Bolje mačak u džaku nego u čizmama

Ako ste imali sreće, Mačka u čizmama prvi put ste upoznali kroz bajku braće Grim. I da ste tu priču preskočili, savršen trenutak za upoznavanje nastupio je kada vas je Mačak pogledao krupnim očima u drugom nastavku urnebesnog serijala o zelenom bauku Šreku. Ako vam i dalje nije jasno o kome je reč, možete pogledati najnovije animirano ostvarenje kompanije „DreamWorks Animation“, film “Mačak u čizmama” reditelja Chrisa Millera. Možete, ali nije preporučljivo.

Dakle, pre nego što je u dalekom kraljevstvu naleteo na Šreka, Mačak (Antonio Banderas/Marko Živić) je harao Španijom. Njegov najbolji drug iz detinjstva provedenog u sirotištu je, ni manje ni više, Hampti Aleksandar Dampti (Zack Galifianakis/Nenad Nenadović). Iako ih je zla sudba (ili pokvareno jaje) zavadila i rastavila, nakon mnogo godina opet se sastaju kako bi krenuli u avanturu vrednu devet života. Pronaći će čarobni pasulj, vinuti se nebu pod oblake i ukrasti gusku koja leže zlatna jaja. Da bi u tome uspeli potreban im je naravno, ženski dodir, i to ne bilo koji, već najmekši dodir u Španiji. Tu na scenu stupa Kiti Mekošapić (Selma Hayek/Aleksandra Tomić). I avantura, sa sve 3D naočarima, može da počne.

Govoreći o spinofu i nekoj vrsti prednastavka, nemoguće je izbeći poređenja sa delom od kojeg se ono otrglo. Tako je zaista teško ne primetiti da se Mačak ovoga puta nije najbolje snašao u svojim čizmama, za razliku od epizode sa Šrekom. Ono što je najveći problem jeste priča satkana od stereotipa. Dok u filmovima o Šreku oni savršeno funkcionišu uz dozu ironije, cinizma, humora i čega sve ne, u ovom filmu oni ostaju samo to što u osnovi jesu – stereotipi.

Dva siročeta maštaju o odlasku u pravi svet, zavist i izdaja staju im na put i taman kad pomislite da su ratne sekire zakopane, znate da svemu nije kraj, ali nažalost i kraj možete da predvidite lako. I da, potrebno je da vas strpaju u zatvor da biste shvatili ko je, i zbog čega, pravi zlikovac. I čak i u tim trenucima možete očekivati da će vas spasiti ženska sa kojom flertujete sve vreme. I naravno sve će vam to i ovog puta biti servirano kroz dugačak niz flešbekova, koje Holivud iz nepoznatih razloga siluje kao nikad pre.

Kada, kao dečaci (ako je to pravi izraz?!), Mačak i Hampti leže u travi gledajući oblake i razmišljajući o velikim planovima za budućnost, za očekivati je da jedan takav kliše nad klišeima bude izvrgnut ruglu i smehu, kao što to Šrek čini. Ali nije. Odnos Mačka i starateljke iz sirotišta sveden je na nekoliko scena koje se kreću u rasponu od “razočarao si me” do “to je moj dečak”. Toga više nema ni u latinoameričkim serijama. Za turske nisam siguran.

Ono što filmu daje šarm jesu šarenolikost pejzaža i španski uticaji (čitaj: flamenko na sve strane), o čemu Šrek može samo da sanja. Možda je zbog toga jedna od boljih scena upravo plesni dvoboj Mačka i Kiti. Vatreni flamenko uz nekoliko udaraca može da stoji rame uz rame sa nezaboravnim svingom Diznijevih mačaka iz visokog društva (crtani film “Aristocats”) uz pesmu “Everebody wants to be a cat”.

O tome koliko su likovi razrađeni, izuzev Hamptijevih dilema i muka, ne vredi ni govoriti. Velika je verovatnoća da ćete nakon odgledanog filma upamtiti samo replike koje su referenca na neki od citata iz filmskih klasika.

Svakako je pamćenja vredna scena guske koja u stilu Godzile ruši grad, a usne će vam se izviti u osmeh kada Hampti kaže: “Prvo pravilo Kluba pasulja - nikad ne govori o Klubu pasulja”. Veoma je teško odoleti šarmu Mačka koji u stilu Jamesa Bonda naručuje mleko (u sinhronizovanoj verziji ostavljena španska reč “leće”).

Ali ni to, kao ni čini se sasvim nepotrebna 3D tehnologija, nisu bili dovoljni da spasu brod na kojem se mačak otisnuo. Jer kad skinete svu šminku, ne ostaje previše materijala za smeh ili bilo kakvo uživanje dostojno Šrekovog naslednika. Bar što se tiče Mačka. Sporedni likovi, zlikovci Jack i Jill, najsvetlije tačke filma, već su materijal sa kojim može da se radi (bilo bi sasvim fer da i oni dobiju svojih devedeset minuta na velikom platnu).

Ipak, sudeći prema rezultatim sa svetskih bioskopskih blagajni, od 28. oktobra kada je premijerno prikazan, “Mačak u čizmama” je zaradio dovoljno novca da producenti budu zadovoljni. Stoga ne treba čuditi ako se sa Mačkom sretnete još nekoliko puta u bioskopu. Samo možemo da se nadamo da filmadžije nisu doslovno shvatile ono verovanje da mačka ima devet života.

P.S. U slučaju da “Mačak u čizmama” nije komedija već potresna drama, zaboravite sve što je ovde napisano.



“Verovatno najbolja stvar u vezi sa ‘Mačkom u čizmama’ je to što film sebe nikada ne shvata ozbiljno. Čak je i logo kompanije ‘DreamWorks Animation’ izmenjen da bi se uklopio, pa se dečakova pecaljka pretvara u kaubojski bič. Ovo je takva vrsta filma.” – Kenneth Turan, Los Angeles Time

“Uglavnom sam se dosađivao celih sat i po koji su mi se činili kao celo popodne, kao i većina dece na projekciji. Bilo je više zabave u pet minuta crtanog filma ‘Rango’ nego u celom ovom filmu.” – Lou Lumenick, NewYork Post

“U godini u kojoj smo videli zadivljujuća 3D ostvarenja kreirana od strane dva nemačka filmska veterana, Vima Vendersa (Pina 3D) i Vernera Hercoga (Cave of Forgotten Dreams), ‘Mačak u čizmama’ je najbolje što holivudski animatori u ovom trenutku mogu da ponude kada je reč o trodimenzionalnosti.” – Todd McCarthy, The Hollywood Reporter

“To je vesela haotična zbrka likova iz bajki i dečjih pesmica, spuštenih u špansko okruženje. Takođe, izgleda sjajno: šarenije, sa mnogo vizuelnih začkoljica nego filmovi o Šreku. Čak i kad priča gubi svoje konce, film nagrađuje vaše oči.” – Stephen Holden, The NewYork Times