Najbolji svetski rukomet - Bundesliga i ASOBAL

Španija, Nemačka
Podeli

ASOBAL: Barsa preti Siudad Realu

Prvi deo sezone u ASOBAL ligi završen je posle 15 kola, a nastavak sledi drugog februara. Pogled na tabelu govori o tome da nije bilo mnogo iznenađenja i da su se timovi našli tamo gde se to i očekivalo. Branilac titule Siudad Real ima bod više od Barselone i ti timovi su najveći kandidati za titulu. Istina, Portland San Antonio i Ademar Leon imaju samo četiri boda manje od Siudad Reala i s obzirom na njihov ugled, ne treba ih potceniti, ali realno su pokazali nešto manje od vodećeg dvojca.

Siudad Real je prošle sezone osvojio titulu sa impozantnim skorom od 28 pobeda, uz po samo jedan remi i poraz. Sama činjenica da su već sad izgubili dva susreta govori o tome da su nešto ranjiviji, ali bez obzira na to je reč o jednom od najboljih sastava na svetu. Tim Talanta Dušebajeva je ostao samo bez jednog standardnog prvotimca, Mirze Džombe, ali je pojačan, ispostavilo se odličnim rukometašima. Parondo i Čema Rodrigez su stigli iz Valjadolida i prvi je treći strelac tima, a drugi sjajan razigravač. Vrlo dobar je bio i Danac Torsten Laen (Gudme) dok se jedino veteran Jermind (36 godina, takođe Danac) nije proslavio po dolasku iz Koldinga i u drugom je planu. Olafur Stefanson, Petar Metličić, Alberto Entrerios i najbolji strelac Serhej Rutenka (85 golova) su još jednom pokazali vrhunski kvalitet, a pomoć Francuza Dinara, Šveđanina Kalmana, Slovenca Žormana i Uriosa je takođe bila vrlo važna. Kad ovome dodamo sjajan tandem golmana u sastavu Šterbik i Ombrados (prvi 30%, drugi 31% odbranjenih šuteva) jasno je da je reč o timu snova, ali put do odbrane titule neće biti lak za Talantov tim.

Barselona je posle tek četvrtog mesta prošle sezone napravila jači tim, koji sada vodi provereni Manuel Kadenas (godinama radio u Ademar Leonu). Trebalo je proverenom stručnjaku da malo sklopi kockice, a bilo je i problema, pa je na početku sezone Mađar Nađ zbog povrede ruke propustio dosta utakmica. Doživljena su dva poraza, od kojih jedan u poslednjem sekundu derbija sa Portlandom, ali je trijumf nad Siudad Realom u 15. kolu definitivno potvrdio da Katalonci posle 2006. opet mogu do krune. Trio pojačanja iz Portlanda u sastavu Vid, Rokas, Losano plus Garabaja iz Valjadolida i Nodesbo iz Koldinga je igrao dobro, što se ne može reći za Erika Gula, koji je postigao samo 5 golova. Dosta slabo je igrao i Šveđanin Larholm, ali su zato mladi igrači kao Tomas Gonsales i Kanjelas provodili dosta vremena na parketu i to iskoristili da se nametnu Kadenasu. Iker Romero je prema očekivanju sa 100 golova prvi strelac tima, Huanin Garsija je bio standardno dobar, Fernandes je mogao i više, dok se Nađ posle povrede polako počeo vraćati u formu. Na golu je najčešće bio Vid, veteran Barufet nije za staro gvožđe, a najmanje je branio Hrvat Losert. Sve u svemu, utisak je da je Barselona iz kola u kolo igrala sve bolje, a na kraju krajeva, reč je o timu koji uvek, apsolutno uvek, puca na visoko.

Iza Portlanda je turbulentna polusezona. Promenjen je predsednik kluba, stigao je novi trener Havijer Kabanjas, a po odlasku Rokasa, Vida i Losana došli su Ernandes koji već ima 36 godina i Kristijan Malmagro iz Granoljersa, koji je odličan rukometaš, ali još uvek nije velika zvezda. Ivano Balić je imao dosta problema sa povredom i uz sve navedeno je to razlog zašto vicešampioni iz prošle godine kasne 4 boda za prvim mestom. Bilo je i sjajnih partija, kao sa Barsom, ali i velikih razočarenja, o čemu govore dva remija i čak tri poraza. Ivano i drugovi su neke mečeve dobili na mišiće i ipak je jasno da to nije Portland iz prošle sezone. Imena ne manjkaju jer su uz Balića tu Ruesga (82 gola, prvi strelac), Vugrinec, Ratko Nikolić (51 gol), Dominiković i Lars Jorgensen. Dolazak iskusnog golmana Valtera Matoševića je bio dobar potez jer je imao neznatno slabiji procenat od Tomasa Svensona, a u probleme treba uvrstiti i veliki broj propuštenih mečeva Norvežanina Ćelinga i česte suspenzije Peresa. Kad je Balić u vrhunskoj formi, onda je lakše Vugrinecu, Malmagru i Ruesgi, a tim ima dosta dobrih igrača u odbrani. Tim iz Pamplone je uvek opasan, ali ako se nešto ne promeni na bolje, teško će do titule.

U Ademar Leonu su bili malo zabrinuti pred početak sezone jer su svi bili naviknuti na rad Manuela Kadenasa, ali se Žordi Romans odlično snašao. Ademar je ostao u vrhu tabele, a da su neki od četiri remija bile pobede, Siudad Real ne bi bežao. Teško gube utakmice, ali u nekoliko navrata se nisu snalazili u samim završnicama i tu su otišli neki dragoceni bodovi. U prelaznom roku su ostali bez Raula Entreriosa i Peralesa, kao i Virana, a onda Romans nije mogao da računa ni na gorostasnog Islanđanina Sigurdsona. Došao je Tonči Valčić iz Toreviehe i hrvatski reprezentativac je odmah drugi strelac tima, a Sarmiento (pojačanje iz Almerije) je treći. Najviše golova je postigao Danac Jakobsen ujedno i najbolji igrač tima, Slovak Martin Stranovski je sjajno krilo, a Šarić i Alilović su bili odlični na golu. Veterani Krivočlikov i Garalda su mogli i bolje, Mađar Laluška je imao problema sa povredom, a Aginagalde i Kastreasana su bili solidni na crti. Ademar Leon je ekipa na koju treba računati, a čini se da je treće mesto koje su osvojili četiri puta u poslednjih šest godina za njih i sad vrlo izvesno.

Aragon iz Saragose je u prethodna dva prvenstva bio sedmi i šesti, a sad su peti. Ušli su u sezonu vrlo ambiciozno, a u krizu su upali pred kraj prvog dela sezone i to ih je udaljilo od vodećeg kvarteta. Trener Veroljub Kosovac ima na raspolaganju dobar tim, a jedan od razloga je i odličan budžet. Marko Krivokapić je sa velikom pompom stigao iz Granoljersa i bio je vrlo dobar (43 gola) dok je iz Iruna došao Ivan Stanković. Golmani su Lapajne i Ernandez, a najbolji strelac je Šveđanin Arhenius. Kvaliteti Šveđanina Dodera i Egipćanina Zakija su dobro poznati tako da se Aragon našao tamo gde se i očekivalo.

Huan Manuel Pastor je i 13. sezonu na klupi Valjadolida i ova ekipa je čak pet puta u poslednjih šest šampionata na kraju bila na poziciji broj pet, a prošle sezone su bili i polufinalisti Lige šampiona. Tim je u novu sezonu ušao desetkovan bez Čeme, Garabaje, Gula, Paronda i Ugaldea, a od zvučnijih imena došli su Bilbija (Celje) i Perales (Ademar). Alen Muratović i Žikica Milosavljević su bili među najboljim pojedincima tokom jeseni kao i Raul Entrerios. Ostvareno je devet pobeda uz šest poraza i jasno se videlo da je Valjadolid bez problema bolji od desetak timova u ligi, ali i da ipak nemaju tu snagu za nešto više u duelu sa favoritima.

Arate je sedmi, a pre toga su bili dvanaesti i osmi, što znači da su konstantno u uzlaznoj putanji i sad su na poziciji koja vodi u evro-kupove. U timu je pregršt Srba i Crnogoraca (Stefanović, Matović, Dalibor Čutura, Vučinić, Rudović), Rus Kobin, izvanredni Poljak Jurkievič, Kubanac Ivo Dias. Jurkievič je bio prvi, a Dalibor drugi strelac tima (zanimljivo je da je njegov brat Davor, koji je sad u Granoljersu, prošle sezone bio prvi strelac Aratea), koji definitivno može još da napreduje.

Isto vredi i za Antekeru. Prošle sezone su bili dvanaesti, a sad su osmi predvođeni lucidnim strelcem Jansom i plejmejkerom Vegom. Tu su i Slovenci Kogovšek i Lubej, Hrvat Ostarčević, odlični Bosanac Obradović, visoki Vrbašanin Ćurković i tim uz Andaluzije je zaista pokazao veliki napredak. Torevieha je u sredini tabele što se i očekivalo. To je realnost za tim koji predvode Šveđani Majer i Anderson kao i Danci Hansen i Madsen uz pomoć Hrvata Vukasa i golmana Pejanovića.

Već od desetoplasirane Naturhaus La Riohe počinje grčevita borba za opstanak. Oni imaju 11 bodova, a poslednja Teka Kantabrija 7, pa je jasno kako će borba za opstanak (ispadaju dva tima) biti dramatična i niko nije siguran. U borbi za opstanak su timovi za koje se to i predviđalo osim Granoljersa koj se prošle sezone izborio za Kup IHF, a sad je tek 11. Pri tome se teško povredio Davor Čutura, što otežava posao tom tradicionalnom timu. Teka je ostala u ligi samo zato što je Altea odustala od takmičenja, ali nisu naučili lekciju pa su poslednji, a zanimljivo da je Oktavio Pilotes samo dva puta pobedio, ali ima pet remija i zato su dvanaesti.

Nažalost, loše ide Almeriji gde su Perišić, Kraljić, Pavlović, Petrić i Nikčević. U Oktaviju je hrvatska kolonija (Čupić, Prce, Martinović, Bjeliš), a i oni će morati da daju sve od sebe kako bi opstali u prvoj sezoni u elitnom društvu posle 2004. Timovi iz drugog dela tabele su znali da pokažu zube favoritima, bilo je slučajeva i kad su pobeđivali istina retko, ali sam pogled na tabelu govori o tome da je ASOBAL jasno podeljen na nekoliko kategorija i tačno se zna ko koliko može.

Tabela

Siudad Real 26. Barselona 25, Portland 22, Ademar Leon 22, Aragon 19, Valjadolid 18, Arate 17, Antekera 16, Torevieha 15, Naturhaus La Rioha 11, Granoljers 10, Oktavio Pilotes 9, Teukro 8, Alhesiras 8, Almerija 7, Teka 7.

16. kolo (2. februar)

Naturhaus La Rioha – Siudad Real, Teukro – Barselona, Arate – Portland San Antonio, Valjadolid – Almerija, Aragona – Torevieha, Granoljers – Oktavio Pilotes, Teka – Antekera, Ademar Leon – Alhesiras.

Poslednje, 30. kolo na programu je 14. maja.

Bundesliga: Flensburg na čelu

Nemci su bili vredni, pa su pri kraju 2007. godine odigrali još dva kola i na pauzu koja traje do 1. februara su svi timovi otišli sa po 19 odigranih mečeva. Na čelu tabele će se do tad šepuriti SG Flensburg sa 33 boda, a u lovu na titulu biće i HSV Hamburg i Kil sa po 32. Nordhorn već ima male šanse, Rajn-Nekar praktično nikakve, a od Lemga i pogotovo Gumersbaha se mnogo više očekivalo. Ipak, ubedljivo najveće neprijatno iznenađenje je katastrofalna jesenje sezona Magdeburga, jer su Gladijatori, koji imaju sijaset problema, trenutno tek deveti, što im se nije dogodilo u poslednjoj deceniji. Na dnu tabele bez iznenađenja. TUSEM Esen jeste veliko ime, ali ova slavna ekipa se vratila u elitu i kuburi sa finansijama. Za razliku od njih bolje se snašao Fihse iz Berlina, koji ima realne šanse da izbegne jednu od tri pozicije koje vode u niži rang.

Flensburg je godinama večiti drugi i nekako se pred start sezone smatralo da oni imaju manje šansi od branioca titule Kila i HSV Hamburga koji su proglašeni glavnim favoritima. Čak je i trener Kent-Hari Anderson spomenutom tandemu dao vodeću ulogu. Međutim, Flensburg je osvojio 33 boda i prvi je, a da problemi nisu manjkali. U prelaznom roku su ostali bez Bolsena koji je godinama bio jedan od najvažnijih igrača, a onda je stigao novi šok. Sjajno krilo Seren Striger je morao da okonča karijeru zbog teške povrede kolena. Hrvat Blaženko Lacković je propustio 8 uvodnih mečeva takođe zbog povrede i jasno je da će tek na proleće biti onaj pravi. Ali, drugi su odradili posao. Veteran Kristijansen je sa 99 golova prvi strelac tima, do njega Poljak Lijevski sa 91. Tomas Mogensen se pokazao kao još jedno sjajno pojačanje iz Danske i treći je strelac, a Aleksandar Peterson se dokazao kao dostojna zamena za Strigera. Nešto slabiji bio je Holmgeirson, Knudsen je bio na nivou, Vranješ uobičajeno borben, a Torge Johansen i Anders Egert su najveći dobitak Andersona. Do juče su tavorili u senci, a sad su imali veliku minutažu i dosta postignutih golova. Odbranu su držali Kasper Nilsen i Džoni Jensen, a kao golmani su posao odradili Šveđanin Den Bojtler i Srbin Dane Šijan koji je ulazio u igru u svakom meču, ali je prvospomenuti ipak imao prednost. Flensburg je opet pokazao zube, ali svi već znamo da često zastanu kad je najvažnije. Ako ništa drugo, pobedili su Kil i bar malo im vratili za poraze iz prošle sezone na svi tri fronta.

Stari dobri Kil je prošle sezone pokupio sve što se moglo. Možda je to uticalo na motive da im se posle dužeg vremena dogodi da u 19 kola izgube tri meča (između ostalog od Flensburga i HSV? Verovatno ne. Razlog je što su i Zebre od krvi i mesa, a na kraju krajeva, taj bod zaostatka je svakako nadoknadiv jer ne zaboravimo da trenerski mag Noka Serdarušić uvek svojim asovima tempira formu za proleće kad se dele trofeji. Nikola Karabatić je sa 123 gola još jednom potvrdio da je jedan od najboljih igrača na svetu, a Markus Alm, Vid Kavtičnik, Kim Anderson, Dominik Klajn, Stefan Levgren, Kristijan Cajc su takođe društvo od prošle godine, kao i golmani Omeje i Matijas Anderson. Što se tiče pojačanja, Igor Anić (ima francuski pasoš) postigao je samo 8 golova. Slovenac Aleš Pajovič je propustio sedam mečeva, ali je ubedljivo najveći hendikep bilo neigranje najskupljeg pojačanja Čeha Filipa Jihe, koji je stigao iz Lemga. Nastupao je samo na 6 utakmica, tako da će Serdarušić tek kad Čeh bude potpuno zdrav moći da kaže da ima novog igrača. Kad je Kil u pitanju, sve je jasno. Kvalitet i moć su neosporni, ali ne može se doveka biti prvi, iako je to svakako uvek cilj ovog velikog kluba koji je i sad realno gledano ipak najjači.

HSV Hamburg se prošle sezone domogao evro-trofeja, a sad su jurnuli i na titulu koja vrlo lako može da se obre u velikoj luci na Severu. Harizmatični trener Martin Švalb zna šta i kako treba, i činjenica da su tim sa najmanje poraza (samo jedan) dovoljno govori o vrednosti tima u kome su pojedinci kao Jun (108 golova), Paskal Hens (95) i Torsten Jansen. To naravno nije sve, za HSV igraju i braća Bertran i Gijom Žil, pa Kžištof Lijevski, Šveđanin Lindberg, a pomaže i vremešni Rus Torgovanov kao i Poljak Jurecki. Golman je savim solidni Biter i eto šampionskog štofa. Sjajno se snalaze i u Ligi šampiona i da je samo jedan od četiri remija bila pobeda sad bi bili vodeći (uz njih po 4 remija – najviše u ligi – imaju još Veclar i Vilhelmshafen). Za nemački rukomet je jako važno da tako veliki grad kao Hamburg u poslednje tri sezone ima jak tim i veliki budžet, jer se tako i povećao broj kandidata za titulu, što šampionatu daje još veću draž. HSV je velika pretnja i za njih je čini se najvažnije da se ne okliznu tamo gde se ne očekuje, jer su baš derbije u prethodnih 19 kola igrali sa najviše inspiracije.

Nordhorn je godinama etabliran u vrhu tako da je četvrto mesto očekivano. Jan Filip i Holger Glandorf su ubojiti tandem uz veliku pomoć Gorana Šprema, koji je u ovom klubu našao sebe, i pouzdanog Rastka Stojkovića (46 golova). Nije nemoguće da u budućnosti Nordhorn uz još neko zvučnije pojačanje krene i korak dalje, a to znači u lov na titulu.

Rajn-Nekar Leven iz Manhajma (igraju gde i hokejaši Manhajm Adlera – u SAP Areni, koja prima 13.200 gledalaca) su praktično novi klub, ali sa dosta novca i velikim ambicijama. O tome najbolje govori podatak da su usred sezone Magdeburgu uzeli Karola Bieleckog i Gžegorža Tkačika. Oni su odigrali samo po 4 utakmice što znači da će tek od februara biti u potpunosti adaptirani na novi tim koji sa njima može i više od zadržavanja petog mesta. Rajn-Nekar je kolonija Poljaka jer su tu i golman Šmal i Jurašik koji je sa 114 golova prvi strelac. Tu su i nemački reprezentativci Rogiš i Klimovec, zatim rutiner Švarcer i vrlo dobri Veliki tako da je ovaj sastav i više nego kvalitetan. Na kraju krajeva, ostavili su iza sebe Lemgo i Gumesrbah koji su u silaznoj putanji, a ovi prvi već nekoliko sezona se ne bore za titulu.

Lemgo ima Štefana, Kermana i Kaufmana, ali ne i dovoljno zvezda za borbu za vrh, tako da je bitisanje između petog i osmog mesta realnost. Gumersbah sa druge strane plaća ceh odlasku nekih igrača na čelu sa Narcisom, ali ipak čudi to što tim, koji se prošle sezone borio za titulu, nije plasiran bolje od sedmog mesta. Trener Gislason ima rukometaše kao što su Momir Ilić (108 golova, prvi strelac tima), Roman Pungartnik, Vedran Zrnić, Valur Gudjonson, Robert Gunarson, Oleg Kulešov, dobre golmane Gorana Stojanovića i Fakezaša, tako da je suma od 24 boda mršava.

I dok se Gepingen zadovoljio sa 17 bodova (Vukašin Rajković sa 70 golova drugi strelac tima, Nikola Manojlović 55), za Magdeburg je to katastrofa. Imperija se srušila kao kula od karata. Trener Bogdan Venta ne zna šta će, a svu pomoć daje i Štefan Krečmar koji asistira u stručnom štabu. Ekipa je doživela 10 poraza, opozicija traži smenu predsedništva, a u kasi nema dovoljno novca da se angažuju igrači koji bi pomogli Šprengeru, Tojerkafu, Vasilakisu, Kabengeleu, Grafenhorstu i Jureckom, koji su na svojim leđima izneli najveći teret u osvajanju ovo malo bodova. Magdeburgu treba mir u klubu, ova sezone je izgubljena, a s obzirom da iz lige neće ispasti, najbolje je da već sad počnu sa pripremama i planovima za sledeći šampionat, jer oni jednostavno moraju da budu u vrhu i Bundesliga bez njih u žiži nije potpuna.

Grosvalštat je navikao na bitisanje i gotovo da je neinteresantan, a Melsungen (Vladica Sojanović 91 gol, treći strelac) mnogo zadovoljniji, što se ne bi moglo reći za Veclar (Zoran Đorđić), koji je prošle sezone bio bolji. Tu negde i počinje borba za opstanak u kojoj su Balingen, novajlija Fihse, večiti davljenik Vilhelmshafen, nekad dobri Minden. U Libekeu (Branko Kokir) se nadaju novom čudu i opstanku, a to je jedini cilj i nekad moćnog TUSEMA.

Ljubitelji rukometa se sad okreću Evropskom prvenstvu u Norveškoj koje počinje 17. januara, a B92 će dostojno najaviti taj događaj. Posle Norveške sledi povratak u prvenstvenu realnost i, naravno, završnica Evro kupova.

Tabela

Flensburg 33, Kil 32, HSV Hamburg 32, Nordhorn 28, Rajn-Nekar 25, Lemgo 24, Gumersbah 24, Gepingen 20, Magdeburg 17, Grosvalštat 17, Melsungen 15, Veclar 14, Balingen 14, Fihse Berlin 12, Vilhelmšafen 10, Minden 9, Libeke 9, TUSEM Esen 7.

20. kolo (1. i 2. februar)

Veclar – Fihse Berlin, Meslungen – Lemgo, Grosvalštat – HSV Hamburg, Magdeburg – Kil, Rajn-Nekar – TUSEM Esen, Minden – Balingen, Gepingen – Nordhorn, Vilhelmšafen – Libeke, Flensburg – Gumersbah (28. mart).

Poslednje 30. kolo na programu je 17. maja.

Sport

WRC 2008: Leb vozi za istoriju

Sa startne rampe 76. Relija Monte Karlo Sebastijan Leb startovaće za istoriju. On, Kankunen i Makinen imaju po četiri naslova svetskog prvaka. Samo on i Makinen uspeli su da te titule osvoje u uzastopnim godinama. Ali, niko nije postao svetski WRC šampion pet puta, a takva prilika ukazuje se Francuzu u sezoni koja nam donosi 15 relija, prelazak na kontrolisane Pireli gume i, konačno, porast broja proizvođača-učesnika na četiri.

Aleksandar Babić petak 25.01. 14:52 Komentara: 5

Klizanje: U Zagreb po medalje

Najbolji evropski klizači takmiče se u Zagrebu od 22. do 28. januara na šampionatu kontinenta. Za trofeje će se u hrvatskom glavnom gradu boriti oko 150 klizača iz 41 države, uključujući i jednu predstavnicu Srbije.

Sanja Torov sreda 23.01. 17:10 Komentara: 2

Premijere: Ferari F2008 i Meklaren Mercedes MP4-23

Favoriti su se oglasili prvi. Ferari je svoj automobil za Svetsko prvenstvo Formule 1 2008. predstavio kod kuće, u Maranelu, a šampion sveta Kimi Raikonen isprobao ga je na pisti u Fioranu. I Meklaren Mercedes javnosti je prikazan na domaćem terenu, u Štutgartu. Prva prezentacija imala je nešto radniji karakter, druga za nijansu pompezniji, ali preovlađuje utisak da oba tima punu snagu koncentrišu na bitno, to jest na dva meseca testiranja a potom na sezonu koja predstoji.

Aleksandar Babić četvrtak 10.01. 22:08 Komentara: 3