Ninković za B92: Najteža i najlepša godina

Godinu dana je bilo sasvim dovoljno da Miloš Ninković ostavi trag u Crvenoj zvezdi, koji je veći od mnogih koji su godinama igrali u crveno-belom dresu i u svojoj biografiji imaju stotine mečeva za klub iz Ljutice Bogdana.

Srbija
Podeli

U prvom intervjuu od burne konferencije u julu kada je saopštio da napušta Crvenu zvezdu i da razmišlja i o završetku karijere, MIloš za B92 govori o naprasnoj odluci da se vrati u Evijan, godini u dresu Zvezde koja će mu obeležiti karijeru, čudnim okolnostima pod kojima se vratio u Evijan, posebnoj grupi ljudi sa kojima je izneo prošlu sezonu, mogućem odlasku na Daleki ili Bliski istok, i mogućem povratku u Crvenu zvezdu.

Vratio si se u Evijan, ritam je žestok, ekipa značajno izmenjena, cilj je opstanak, a tebi je sve olakšano činjenicom da si već igrao u tom klubu:

"Odluka da se vratim u Evijan je donesena naprasno. Iako sam ostao u vrlo dobrim odnosima sa trenerom Paskalom jer smo za tih 6 meseci prilikom mog prvog boravka u Francuskoj imali izvanrednu saradnju. Zaista sam bio na ivici da napustim fudbal kao što sam I rekao, ali sam ipak doneo odluku sa svojom porodicom da se vratim ovde jer je ovde život totalno drugačiji od života u Beogradu. Ekipa ima dosta novih igrača, i cilj pre početka sezone je bila sredina tabele. Međutim, nismo dobro startovali, delom i zbog teškog rasporeda”.

Da se vratimo na Crvenu zvezdu i tvoj odlazak. Otišao si u dve epizode. Prva – konferencija za novinare u julu kada si saopštio da ćeš možda pauzirati do zime i selidbe na neku egzotičnu destinaciju, ili možda i zauvek napustiti fudbal. Druga – kraj prelaznog roka, trenirao si sa Zvezdom, mediji već objavili da se vraćaš, ali je na kraju ispalo da si se vratio, ali u Evijan.

Mnogo toga si nabrojao, a da može da stane u jedan jednostavan odgovor. Moja konferencija tokom leta. Smatrao sam da ne treba da odem bez reči, ili nekog objašnjenja. Nikada se nisam sakrivao iza fraza, niti plašio da kažem šta mislim. Tada sam rekao da me smetaju loši tereni, i loša atmosfera oko srpskog fudbala. Sve sam ja to čuo i znao i kada sam i dolazio u Zvezdu, ali nisam mogao da verujem da je baš ovako loše. I to sam i rekao. Posebno ta priča sa terenima. Da ne nabrajam koliko ih je.Mi pričamo o reflektorima, šoping molovima, raznim stvarima na stadionu, a nemamo pristojan travnjak da "spojimo" 2-3 dodavanja na utakmici bez više dodira. I to je mnogima tada delovalo kao primedba nekoga ko sve ovo gleda sa visine. Pa je došla utakmica Srbija -Francuska. I šta je bila glavna tema nakon tog meča? Loš teren! I vidim da se menja trava u Humskoj. E sada, možete zamisliti kako je na drugim mestima, kada teren jednog od dva najveća kluba ne valja. Duguje se novac, mnogo se obećava igračima, a malo ispunjava, svašta sam video i čuo, i bilo mi je dosta”.

Ipak, pojavila se mogučnost pred kraj prelaznog roka da ostaneš na Marakani. Pojedini mediji su već preneli da si postigao dogovor da se vratiš. Trenurao si sa igračima, navodno su te pritiskali i Mijailović, Pečnik da ponovo pokušate da dodjete do titule, trener Lalatović je bio za tvoj ostanak.Prepreka je bio samo Evijan.

"Ja ni sa kim nisam postigao nikakav dogovor kao što su neki pisali. Pričali jesmo, pojavila se ponovo želja da se vratim posle tih par treninga sa Zvezdom, ali mislim da je ovako ipak najbolje za sve, iako smatram da je Zvezda mnogo izgubila odlaskom nas starijih igrača. Mogli smo mogli mnogo da pomognemo tim mladim igračima, kako na terenu tako i van terena. Dres Crvene zvezde je mnogo težak za nošenje. Ipak, stičem utisak da nekome i nije odgovaralo da mi najiskusniji ostanemo u svlačionici. Mi smo na delu već pokazali da smo uvek i samo gledali interes Zvezde. Ni prošle sezone nismo mnogima odgovarali, ni sada mnogima ne bismo bili po volji! Žao mi je što se sve raspalo, što je jedna grupa igrača ostala, a druga otišla, mi smo bili zaista kao jedan”.

Sezona u Crvenoj zvezdi u okolnostima koje su već poznate srpskoj javnosti, mnoge od Vas je potpuno iscrpela. Ipak, sa druge strane, definisala je karijere mnogima od vas.

"Tačno, ja sada mogu da kažem da sam uradio sve ono što sam hteo u svojoj karijeri, iako mi mnogi kažu da sam mogao više. Moja karijera ne bi bila kompletna sa ovom sezonom u Crvenoj zvezdi. Igrao sam za Srbiju na SP, osvajao tiule, igrao Ligu šampiona i to protiv najboljih, ali ovo što sam doživeo igrajući u dresu Zvezde, ne može da se meri ni sa čim od navedenog. Ne žalim za bilo čim, titula je na kraju melem za sve. I ona je samo naša, ovih momaka koji su izginuli ne samo na terenu, već su se bavili i stvarima koje im nisu u opisu posla. Šta sve nismo radili i istrpeli. O tome može da se napravi dobar film ili napiše knjiga”.

Zlonamerni bi rekli da ste imali ozbiljan vetar u leđa tokom proleća i da je bilo zacrtano da vi morate do titule?

Muka mi je više od tih priča, ne pada mi na pamet da ih komentarišem ili da se nešto pravdam. Toliko smo nameštali da sam ja u jednoj sezoni u Crvenoj zvezdi zaradio ozbiljan zdravstveni karton i posledice. U NIšu 12 kopči, i to u utakmici koju je fudbalska čaršija pred derbi već nazvala nameštenom. Koliko se sećam bilo je 1-1, jedva smo i taj bod izvukli, ja sam završio u bolnici, i igrao nedelju dana kasnije derbi na sopstvenu odgovornost, čak sam morao da potpisujem i neki papir FSS. Od udaraca na utakmici sa Radom na Vračaru, zaradio sam trajnu devijaciju nosa, koja se rešava jedino operacijom. Ovo sada prvi put kažem, nakon utakmice sa Vojvodinom u kupu, kada smo se više bavili ‘radovima’ bivšeg sportskog direktora Stojadinovića, u dve utakmice OFK i Vojvodina, dobio sam dva jaka udarca u isto koleno, dijagnoza je bila povreda prednjih ukršetnih ligamenata. Nisam ovo rekao da bih patetisao, to je sastavni deo ovog sporta, ali zar se tako igraju nameštene utakmice”?

U jednom trenutku delovali ste, posebno nakon zimskih priprema kao potpuno drugačija ekipa ?

"Te pripreme su bile ključ. Pregurali smo ozbiljna previranja u klubu, više struja, trener Stojanović bio je smenjivan svake nedelje. Svi su nas otpisali. Još negde krajem oktobra shvatili smo da smo sami, i da ako želimo tu titulu, moramo sami u svlačionici da izguramo sve. Sva ta muka nas je zbližila, organizovali smo se i samostalno oko novca, i oko renoviranja svlačionice, sećate se i onih polomljuenih stakala na kolima. Svega je tu bilo. Zato je ovako i lepše. Svako od nas, a niko nije došao da se oboogati igrajuči u svom klubu, može ujutro da se pogleda u ogledalo i kaže ‘uspeo si’, ostvario si san, osvojio si titulu u nemogućim uslovima. Meni je to dovoljno”.

Ipak, mnogi smatraju da si mogao mnogo više, i da si kao igrač tog rejtinga, morao više da doprineseš tituli?

"Ja sam jasno i glasno poručio još na promociji da od mene ne može da se očekuje da predriblam 5-6 igrača i da se ušetam u gol. Opet, ja sam otvoreno rekao na kraju prvenstva da sam svestan da sam mogao da pružim mnogo više. Ko nije zlonameran, vidi da sam imao brojne pehove od kojih mi je najteže pao onaj protiv Smedereva. Spremio sam se na polusezoni i onda povredio 7 dana pre pocetak prvenstva na zatvorenoj utakmici. Mesec dana vrhunskih priprema nakon kojih sam gledajući i atmosferu u ekipi osećao da bi ta polusezona mogla da bude sjajna za mene. Ali, valjda je sve prošle sezone prosto moralo na teži način, pa je izgleda tako moralo da bude i sa povredama”.

Povratak u Crvenu zvezdu jednog dana, kao igrač ili na nekoj drugoj funkciji?

U ovom trenutku ne mogu ništa da kažem na tu temu. Ceo život bih mogao da provedem u mojoj Zvezdi, ali ne i u srpskom fudbalu, dok je ovakav kakav je. Videćemo šta donosi sutra”.

Zašto Kina ili Bliski Istok?

Zato što nikad nisam trčao za novcem, pa je red da I ja jednom razmišljam čisto ekonomski . Videćemo,u Ženevi imam mir sa porodicom koji će mi dobro doći nakon svega što sam proživeo za ovih godinu dana. Još jednom bih hteo da se zahvalim svim ljudima iz svlačionice,saigračima,stručnom štabu,navijačima,ljudima koji su radili u klubu u jako teškim uslovima na svemu. Ovo je bila najlepša godina u mom životu bez obzira na sve! Puno sreće ovoj novoj Zvezdi, tj igračima,treneru Lalatoviću i celom stručnom štabu”.

Na kraju, kako bi želeo da ostane upamćena godina u kojoj je Crvena Zvezda stigla do titule, i ti u njoj?

Kao člana jedne posebne grupe ljudi koja je bila mnogo potcenjena prošle sezone, i koja je ostala nedorečena. I na kraju kao Miloša Ninkovića, čoveka koji je punog srca igrao za svoju Crvenu zvezdu. To je dovoljno”.

Prati B92 SPORT na Viberu