 poena, 6.1 skokova i 3.4 asistencije, a pri tome ni na jednoj utakmici nije imao ispod deset poena. Sjajne partije pružao je i u prvenstvu gde je bio jedan od najzasluznijih za odbranu titule.

Sa Lijetuvos Ritasom je kasnije stigao do trofeja u ULEB Kupu i titule u Litvaniji, a sa Tau Keramikom i do fajnal fora Evrolige. Ove godine je Ukrajini sa Azovmašem uzeo titulu sa kojim je zatim produzio ugovor. Iako se nekoliko puta spekulisalo oko njegovog eventualnog povratka među 'crno-bele' (sam je više puta izjavljivao da mu je to želja), do toga na kraju nije došlo. I dan danas je neretko posetilac Partizanovih utakmica u Evroligi, čiji ulazak u dvoranu svaki put izazove ovacije navijača.

Džejms “Skuni” Pen (James Donell “Scoonie” Penn)

Državljanstvo: Američko
Datum rođenja: 9.1.1977.
Pozicija u timu: plejmejker
Visina: 180 cm
Igrao za: Crvenu zvezdu 2002/03
Karijera pre: Boston College (NCAA), Ohio State U. (NCAA), Trieste (Italija), Lottomatica Roma (Italija), Asheville Altitude (Tulsa 66ers) (NBDL)
Karijera posle: Cibona Zagreb (Hrvatska), Makedonikos BC (Grčka), Scavolini Pesaro (Victoria Libertas Pesaro) (Italija), Cibona Zagreb (Hrvatska), Olympiacos BC (Grčka), Efes Pilsen S.K. (Turska), BC Kyiv (Ukrajina), La Fortezza Bologna (Italija), Olympiacos BC (Grčka)

Svakako jedan od najboljih stranaca koji su igrali za naše klubove, u Crvenu zvezdu je došao sa iskustvom igranja na evropskom kontinentu (Italija), što mu je pomoglo da se brzo uklopi u ekipu. Uz Obinu Ekezijea, predstavljao je najbolji tandem stranaca koji je Crvena zvezda ikad imala. Osim sjajnog šuta, odlikovao ga je brz i nezaustavljiv ulaz. U Jadranskoj ligi je imao prosek od skoro 16 poena i četiri asistencije, a najbolju partiju pružio je u pobedi Zvezde na gostovanju Makabiju, gde je postigao 33 poena uz osam asistencija. Odlične partije je pružao i u prvenstvu međutim, umor prouzrokovan paralelnim igranjem Jadranske lige i domaćeg prvenstva, učinio je svoje pa je pri kraju prvenstva i u plej-ofu generalno igrao ispod svog nivoa, okončavši sezonu bez trofeja (polufinale Jadranske lige i plejofa domaćeg prvenstva).



I posle odlaska iz Crvene zvezde imali smo često priliku da ga gledamo na našim terenima, prvo u dresu Cibone u okviru Jadranske lige, a zatim i u dresu Olimpijakosa i Efesa u okviru Evrolige, gde je nastavio sa odličnim partijama. Posle solidnih igara u Ukrajini i Italiji početkom ove godine vratio se u redove Olimpijakosa, gde je pružao vrlo slabe partije. Sa njima je stigao do Fajnal fora gde, za provedenih ukupno 25 minuta na obe utakmice, nije uspeo da se upiše u strelce. Trenutno je bez kluba.

Redži Frimen (Reginald “Reggie” Freeman)

Državljanstvo: Devičanska Ostrva/Američko
Datum rođenja: 17.5.1975.
Pozicija u timu: bek/krilo
Visina: 195 cm
Igrao za : FMP Železnik 2002/03,2003/05, Crvenu Zvezdu 2003., Vojvodina 2005., Metalac Valjevo 2009. (Superliga)
Karijera pre: Texas U. (NCAA), Connecticut Pride (CBA), Long Island Surf (USBL), Quad City Thunder (CBA), Long Island Surf (USBL), Gallitos de Isabela (Portoriko), ITU (Turska), Cododrilos de Caracas (Venecuela), Indiana Legends (ABA), Cibona Zagreb (Hrvatska), Roseto (Italija), ASVEL Lyon-Villeurbanne (Francuska)
Karijera posle: Žalgiris Kaunas (Litvanija), Capo d’Orlando (Italija), Ago Rethymno Almeco (Grčka), Ostrow Atlas Stal (Poljska)
Trofeji: Prvak Jadranske lige 2004. sa FMP-om, Kup Radivoja Koraća 2003. i 2005. sa FMP-om

Rekorder među strancima po broju klubova za koje je igrao u Srbiji – čak četiri. Došao je u FMP 2002. godine i proveo ukupno tri sezone računajući manju pauzu 2003, kada je na kratko došao u Crvenu zvezdu, odigravši samo četiri utakmice zbog sukoba sa tadašnjim trenerom Sagadinom.

Svakako je bio jedan od najomiljenijih stranaca (gotovo uvek je imao osmeh na licu) koji su igrali u Srbiji. Vrlo zanimljiv igrač, što na terenu što van njega. Na terenu je prikazivao sve od odličnih driblinga i skok-šuteva, do sjajnih zakucavanja. Van terena je uglavnom viđan u kasnim provodima po raznim noćnim klubovima.



Prva sezona je bila odlična i za njega i za FMP: sa prosekom od nekih 13 poena vodio je ekipu, sa saigračima Aškrabićem, Nikolićem i Zoroskim, do trofeja u Kupu Radivoja Koraća, finala plej-ofa prvenstva SCG i četvrtfinala finala ULEB Kupa. Posle kratkog izleta u Crvenu zvezdu, sa FMP-om stiže do titule u Jadranskoj ligi (u polufinalu protiv Crvene zvezde postigao je 29 poena, uz 10 skokova i četiri asistencije) i polufinala ULEB Kupa, gde je ekipa iz Železnika nesrećno ispala od Hapoela. Te sezone beležio je u proseku 12 poena, a njegova povreda je bila jedan od glavnih razloga zašto FMP te godine nije uspeo da se plasira u plej-of domaće lige.

Sledeće sezone opet je osvojio Kup Radivoja Koraća, a u ULEB Kupu i Jadranskoj ligi (gde su imali znatno manje uspeha) beležio je u proseku oko 14 poena, 4.5 skokova i tri asistencije. U januaru 2005. je imao tešku povredu koja ga na dva meseca odvojila od parketa, a u aprilu je napustio FMP da bi odmah zatim potpisao za Vojvodinu do kraja sezone, gde je igrao sa solidnim učinkom od 12 poena u proseku. U martu 2009. ponovo se obreo u Srbiji, ovog puta u Metalcu, u koji je doveden da bi pomogao timu da se plasira u Jadransku ligu. Međutim, u ukupno osam odigranih utakmica, sa prosekom od nepunih šest poena, bio je samo bleda senka Frimena iz Železnika. Prošle godine je sa reprezentacijom Devičanskih Ostrva učestvovao na prvenstvu Amerike sa prosekom od šest poena i pet skokova.

Obina Ekezie (Obinna Ralph Ekezie)

Državljanstvo: Nigerijsko
Datum rođenja: 22.8.1975.
Pozicija u timu: krilni centar/centar
Visina: 205 cm
Igrao za: Crvenu zvezdu 2002/03
Karijera pre: Maryland U. (NCAA), Vancouver Grizzlies (NBA), Washington Wizards (NBA), Dallas Mavericks (NBA), Los Angeles Clippers (NBA)
Karijera posle: Atlanta Hawks (NBA), Lottomatica Roma (Italija), Dynamo Moscow (Rusija)

U Crvenu zvezdu je došao krajem decembra 2002. kao zamena za Vašingtona, koji nije prikazao očekivane igre. Obina (na nigerijskom “Božje srce”) je krenuo silovito i jako™ od samog starta, o čemu govori i njegov prosek od 15.6 poena i 7.7 skokova za 22 minuta u igri u Jadranskoj ligi. Posebno se izdvaja njegova partija protiv Cibone u Jadranskoj ligi, kada je postigao 21 poen, šutirajući 10-11 za dva poena, uz 13 skokova.

Posle povrede na početku polufinala Jadranske lige protiv Zadra, koje je Crvena zvezda kasnije izgubila sa 78:77, odsustvovao je više od dve nedelje sa terena i po povratku je nastavio da igra vrlo solidno, ali ipak ne kao na prethodnom nivou.

U nastavku prvenstva sa Crvenom zvezdom je stigao do trećeg mesta u ligaškom delu, da bi u polufinalu plej-ofa ispali od FMP-a sa 3:0. U nastavku karijere imao je tešku povredu zbog koje je odsustvovao celu sezone, da bi posle toga imao solidne role u Atlanti i Lotomatici i nešto slabiju u Dinamu iz Moskve.



Bio je u sastavu nigerijske reprezentacije na Svetskom prvenstvu 1998. godine gde je u tri utakmice imao prosek od 11 poena i 9.6 skokova. Karijeru je okončao 2007. godine.

Jedan je od osnivača onlajn turističke agencije i mreže “Zeep Travel” koja poseban akcenat stavlja na putovanja na relaciji Afrika - SAD.

Džerod “Dži” Henderson (Gerrod Dewayne Henderson)

Državljanstvo: Američko
Datum rođenja: 30.10.1978.
Pozicija u timu: plejmejker/bek
Visina: 193 cm
Igrao za: Hemofarm Vršac 2003/04, Crvenu zvezdu 2004/05, 2005/06
Karijera pre: Louisiana Tech U. (NCAA), Pennsylvania Valley Dawgs (USBL), Panionios (Grčka)
Karijera posle: Pennsylvania Valley Dawgs (USBL), Panionios (Grčka), Kolossos Rodou (Grčka), Hapoel Ironi Nahariya (Izrael), Anwil Wloclawek (Poljska), Mauripol Azovmash (Ukrajina), Anwil Wloclawek (Poljska), Politekhnika-Halychyna (Ukrajina), BC Budivelnik (Ukrajina)
Trofeji: Kup Radivoja Koraća 2006. sa Crvenom zvezdom

Sigurno jedan od najinteresantnijih stranih košarkaša koji su ikada igrali u Srbiji. Na terenu je obično bio u glavnoj ulozi, kako u pozitivnom smislu – pogađajući u serijama i odlučujućim trenucima (kao npr. koš za pobedu Hemofarma protiv Uniksa), tako i u negativnom kada je ređao greške, uporno pokušavajući da ispravi prethodne.



Van terena je bio poznat po kasnim noćnim provodima i konzumiranju marihune što ga je skupo koštalo u više navrata tokom karijere. Posle dobre sezone u Hemofarmu, sa kojim je stigao do finala prvenstva u kojem su izgubili 3:1 od Partizana (legendarnim košem Šćepanovića u poslednjoj sekundi preko tri igrača Hemofarma), otišao je u Panionios odakle je otpušten posle samo nekoliko utakmica zbog korišćenja marihuane. Odmah zatim, vratio se Srbiju, ali ovog puta u Crvenu zvezdu gde je imao sezonu sličnu onoj u Hemofarmu, sa prosekom od nekih 12 poena i tri asistencije u Jadranskoj ligi i ULEB Kupu, ali je zato bio sjajan u Superligi, gde su ’crveno-beli’ dogurali do polufinala, sa prosekom od 17 poena po utakmici. Posle Crvene zvezde potpisao je za Kolos iz Grčke, ali je otpušten pre početka prvenstva da bi se vratio u Crvenu zvezdu, gde je imao slabiji učinak, pogotovo u Superligi, ali i osvojenim Kupom Radivoja Koraća.



Posle cele propuštene sezone zbog povrede, kada nije odigrao nijedan meč u dresu Hapoela, sa uspehom je igrao u Ukrajini i Poljskoj. Međutim, posle samo sedam kola poljskog prvenstva 2008. godine, gde je bio u vrhu liste strelaca sa 18.7 poena po utakmici, Henderson je ponovo, a ukupno treći put, bio pozitivan na doping testu zbog korišćenja marihuane, zbog čega je kažnjen od strane Svetske anti-doping organizacije dvogodišnjom zabranom igranja košarke, koja je posle preinačena u jednogodišnju zabranu i koja mu je istekla 24.10.2009.

Poslednju sezonu je solidno odigrao za Budivelnik iz Kijeva za koji je u proseku postizao oko 13 poena uz 3 skoka i asistencije.

Kimani Frend (Kimani Kary Ffriend)

Državljanstvo: Jamajčansko
Datum rođenja: 29.7.1977.
Pozicija u timu: centar/krilni centar
Visina: 209 cm
Igrao za: FMP Železnik 2003/04
Karijera pre: University of Nebraska (NCAA), Greenville Groove (NBDL), Dynamo Moscow (Rusija), Beijing Shogang (Kina), Gigantes de Carolina (Portoriko)
Karijera posle: Varese (Italija), Hapoel Jerusalem (Izrael), Besiktas (Turska), Incheon ET (Kina), Brose Baskets Bamberg (Nemačka), Paris-Levallois (Francuska), Mersin Buyuksehir Belediyesi (Turska), Pizza Express Primetel Apollon (Kipar), Panteras de Miranda (Venecuela)
Trofeji: Prvak Jadranske lige 2004.

Igrao je za tadašnji Refleks (danas FMP Železnik) u verovatno najuspešnijoj sezoni u istoriji kluba, u kojoj je u tandemu sa drugim strancem Redžijem Frimenom, osvojio Jadransku ligu i stigao do polufinala ULEB Kupa, gde su ispali od Hapoela posle promašenog šuta za tri poena Bojana Popovića u poslednjoj sekundi.

Osim po izuzetno snažnoj i požrtvovanoj igri, ostao je upamćen i po gestikulacijama na terenu posle zakucavanja ili blokiranog šuta, kao i po nezgodnoj naravi koja je dolazila do izražaja u momentima poraza. U Jadranskoj ligi je u proseku imao 11.3 poena i 5.4 skokova, ali je zato u ULEB Kupu igrao znatno bolje: 13.7 poena, 7.2 skokova i 1.5 rampa.

Posebno se istakao igrama posle ligaške faze kada je u proseku imao oko 18 poena i 10 skokova. Međutim, povreda ga je ograničila na nepuna tri minuta igre u već pomenutoj utakmici protiv Hapoela. Ipak, posle neuspeha u Superligi (šesto mesto bez plasmana u plej-of) uprava kluba je pomalo neočekivano odlučila da prekine saradnju sa njim, iako je na kraju sezone izabran za najboljeg centra lige. Posle toga je nastavio da pruža dobre partije po raznim evropskim klubovima.

Na početku prošle sezone vratio se u Beograd sa željom da ostane tu da živi za stalno sa nevenčanom suprugom Danicom međutim, iako je odradio nekoliko treninga sa Crvenom zvezdom, na kraju nije bio angažovan. Ove godine je nastupio u nekoliko mečeva za reprezentaciju Jamajke.

Inače, Kimani Frend je sasvim slučajno počeo da se bavi košarkom pošto je u detinjstvu trenirao američki fudbal i atletiku. Majka ga je jednom prilikom poslala u banku da unovči ček i tu ga je, zahvaljujući dobrim fizičkim predispozicijama, zapazio skaut “Razvojnog programa košarke” da bi posle par dana usledio poziv sa koledža iz Amerike.