Marinaleda: Utopija na jugu Španije

Marinaleda je mali grad u Andaluziji, na samom jugu Španije. Iako i sam geografski položaj ovaj gradić stavlja na listu poželjnih destinacija za život, ono što ga zaista čini posebnim jeste činjenica da ovde nema policije ni kriminala, plate iznose oko 1.200 evra, dok stanarina iznosi svega 15 evra.

Na površini od 25 kvadratnih kilometara, Marinaleda ima oko 2.700 stanovnika, a svojim političkim uređenjem, zbog koga se ovaj grad naziva "Mekom za socijaliste" ili "komunističkom oazom u kapitalističkoj pustinji" privlači brojne turiste, ali i Špance.

Stanovnici Marinalede bez ustručavanja izražavaju svoja politička uverenja. U gradu nema bleštavila reklama i oglasa, a zidove i ulice krase grafiti s porukama podrške i solidarnosti zemljama kao što su Kuba i Venecuela.

Ulice pak nose nazive slavnih boraca za radnička prava, a sve odluke u gradu donose se demokratskim putem na nedeljnim sastancima. Dok ostatak Španije muku muči s nezaposlenošću, u Marinaledi je ostvarena gotovo puna zaposlenost. Prosečna mesečna plata za zaposlene iznosi 1.200 evra mesečno, a cena stanarine iznosi svega 15 evra.

Audiovisuales 15M Zaragoza / Flickr.com

Svi stanovnici imaju pristup besplatnom internetu, a grad u kom živi dve hiljade stanovnika ima sjajne sportske sadržaje i njihovo korišćenje stanovnicima je potpuno besplatno, osim bazena, za koji se plaća godišnja karta.

Jednom mesečno u gradu se obeležava tzv. "crvena nedelja", kada neko na sastanku iznese ideju o tome kako bi grad mogao postati još bolji ili lepši. Ako ideja bude prihvaćena, volonteri obave taj posao. Nekad je reč o čišćenju ulica ili o popravkama na kućama. Grad ima i svoju televiziju i radio-kanale, policija ne postoji, a nema ni kriminala.

U gradu stanovnici sami sebi grade kuće, a pravo na gradnju dobija svaki stanovnik koji je najmanje dve godine proveo kao registrovani stanovnik Marinalede. Tada od lokalnih vlasti dobija materijal potreban za izgradnju kuće, a tek nakon što je izgradi, počinje plaćati 15 evra mesečno vladi kako bi se refundirali troškovi korišćenog materijala. Osim toga, vlasti u pomoć šalju i profesionalne građevinare i arhitekte, koji pomažu u izgradnji. Međutim, jednom izgrađene kuće se ne mogu prodati, čime se sprečava mogućnost profitiranja.

Audiovisuales 15M Zaragoza / Flickr.com

Huan Manuel je gradonačelnik Marinalede od 1979. godine. Prva bitka koju su stanovnici izvojevali kako bi se potpuno osamostalili bila je ona za kontrolu nad vodom sedamdesetih godina, a pokrenuo ju je Sindikat poljoprivrednih radnika SOC s objašnjenjem da je "hrana pravo, a ne biznis". Tu bitku su lako dobili, a ubrzo je usledila nešto teža bitka za zemlju. To je potrajalo 12 godina, ali su naposletku od andaluzijskih vlasti dobili 1.200 hektara zemlje, na kojoj su osnovali poljoprivredni kolektiv, a od 2000. godine i fabriku.

Gradonačelnik Marinalede je prošle godine iskoristio svoj imunitet kako bi učestvovao u velikim akcijama krađe hrane iz supermarketa koju su potom delili siromašnima, napominjući da je sramotno to što 30 odsto stanovnika Andaluzije nema za hleb dok se istovremeno hrana u supermarketima baca.

Gradić koji svojim poretkom i borbom protiv kapitalizma privlači pažnju mnogih, takođe mnogima predstavlja i savršeno mesto za život. Tako je navala za useljenje tolika da je uvedena čak i lista čekanja, pa se čeka i po dve godine. Do sada je u Marinaledi sagrađeno 350 kuća, a planira se izgradnja još 250.