INTERVJU: Deadbeat

Svojim oscilacijama na granicama kućne i klupske, dab i tehno pa i glič i denshol muzike već osam godine dodaje kataloške brojeve etiketama kao što su "Scape", "Intr_version", "Klitekture" i "Cynosure", a od nedavno obajvljuje i za "Wagon Repair" (iza koje stoji Metju Džonson). Sarađivao je sa Stefanom Bopreom na uspešnom glič-haus projektu "Crackhaus" (započetom 2003.) i ova saradnja bi uskoro trebalo da iznedri i novi studijski nastavak. Skot, bivši saradnik za razvoj softvera u kanadskoj firmi "Applied Acoustics Systems", sada je potpuno posvećen svojoj muzici - ali i i prenošenju znanja o istoj, kako kroz stručne tekstove za "Computer Music Magazine", tako i kroz predavanja na "Red Bull Music Academy". Može se pohvaliti podatkom da je nastupao i na "Sonaru" i na "Club Transmedialeu" i na "Muteku" - što predstavlja sam vrh festivala posvećenih avanturističkoj elekstronskoj muzici.

Pojava dabstepa kao novog žanra na muzičkoj sceni podstakla je "Deadbeata" da se i sam oproba u istom, i ubrzo osvaja "Beatport" nagradu za najboljeg dabstep i grajm producenta, odmah iza "Modeselektor" i "Burial". Novi album "Roots and Wire" (Wagon Repair) takođe je pod uticajem dabstepa, ali i sada već istorijskog berlinskog minimala objavljivanog na "Basic Channel" i "Chain Reaction" etiketama. Uz gostovanja "Tikimana", prijateljsku saradnju sa "Monolakeom" i specifični tretman zvuka iz kompjutera koji je tretiran kao akustični instrument, biće to još jedan susret hladnih predela i toplih baseva. "Deadbeatov" novi album izlazi upravo za vreme "Dis-patcha" pa će njegov nastup imati i atmosferu premijere.

"Deadbeat" na festivalu "Dis-patch" nastupa 17. oktobra.

"King Tubby riddled with holes" Resident Advisory

Obično se kaže da je tvoja muzika pod jakim uticajem berlinske scene. A da li bi mogao da nam kažeš nešto o ranijim uticajima, u samoj Kanadi?

Kada sam imao oko 16 godina svirao sam bas u nekim improv-psihodeličnim-rok bendovima, što je bilo zanimljivo početno iskustvo u smislu zajedničkog sviranja sa ljudima. Oko 1993. godine, kada je rejv scena krenula da se razvija u Torontu, počeo sam da odlazim na žurke i upoznao Majka Šenona (Mike Shannon), sa kojim sam išao u istu srednju školu ali se tamo nikada nismo sreli, kao i likove kao što su Džef Miligan (Jeff Milligan), Adam Marshall i drugi koji su u to vreme bili aktivni u Torontu. Počeo sam da radim kao DJ na kućnim žurkama, tada sam jako voleo "The Orb", "Black Dog" i ostatak dab/ambient pokreta koji je tada bio aktuelan. Najvažniji trenutak bio je kada sam našao "Basic Channel" ploču, ne sećam se tačno koju, mislim Radiance. Potpuno nasumično sam došao do nje u lokalnoj prodavnici ploča. Kada sam imao 17 godina preselio sam se u Montreal, počeo da puštam muziku mnogo češće i sarađivao sam sa Stefanom Bopreom (Stephanom Beaupreom), sa kojim imam projekat "Crackhaus". Tada je "d'n'b" bio na vrhuncu. A kasnije te godine nabavio sam kompjuter i počeo da se zezam sa različitim ranim muzičkim softverom, kao što je "Rebirth".

U to vreme u Montrealu, "Mutek" još uvek nije ni pokrenut...?

Ne, ali Montreal ima zaista jaku istoriju disko i haus pokreta, kroz gej scenu. Postojao je klub koji se zvao "Sauna", osnovao ga je Tiga zajedno sa još nekim ljudima. Tako da je bilo mogućnosti da se rade manji događaji. Upoznao sam Alena (Alain), Erika (Erica) i ekipu oko "Muteka" kada sam doveo Džefa Miligana i Majka Šenona da nastupaju u Montrealu po prvi put. Obojica su nastupali sa po četiri gramofona, što privuklo pažnju ekipe koja će uskoro pokrenuti "Mutek".

Da li bi mogao da kažeš da je pojava festivala "Mutek" uticala na scenu u Montrealu na način da joj je pružila šansu da se struktuira i održi kontinuitet? Posle 10 godina koliko festival postoji, ova scena se svakako globalno prepoznaje kroz imidž "Muteka".

Festival je svakako jako pomogao grupi muzičara i umetnika koji su sa njime direktno sarađivali. Toliko puta je do sada rečeno da da nije bilo "Muteka", ne bi bilo ni "Deadbeat", "Akufen" i drugih izvođača, niko ih ne bi bio svestan. U konktestu uticaja na lokalnu scenu kao celinu, mislim da je vrhunac bio oko 1999/2000. godine, u prvim izdanjima festivala, kada je i Džon Beri (John Berry) preselio američku predstavništvo "Force Inc" u Montreal. Zbog toga se muzički uticaj "Muteka" počeo da infiltrira i u druge klubove, gde su počeli da se čuju minimalniji haus zvuci. Taj uticaj nije bio previše trajan, ali za bliske autore i izdavačke kuće koje su tada pokrenute - kao što su "Oral" i "Otech", a kasnije i M"usique Risqué", taj uticaj i doprinos su nemerljivi.

Nakon što si naišao na ploču koju si pominjao, kada se desio tvoj prvi "živi" susret sa berlinskim zvukom kasnih devedesetih?

U smislu gledanja nastupa, postojao je jedan festival koji se održavao pre "Muteka" - "FCMM", mada je takođe Alen Mongo (Alain Mongeau) bio jedan od selektora, i oni su predstavili jedan "showcase" 1997. godine sa "Porter Ricks" i "Scion". To me je potpuno razorilo. Još uvek svi pričaju o toj večeri kroz najlepša sećanja. U smislu direktnog kontakta sa muzikom, imajte u vidu da je to sredina 90ih, pre "Google" doba na neki način, a mi smo nabavljali ploče koje na sebi nisu imale baš nikakve informacije. Istovremeno, to i jeste deo specifične privlačnosti koja je okruživala muziku, mistična energija koja je sve to pokretala. Jasno se sećam kada sam čitao prvi intervju u magazinu "The Wire" sa "Basic Channel" ekipom. Stalno sam ga iznova čitao, bio sam oduševljen načinom na koji su predstavljali ono što rade. Uskoro sam pronašao i veze ove scene sa "Underground Resistance" i Majkom Benksom (Mike Banks) - bio sam na par zabava u Detroitu, što je takođe imalo svojevrstan magijski efekat na mene, i bilo mi je drago da sam deo svega toga.

Kada je u pitanju tvoja produkcija, trenutno se krećeš širokim poljem između jakog uticaja daba i fiksnih 4/4 ritmova, preko tehna do densehola i svega onoga između... Da li to zavisi od tvog trenutnog interesovanja, ili onoga šta slušaš u određenom trenutku?

To je u velikoj meri produkt mog okruženja, kao i što je slučaj sa bilo kim drugim - to su reakcije na emotivne izazove ili uzlete koji se dešavaju u životu. Rekao bih da su prve stvari koje sam radio bile uglavnom namenjene za plesni podijum jer sam tada još uvek bio pod uticajem iskustva na klupskoj sceni u Torontu. Jako je teško komponovati plesnu muziku ako ne postoji mesto gde možeš i da je predstaviš i čuješ. Zbog toga su prvi albumi na etiketi "Scape" bili mnogo introspektvniji, tada sam funkcionisao u malo izolovanijem kreativnom prostoru u Montrealu. U jednom momentu, prijatelj koji je živeo sa mnom je imao ogromnu rege/dab kolekciju, i taj uticaj je krenuo da se prožima i nastavio da ostavlja trag.

Poslednji album, Journeyman's Annual, je takođe produkt činjenice da je jedini stalni DJ angažman koji sam imao u Montrealu bilo u sklopu rege programa, a čak ni ta publika ne želi da sluša ruts. Mislim da su reakcije na prošli album krajnje polarizovane i došao sam do nekih zanimljivih zaključaka, na primer - da se mačo energija jamajčanskih di džejeva, agresivnost i ritmovi, neće obavezno dopasti prosečnom ljubitelju dab-tehna.

To pomeranje fokusa jeste zanimljivo u odnosu na tvoje radove i neke druge izvođače takođe. Rekao bih da pripadaš maloj grupi autora koje zapravo hajp preuzima, pre nego da vi preuzimate neki aktuelni hajp. Naravno, mislim na razvoj dabstepa, scene u okviru koje si vrlo lako našao mesto i za sebe. Šta misliš o toj situaciji?

Imajući u vidu neke od aspekata razvoja dabstepa, bilo je zaista uzbudljivo pratiti šta se dešava, posebno ljude kao što su "Appleblim", "Peverlist", "2562" i deo, ako ne i sav materijal koji rade "Digital Mystikz"... Osećam izvesnu bliskost, naravno. Obično stvaraš muziku koju bi želeo da slušaš, a kad čuješ da i drugi ljudi rade takvu muziku, to je onda velika inspiracija. U proteklih godinu i po dana kupio sam više ploča nego tokom poslednjih dosta godina, kada sam uglavnom nabavljao rege sedmoinčne singlove, jer sam samo takvu muziku i puštao. Ponovo me obuzima interes sa "didžejing" takođe, i tragam za kanalima koji vode između dabstepa i dab-tehna, sve što se kreće tim granicama je jako uzbudljivo čuti. Jedino direktno preklapanje sa scenom što se tiče nastupa dešava se uglavnom u festivalskom konktestu, nastupao sam po nekoliko puta sa "Kode 9", "2562", "Martynom"... Ali kao što si i rekao, čini mi se da se bavim svojim stvarima i ako neki ljudi nađu veze sa onim što oni rade, to je odlično.

Novi album će se pojaviti uskoro. Na koju poziciju te on dovodi? Proteklih nekoliko godina bile su zaista uzbudljive za tebe u smislu broja nastupa i albuma koje si izdavao tokom godina.

Preselio sam se u Berlin pre godinu i po dana, i nakon što sam došao ovde moj interes za haus i tehno je živnuo, ima toliko dobrih dešavanja ovde, i to tokom cele nedelje. To me je navelo da ponovo tragam za takvim bitovima i strukturama. Takođe sam postao otvoreniji u smislu muzike koju prezentujem uživo, ali sada se rađe prilagođavam kamernijem ili festivalskom nastupu sa jedne i regularnom klupskom kontekstu sa druge strane.

Zbog toga postoje mnogi izazovi i pitanja kako da prezentujem svoju muziku, ali prevedenu u sve ove kontekste. Što se samog albuma tiče, rekao bih da sam do sada najviše zadovoljan sa ovom pločom, sada sa distancom od nekoliko meseci još uvek stojim iza svega što sam uradio i ne mislim da ima "viškova" na albumu. Sviđa mi se što se stilski kreće od popularnih rege tema sa "Tikimanom" na vokalima, preko stvari koje su pod uticajem dabstepa, sve do barem jedne prave haus teme (Deep Structures). To je posledica i gustog rasporeda nastupa, kada nemaš ideju pred kakvom ćeš publikom biti te večeri i moraš da se prilagodiš.

Siguran sam da u tom smislu neće biti problema u Beogradu, jer te publika željno iščekuje. Za sam kraj pitao bih te i nekoliko stvari više vezanih za tehnološki aspekt. Radio si za kompaniju "Applied Acoustics", a sada si vrlo posvećen "Ableton Live" programu - koja je tvoja putanja u tom smislu i da li još uvek imaš vremena za tu vrstu posla? Da li je "Ableton" tvoja postava i u studiju i na bini?

Da, nema razloga da koristim bilo šta drugo, jer je moguć jako brz prelaz od višekanalnog aranžmana do izvođenja istog tog materijala uživo. Svi prigovori koje ljudi godinama pominju o kvalitetu zvuka programa "Live" su apsolutne gluposti. Zvuči jednako dobro kao bilo koji softver. Vreme koje sam proveo u "AA" bilo je od suštinske važnosti za sticanje znanja o sintezi niskih frekvencija, nikada ne bih došao do takvog znanja da sam istu količinu vremena proveo u školi. Još imam ambicija da poradim na nekim tehnološkim priojektima, ali već pet godina sam potpuno posvećen muzici, i vremena je sve manje.

Ima mnogo talenotvanih developera, tako da beskonačno izučavanje "max/MSP-a" ili nečeg sličnog od samih početaka nije neizbežan izbor, kada se jako čudni instrumenti mogu naći na besplatnoj kolekciji "plug-inova" nekog klinca iz Moskve, a koji su istog kvaliteta koji bi vi postigli nakon šest meseci. Mislim da "uradi sam" estetika koja je dominirala jako dugo nije više toliko interesantna.

Ono što se često zaboravlja povodom "Abletona" je da je to, na mnogo načina, ultimativna kombinacija objektnog programiranja - možeš da ubaciš bilo koje efekte i kontrole, čak nema ni povezivanja virtuelnim žicama. Mogu se kreairati masivne arhitekture za procesiranje zvuka na mnogo neposredniji, vizuelni način. Ono što vidim kao veliku prazninu u muzičkoj industriji su hardverski interfejsi koji kontrolišiu sav taj softver. Možeš da imaš hiljade "plug-inova", ali ako nemaš poriv da izmeniš parametre i da se igraš sa njim kao sa komadom hardvera, rezultati će birti mnogo dosadniji. Nije retkost čak ni danas da dobro poznati autori izdaju stvari na kojima je, za bilo koga ko se bavi produkcijom, jasno da je korišćen prvi "preset" instrumenta. Hej, da li bi neko nešto uradio ovde!?

Da li bi mogao da kažeš da si ti našao kontroler za svoje potrebe?

"Korg 08" je prilično blizu toga što mi treba kada nastupam uživo. Već godinama razmišljam o izradi sopstvenog kontrolera, ali ima ih toliko jeftinih na tržištu da je možda mnogo bolje napraviti kobinaciju i sastaviti ono što vam je potrebno.