Srpski teniseri u 2008. godini

Krenućemo, kako i dolikuje, od Novaka Đokovića. Najbolji srpski teniser sezonu je počeo učešćem na Hopman kupu, gde je zajedno sa Jelenom Janković poražen od američkih predstavnika Serene Vilijams i Mardija Fiša. Novak je nedugo zatim trijumfovao na Otvorenom prvenstvu Australije, izgubivši na putu do trofeja samo jedan set. Za razliku od nekih prethodnih Gren slem takmičenja, npr. prošlogodišnjeg Rolan Garosa, Đoković nije dozvolio sebi da bespotrebno troši energiju protiv znatno slabijih rivala u prva tri kola. Protiv Bekera, Bolelija i Kverija ukupno je proveo na terenu 5 časova i 10 minuta, deset minuta više nego što je igrao meč sa Štepanekom u drugoj rundi US opena 2007. Sa lakoćom je savladao i silno motivisanog Lejtona Hjuita, a demantovao je i prognoze da će David Ferer biti težak ispit – 6:0, 6:3, 7:5. Đoković je forsirao forhend rivala koji je dosta grešio i brzo gubio smirenost i koncentraciju, a često je Ferera ‘navlačio’ na mrežu, pošto je bilo primetno da Špancu volej toga dana nije dobro išao.

zvanièni sajt

Usledio je istorijski okršaj sa Federerom u polufinalu i pobeda Đokovića, koja je najavila da će ovo biti njegova godina. Novak je delovao neustrašivo, nije se demoralisao iako je Rodžer prvi napravio brejk, bio je maksimalno fokusiran na igru, a agresivna i odlučna igra, bez bespotrebnog taktiziranja, donela mu je pobedu. Jednostavno smišljen plan igre, ali i težak za sprovođenje u delo, bio je nadmudriti Švajcarca sa osnovne linije. Ipak, krajem prvog seta i tokom većeg dela drugog Federer je nekarakteristično loše izvodio forhend, a Novaku je najbolje išao upravo taj udarac. Đokovićevo samopouzdanje i vera u pobedu bili su poljuljani samo u jednom kratkom periodu sredinom drugog seta, ali se Srbin potom vratio na pravi kurs i zasluženo naneo poraz prvom teniseru sveta.

Novak finale nije odigrao na najvišem nivou, ali je u prelomnim momentima uvek pronalazio pravo rešenje, što je bilo presudno u dvoboju sa Congom – 4:6, 6:4, 6:3, 7:6.

Sledeći turnir bio je Marselj, sredinom februara. Posle rutinske eliminacije Ivana Dodiga, Đoković je poklekao u duelu sa Žilom Simonom. Francuz nije pružio spektakularnu igru, dao je Novaku mnogo prilika da se vrati u meč, ali nedovoljna motivisanost koštala je srpskog tenisera pobede – 6:2, 6:7, 6:3 za Simona. U Dubaiju je ispao od Endija Rodika u polufinalu i tu mu se apsolutno ništa ne može zameriti. Odigrao je Novak sasvim solidan meč, ali je Rodik bio nezaustavljiv. Pored standardno neodbranjivog servisa, bio je konstantan sa bazne linije, a čak je i bekhendom, svojim ubedljivo najslabijim udarcem, napravio nekoliko ‘vinera’ po paraleli.

U Indijan Velsu Đoković je ponovo došao do finala, ali je ovoga puta uspeo da uzme i titulu. Ono što je bilo očigledno tokom turnira, a posebno u duelima sa Kanjasom i Vavrinkom, jeste da je Novak dobro naučio kako da pravilno rasporedi snagu tokom meča. Zaista je izgledalo kao da Srbin čeka pravi trenutak da malo podigne nivo igre, pa da bez većih problema odnese pobedu. Napredak Đokovića za tačno godinu dana najbolje se video u dvoboju sa Nadalom. Španac je prošle godine pobedio u finalu sa 6:2, 7:5, a ove je u polufinalu bio u potpuno podređenom položaju i nijednom nije došao do prepoznatljive igre – 6:3, 6:2 za Novaka. U finalu protiv Mardija Fiša nije viđen naročito kvalitetan meč, ali je Đoković iskoristio očajan procenat prvog servisa Amerikanca i stigao do trofeja – 6:2, 5:7, 6:3.

Jedini kiks u sezoni Đoković je imao na startu turnira u Majamiju, kada je izgubio od topovskog servera Kevina Andersona sa 7:6, 3:6, 6:4, iako je u odlučujućem setu imao prednost brejka.

U Monte Karlu je još jednom dokazao da je za klasu bolji od Endija Mareja, koji je od samog izlaska na igralište izgledao bespomoćno, kao da ni sam nije verovao da može nešto ozbiljnije da uradi. Frustracija je evidentna kod Škota kada igra sa Đokovićem, već posle nekoliko lošijih izbora udaraca postaje ravnodušan i ne uspeva da povrati koncentraciju. Novak je zbog problema sa disanjem predao polufinalni meč Federeru pri rezultatu 6:3, 3:2 za Švajcarca. To je pokrenulo lavinu negativnih komentara u stranim medijima, koji su podsećali na ranije predaje Đokovića i isticali kako njegov postupak najblaže rečeno "nije fer". Na takmičenju u Rimu Đoković je igrao dobar tenis i osvojio treću titulu u sezoni, mada treba istaći da mu je žreb bio naklonjen, kao i da su mu dvojica igrača predala meč zbog povrede.

Poraz od Andersona u Majamiju jedina je mrlja na igri Đokovića u dosadašnjem toku sezone. Oscilacije su u dobroj meri sputane i to je pozitivno, ali kiksevi poput tog ne bi smeli da se događaju ubuduće. Đoković se odlično snalazi u svakoj postavci igre i to mu je trenutno najveća prednost u odnosu na rivale. Poznato je da Nadalu više odgovaraju dugi poeni, Rodiku kratki, da se Gonsales stalno namešta na forhend ili da Davidenko postaje nervozan ako nema mnogo nadigravanja sa osnovne linije. Sa druge strane, Đoković nije ‘probirljiv’, ume da bude i ultra-agresivan, ali i strpljiv. Nema potrebe da poen gradi tako da se uvek namešta na neki najbolji udarac, pošto su mu i forhend i bekhend izvrsni u obe dimenzije igre, ofanzivnoj i defanzivnoj. Novak je popravio tehniku voleja, posebno na bekhendu, ali ono što je još značajnije od toga jeste što je razvio osećaj kada treba izaći na mrežu. Prošle godine je u polufinalu Rolan Garosa protiv Nadala izgubio nekoliko bitnih poena upravo zbog neodlučnosti u vezi sa jurišem na mrežu. To će se ubuduće vrlo retko dešavati. Servis mu je raznovrstan, konstantan i pouzdan, nadajmo se da će takav i ostati.

Janko Tipsarević je sezonu počeo u Dohi, gde je savladao Santijaga Venturu u tri seta, a potom predao meč drugog kola Ivanu Ljubičiću. Na Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu Janko je u prvom kolu pobedio anonimnog Džosefa Sirijanija sa 7:5, 6:2, 6:7, 0:6, 6:0. Ni ovoga puta nije izneverio tradiciju i u potpunosti je opravdao nadimak ‘The Marathon Man’, koji su mu dali engleski novinari na prošlogodišnjem Vimbldonu. Kvalitet je bio na strani srpskog tenisera, ali to nije sprečilo mnoge da u kladionici odigraju ‘plus gemove’. Posle prva dva dobijena seta, Janko je u taj brejku izgubio treći, a onda je ponovo primenio sebi karakterističnu taktiku, a to je da u četvrtom setu ne pruža maksimum, već da čuva ono najbolje za peti. Verdaska je u drugoj rundi eliminisao sa 7:5, 7:6, 7:6, čime je pokazao pomak na psihološkom planu. Vrlo je teško dobiti tri uzastopna seta sa ‘sedmicom’, za to je potrebna velika koncentracija i mirna ruka. Sada već epohalni meč sa Rodžerom Federerom trajao je 4 časa i 25 minuta, a Švajcarac je na kraju pobedio sa 6:7, 7:6, 5:7, 6:1, 10:8. Janko je forsirao bekhend rivala, onda bi najčešće bekhend paralelom pokušao da napravi ‘viner’ ili da izlaskom na mrežu posle tog udarca dođe do poena. To je prototip poena kakve je Janko osvajao, a bio je konkurentan i u dužoj razmeni udaraca, kao i na mreži. Faktor koji je u finišu presudio u korist Federera bio je servis – Janko u petom setu nijednom nije bio ni blizu brejka.

Nakon dobrog Australijen opena usledile su poteškoće sa butinom, koje su Tipsarevića onemogućila da maksimalno iskorsti pozitivnu energiju iz Melburna. Nešto slično dogodilo mu se i posle Vimbldona prošle godine.

U Roterdamu je ispao od Žila Simona u drugom kolu sa 7:6, 7:6, a prethodno je izbacio Mihalila Južnog sa 7:6, 6:4, najviše zahvaljujući tome što je spasao sedam od osam brejk prilika. Činilo se da je Tipsarević u zadovoljavajućoj formi u Zagrebu, ali ga je u četvrtfinalu zaustavio Sergej Stahovski, senzacionalni pobednik u prestonici Hrvatske – 3:6, 6:4, 6:2. Janko je, prema očekivanjima, dobro počeo i sa dva brejka i 75% ubačenog prvog servisa došao do vođstva. Stahovski je u nastavku zaigrao bolje, poboljšao je servis, a forhendom je pravio mnogo direktnih poena, što mu je i donelo prolaz dalje.

Usledila su dva poraza već na početku turnira – od Felisijana Lopesa u Dubaiju i Nikolasa Masua u Indijan Velsu. Posle toga je Janko zabeležio jedan od najboljih rezultata u karijeri, pošto je došao do četvrtfinala u Majamiju. U prva tri kola eliminisao je Jen-Hsu Lua, Fernanda Verdaska i Tomasa Johansona, a onda je u četvrtom kolu dobio Mihaila Južnog sa 3:6, 6:0, 6:4. Ključan udarac za razvoj meča bio je Tipsarevićev forhend. Imao je puno problema sa njime u prvom setu, pravio je mnogo grešaka u seriji, a bes je nekoliko puta iskalio i na reketu. Epilog je bio logičan – 6:3 za Rusa. U drugom setu nepredvidivi Južni naglo pada u igri, a Tipsarević za ceo drugi set pravi samo jednu neiznuđenu grešku. Oštrim forhendom Janko je diktirao igru u odlučujućem setu, na samom startu napravio brejk i zasluženo ušao u četvrtfinale. U okršaj sa Davidenkom Janko je ušao zadovoljan postignutim, bio je malodušan i nije pružio nikakav otpor Nikolaju – 6:2, 6:1.

U Monte Karlu je pobedio Matjea i Lapentija, pre nego što je u trećoj rundi izgubio od Davida Ferera sa 6:4, 6:0. Tipsarevićeva izvanredna forhend paralela u meču sa Matejom proglašena je za potez nedelje na zvaničnom sajtu ATP tura. Slaba partija u duelu sa Fererom najviše je posledica tročasovnog okršaja sa Lapentijem. Tipsarević je ubacio samo 29% prvog servisa, a u drugom setu je nastojao da što pre okonča meč pokušavajući da napravi direktan poen iz nemogućih pozicija ili da krene na mrežu posle loše izgrađene situacije.

U Barseloni se predao Ernestu Gulbisu u prvom kolu, a takmičenje na istoj prepreci napustio u Rimu. Bolji od njega bio je Fernando Gonsales sa 3:6, 7:6, 7:6. Bio je to još jedan uzbudljiv dvoboj ove dvojice tenisera. Janko je, kao i na Vimbldonu, stigao vođstvo rivala od 5:2 u odlučujućem setu, ali ovoga puta nije imao snage za potpuni preokret, uprkos tome što je Čileanac povredio butinu.

Janko je konstantno napredovao ove sezone. Prošlu godinu završio je kao 49. igrač na ATP listi, a sada je 33. I pored vrlo dobrih rezultata, moglo je biti i znatno bolje da se nije dogodila povreda i nekoliko poraza u susretima koji su mogli da ’odu’ na obe strane. Glavno što je Tipsarević uradio u dosadašnjem toku sezone jeste to što se klasifikovao u teniskom svetu kao odličan i borben teniser. Sada ga protivnici mnogo više poštuju nego ranije, a i strani mediji ažurnije prate njegove rezultate i podrobnije izveštavaju sa njegovih mečeva, što takođe nije zanemarljivo.

Viktor Troicki ove sezone beleži solidne rezultate, ali još nije uspeo da ostvari proboj na nekom od značajnijih turnira. Najveći uspeh mu je finale na Bermudama (100.000 dolara), kada je u četvrtfinalu savladao Marsela Granoljersa, senzacionalnog šampiona u Hjustonu, rezultatom 6:3, 0:6, 6:2. U polufinalu je nadigrao Karlosa Berloka sa 6:3, 6:4, ali je borbi za titulu izgubio od japanske nade Keija Nišikorija – 2:6, 7:5, 7:6. Na Australijen openu je u prvom setu imao set loptu protiv Rafaela Nadala, ali nije je iskoristio, pa je Španac do kraja pobedio sa 7:6, 7:5, 6:1. U Majamiju je dobio Viktora Haneskua sa 6:4, 6:1, a onda je propustio veliku priliku da eliminiše Endija Rodika. Amerikanac nije bio ni blizu svog nivoa, ali tome je dobrom igrom doprineo i srpski teniser. Ipak, kada je bilo najvažnije Troickom je ponestalo hrabrosti, nije materijalizovao šest brejk lopti početkom trećeg seta i od tog trenutka bilo je jasno da će Rodik slaviti – 5:7, 6:2, 6:4. Mečevi sa Nadalom i Rodikom, kao i tesan poraz od Davidenka u Dejvis kupu, daju nadu da Viktor može još da napreduje i uđe u Top 50, što je i sam istakao kao cilj za 2008. godinu.

Boris Pašanski je najbolji rezultat ove sezone ostvario u italijanskoj Barleti (42.500 evra), kada je eliminisao Eduarda Rožer-Vaselina, ali je finalu poražen od Mihaila Kukuškina sa 6:3, 6:4. Pored toga nije imao zapaženijih rezultata, a na Australijen openu je ispao u prvom kolu od Mardija Fiša. Veteran Dušan Vemić je u 31. godini ostvario rekordni rang – u februaru je bio 146. teniser na planeti zahvaljujući trijumfu na jednom američkom ‘fjučersu’ i četvrtfinalu na Gemaksu. Najveći ovosezonski uspeh zabeležio je u Tunisu (125.000 dolara), kada je izbacio Pasijansa, Hila i Seru, ali je u finalu izgubio od Belučija sa 6:2, 6:4.

Nenad Zimonjić je ove sezone sa Danijelom Nestorom dva puta stigao do finala na turnirma iz Masters serije, i to na različitim podlogama,a uz to je osvojio i jednu titulu (Hamburg). Srpsko-kanadska kombinacija je u Indijan Velsu na put do finalnog okršaja izgubila samo jedan set – protiv Monaka i Staračea bilo je 6:7, 6:2, 10:1. Savladali su respektabilni dubl Paes/Henli, ali je izraelski par Jonatan Erlih i Endi Ram bio bolji u finalu sa 6:4, 6:4. U Rimu su Zimonjić i Nestor sva puta pobeđivali na razliku u ’super setu’. Prvo su dobili Blejka i Fiša rezultatom 2:6, 7:5, 11:9, a zatim i Gaskea i Santoroa sa 6:3, 3:6, 10:8. U borbi za trofej bolji su bili braća Brajen,. Majk i Bob, rezultatom 3:6, 6:4, 10:8. Na Otvorenom prvenstvu Australije Zimonjić je plasmanom u četvrtfnale ostvario najbolji rezultat u Melburnu još od 2001. godine. Ipak, u meču za prolaz u polufinale neočekivanu pobedu odneli su Klemon i Ljodra – 6:4, 6:4. Najbolji srpski dubl igrač je na Rolan Garosu najviše dogurao do četvrtfinala, bilo je to 2005. godine. U Hamburgu su Zimonjić i Nestor odigrali sva četiri meča u tri seta, a u finalu su nadigrali braću Brajen - 6:4, 5:7, 10:8.