On je Zvezdino dete i fudbalski "štreber" rođen u Hrvatskoj

Razgovarali smo sa Stefanom Hajdinom, prvotimcem Zvezde i upoznali momka koji se po mnogo čemu ne uklapa uklapa u profil fudbalera na kakav smo navikli. Ni izbliza.

MLJ
Podeli
Foto: B92/MLJ
Foto: B92/MLJ

Reporter B92 u Antaliji Miloš Ljubisavljević

Hajdin je po mnogo čemu specifičan. Moderni bek, a za moderni fudbal i “štreber” jer sport osim na terenu uči i na fakultetu.

Potiče iz Vojnića u Hrvatskoj, rođen je u Glini, a odrastao je u Vršcu i Zemunu zbog rata na prostoru bivše Jugoslavije.

"U Glini je bila ta dežurna bolnica pa je jedino tamo majka mogla da se porodi tako da sam tamo bukvalno samo rođen. Prošao sam jednom, dvaput. Posećujem Vojnić i baku u Lici. Do osme godine sam bio u Vršcu i tamo sam napravio prve fudbalske korake, a onda smo došli u Beograd jer nudi više mogućnosti, opet je veća sredina. Bio je plan da zbog mog fudbala da dođemo tu, insistirali su mama i tada da odem na probu u Zvezdi sa osam, devet godina 2003. godine. Ali i zbog prihoda. Mala je sredina Vršac, morali smo da se borimo i došli smo u Zemun", kaže Hajdin.

Kao što to obično biva, prve fudbalske korake, načinio je na ulici pre nego je odveden u vršački “FK Jedinstvo”.

"Sve je počelo ispred zgrade, klasika. Sećam se i da sam prvi gol dao glavom. Otišao sam u 'Jedinstvo', imao sam šest godina, baš sam bio mali i sećam se kroz maglu da me je majka odvela. Bilo je 30 klinaca u sali za fizičko, ludirali smo se, šutirali i iz ruke na koš, ali bilo je ok", vraća film unazad bek Zvezde.

Ispostavilo se da je plan roditelja bio dobar jer je Stefan zaigrao u mlađim kategorijama crveno-belih gde je ostao skoro nekoliko godina. Zbog više razloga 1994. i 1995. godište nisu ostali na okupu, ali se Hajdin seća mnogih momaka.

"Uroš Radaković, Vukan Savićević eto sad mu je bio rođendan, Stefan Mihajlović, Uroš Đurđević, Petar Golubović, Darko Lazić", samo su neki od onih kojih se Hajdin “iz topa” setio.

Foto: B92/MLJ
Foto: B92/MLJ

Godinama kasnije, 23-godišnjak iz Gline se ponovo našao na radaru kluba svog detinjstva, a povratak se zbio nekako na brzinu. I pre Zvezde je imao nekoliko superligaških ponuda, ali nije bio siguran da li će igrati. Kada je poziv iz Ljutice Bogdana došao, sve je zaličilo na filmsku priču, ali da bi postalo filmska potrebno je ispuniti jedan uslov.

"Od mog menadžera sam čuo da se Zvezda zanima, bukvalno tri dana pre nego sam došao, došao sam u petak na dogovor, u subotu sam potpisao. U utorak, to je bio 9. januar, sam putovao u Suboticu na prozivku i bukvalno sam tad saznao. Stvarno filmska priča, ali će takva biti ako dobijem ovde minutažu pa kasnije možda i priliku da zaigram za reprezentaciju. Ne možda na leto ali u bliskoj budućnosti da".

Na konstataciju da se za njega zanimaju Crnogorci, “preseca” da nema nedoumicu za koju nacionalnu selekciju želi da nastupa. Lepo je čuti da se interesuju Crnogorci, ali je Hajdinov izbor tim “Orlova”.

"Niko do mene nije došao niti me kontaktirao, ali prija kad čujete tako nešto makar i samo iz medija. Ne razmišljam toliko o tome koliko o ovim pripremama i narednom periodu u Crvenoj zvezdi", kaže Hajdin.

Foto: StarSport
Foto: StarSport

Hajdin je jedan od retkih fudbalera koji se osim lopti posvetio i visokom obrazovanju. Godina za njim je bila godina za pamćenje, ali izazova još ima, kako na travi tako i u studentskom amfiteatru. Studira Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu koji mu je dolaskom u Beograd postao bliži.

"Jeste godina za pamćenje jer sam do pre godinu dana igrao Srpsku ligu i studirao sam. Studiram inače DIF na Košutnjaku, letos sam sve odslušao i trenutno sam apsolvent. U tih šest meseci sam se nametnuo u Superligi, Crvena zvezda je to primetila i dovela me. Stvarno nezaboravnih godinu dana, to jest tih šest meseci kad sam hteo da završim obaveze na fakultetu i onda da se posvetim maksimalno fudbalu, eto tako se i desilo i eto posle šest meseci sam u Zvezdi", kaže Hajdin koji je u prvi plan iskočio baš utakmicama protiv Partizana i Zvezde.

"Đole Ivanović, ja i svi ostali igrači Spartaka su privukli pažnju na sebe. Pre svega je trener (Aleksandar) Veselinović svojim trudom i radom doveo nas tu gde jesmo. Ali opet protiv Zvezde i Partizana svaki igrač ima dodatnu motivaciju jer su najtrofejniji i najbolji", jasan je Hajdin.

Iako smo često svedoci tvrdnji da profesionalni sport i škola ne idu baš najbolje jedno s drugim jer sport traži potpunu posvećenost, bek Zvezde veruje da je moguće iskombinovati ta dva.

"Mislim da je moguće, pogotovo jer ćemo imati dosta slobodnog vremena tako da moram na primer kad odmaram da pročitam ponešto. Imam tu neke lakše ispite kojim bih se posvetio, kasnije bih ove malo teže. Pre svega bih da se prilagodim u Zvezdi, a kasnije dolazi aprilski ispitni rok pa ću pokušati nešto”, kaže Hajdin.

Foto: StarSport
Foto: StarSport

U Antaliju na pripreme nije poneo akademsku literaturu, ali jeste knjige koje čita u slobodno vreme.

"Nisam za sada poneo knjige za učenje, ali sam poneo neke da čitam dok odmaram. Poneo sam jednu od (Orhana) Pamuka koji je dobio Nobelovu nagradu i 'Pobednik je sam' od Paula Koelja”.

Stefan slobodno vreme voli da provodi sa porodicom, prijateljima i devojkom, a osim toga posebnih hobija nema. Za njega je na pripremama Milojevićeva taktika najteža stvar. Još uvek se uklapa u tim, u napadu je konkretan, a u odbrani ima mesta za napredak.

"Zadovoljan sam utakmicom protiv Dinama, pogotovo jer su rekli da je ta utakmica bila zahtevnija i teža. Odigrali smo na vrhunskom nivou, zadovoljan sam svojim nastupom. Malo je falilo za dve asistencije, da je Benu lopta došla na desnu nogu možda bi i postigao, ali nema veze, bitno je da ulazimo u prilike", kaže Hajdin.

Na pitanje ko mu je od igrača Zvezde bio najteži za čuvanje u utakmici Spartaka i Zvezde na “Marakani”, priseća se da nije bilo mnogo problema ni sa Markom Gobeljićem ni sa Slavoljubom Srnićem. Sebe kao fudbalera opisuje sposobnim da pokriva više mesta na terenu.

"Igrao sam na raznim pozicijama, ali sam poslednje tri, četiri godine na levom beku. Visok sam i prepoznaju me po dugom koraku. Takođe, ulazak iz drugog plana mi dosta stvara prilike. Koristim obe noge podjednako što je retko u našem fudbalu. U nedelju sam eto na desnom beku igrao bez imalo poteškoća, kao da mi je leva noga. Odmalena igram obema nogama. Što se mene tiče, što više pozicija to bolje", kaže Hajdin.

Foto: StarSport
Foto: StarSport

Iako po vokaciji levi bek, jedan od omiljenih igrača mu je francuski napadač Tijeri Anri, a neki od omiljenih klubova su Pari Sen Žermen i Mančester siti.

"Hteo sam broj 14, ali nisam uspeo zbog Boaćija. Sličan je meni, lagan, dug korak...”, objašnjava Hajdin koji je motivaciju da ostane u fudbalu posle odlaska iz omladinske škole Zvezde održavao na različite načine.

"Znate kako, dosta njih je batalilo fudbal, prekinulo sa karijerom. Imam kolege na faksu koji su to uradili. Od nas 160 u prvoj godini, svi se mahom posle toga posvete fakultetu ili nekom poslu kao personalnog trenera u školicama sporta. Verovao sam u sebe. Nekako sam znao da sve mora doći na svoje. Moja porodica i prijatelji su mi rekli 'ne mogu da verujem kako ti nisi odustao' i sad su oduševljeni", dodaje Hajdin.

Da su okolnosti bile drugačije, Stefan Hajdin je mogao da postane i ekonomista. Majka je za njega birala tu školu koju je prihvatio zbog toga što – ima više devojaka. Godinama kasnije formirao se sam i sada već ima ideju šta mu je jedan od ciljeva osim igranja fudbala.

"Majka je ekonomista i završio sam Ekonomsku u Zemunu. Sestra isto, Ekonomski fakultet diplomirala u roku. Prvo sam išao nekim koracima kako mi majka kaže. Srednja škola, 'ajde upisaću Ekonomsku, ima više devojaka nego muškaraca to je najbitnije. Posle sam znao da je taj fakultet mnogo teži nego što ja imam radne navike jer je sestra dve godine starija od mene. Onda sam se odlučio za DIF, opet je to sport, u sportu sam, a i jedan od ciljeva mi je da budem trener”.

Za svog mentora iz Spartaka Aleksandra Veselinovića kaže da je dobar i kao stručnjak i kao čovek, ali trenerskog uzora za sada nema. Poručuje da je još mlad, 23 su mu godine i još prvo mora da se naigra fudbala, pre nego što napravi sledeći korak u karijeri - kako fudbalskoj, tako i akademskoj.

Sportski intervju