KKN: Još jedan šav

Žanrovski kompleksno, novo izdanje uz standardne rok i rege momente sa psihodeličnim, tvrđim gitarama i svedenijom ritam sekcijom donosi i svežu energiju kroz pesme „Pašću u svest“ i „Kriza morala“.

U odnosu na prošli, novi album karakterišu tematski raznovrsniji i motivima bogatiji tekstovi koji, otpevani autentičnim vokalnim stilom Olivera Nektarijevića, KKN zasigurno učvršćuju na vrhu alternativne muzičke scene.

Kakav je osećaj kad završite album?

Oliver Nektarijević: Osećam da mi je potrebna neka reakcija, neki feedback. Nekad ga ima više, nekad manje, ali uvek je nekako skroman. Sve to ide polako, jer treba nekih godinu dana da novi materijal dođe do ljudi. Međutim, na duže staze taj feedback, koji je najbolji na koncertima ispuni nas i da nam snage da napravimo novi album. Kada bi do te reakcije brže došlo, naredni album bismo završili već sledeće godine, a verovatno ćemo, ako ga bude bilo, snimiti opet za tri.

Nenad Pejović: A možemo mi i ređe... Na pet godina, na primer, nije nam nikakav problem.

Bend je nastao 1991. u Beogradu, a originalnu postavu činili su Oliver Nektarijević (vokal), Rastko Lupulović (gitara), Vladislav Rac (bas), Stevan Dimitrijević (bubnjevi) i Marko Petronijević (truba). Oliver je jedini član prve postave koji je još uvek u bendu.

Šta novi album izdvaja od prethodnih izdanja?

O: Iako smo imali jako malo proba dok smo ga pravili, album je sigurno najzreliji do sada, kako svirački tako i autorski. Rekao bih da smo svi podjednako učestvovali u njegovom stvaranju. Napravili smo najmanje nekih, pre svega, tehničkih propusta i previda, tako da se „Manifest“ po tome definitivno izdvaja od prethodnih izdanja. Takođe, najkompletniji je, jer smo uspeli da uradimo baš ono što smo hteli i kako smo hteli. Subjektivno ga izdvaja i to što je poslednji, pošto je meni svaki poslednji album najbolji, mada mislim da nam je ovog puta svima.

Debi album “Guarda Toma!” izdaju 1996. Album se sastojao od snimaka sa koncerata održanih u beogradskim klubovima Dom Omladine, KST i Bitef i dve studijske numere. Kao najveći hit izdvojila se pesma “Priroda”.

Zašto „Manifest“ kao naziv albuma?

O: Bilo mi je teško da smislim naziv albuma. Kada smo ga završili stekao sam utisak da smo svi u bendu u svakom pogledu najzadovoljniji baš ovim albumom, pa sam bio u fazonu da je „Manifest“ adekvatno ime za najbolji album koji si napravio. Možda će neki sledeći biti još bolji, ali ne možemo da razmišljamo na taj način, jer ipak živimo u sadašnjem trenutku.

U vrh beogradske i jugoslovenske alternativne scene KKN se probio drugim albumom “Igračka plačka” iz 1998. u izdanju radija B92. Kritičari ovo izdanje, i pored produkcijskih nesavršenosti, često spominju kao jedan od najboljih jugoslovenskih albuma iz devedesetih godina.

Na svakom novom albumu sve je manje rege momenata, a više tvrđeg, rok i pank zvuka. Da li vam je to bila namera od početka ili se jednostavno desilo u hodu?

O: Tvrđi zvuk smo oduvek slušali i ložili smo se da sviramo tako, ali nismo hteli toliko da ga potenciramo, jer smo bili u fazonu da kad budemo svirali takve stvari treba da budemo ubice (svirački prim.aut.). Neke pesme, kao „Krizu morala“, smo imali spremne i ranije, ali se jednostavno nije uklapala u psihodelični koncept prošlog albuma.

2000. godine bend u izdanju Free B92 objavljuje treći album “Become”. Posebnost ovog izdanja je što je gotovo ceo (sa izuzetkom pesme “Izlazim”) otpevan na engleskom, a Oliver je takav potez obrazložio kao vid otpora Miloševićevom režimu. Osim hitova “Rightous” i “Nightmare”, sa trećeg albuma KKN-a izdvaja se numera sa najkraćim nazivom u domaćoj muzici - “E”.

Zašto ste odlučili da „Pašću u svest“ bude pesma koja promoviše novi album?

N: Hteli smo da bude drugačije nego što je bilo do sada. Mislim da niko nije očekivao da ćemo sa pank singlom da najavimo album. Razmišljali smo i o drugim pesmama, ali smo se odlučili za „Pašću u svest“ baš zato što nikad nismo uradili tako nešto. Retko koji bend uzme da im prvi spot bude tako klinački i furiozan, ali to nema veze ni sa trendovima, ni sa prođom albuma.

O: Da, pesma jeste klinačka, ali svirka meni uopšte ne zvuči klinački, mada je energija i supstanca poneta iz mladog doba. To je nešto što nas je stiglo od ranije.

11. maja 2001. u bašti SKC-a KKN je održao oproštajni koncert nakon čega bend privremeno prestaje sa radom.

Kako internet utiče na muzičku industriju?

N: Internet je samo još jedna stepenica u razvoju informatičke ere kojoj se još uvek ne vidi kraj. Kad je muzika u pitanju, usisao ju je u sebe kao i sve ostalo. Mislim da će od ovog albuma sigurno još više nego ranije našu muziku slušati tako što će je skinuti s neta. Verujem da je prošlo vreme „veličanstvenih“ tiraža koje smo imali sa prošla dva albuma i da se ovaj put selimo u trocifrene brojke, što je opet super pošto većina bendova izda disk samo da bi podelilo novinarima.

Nektarijević sa bubnjarom Vladanom Rajovićem 2003. u Beogradu okuplja novu ekipu muzičara sa kojima započinju rad na novom albumu. Promena sastava donela je drugačiju energiju i rokerskiji zvuk. Četvrti album KKN-a “Prekidi stvarnosti” proglašen je za najbolji domaći album 2005. u izboru magazina Popboks.

Foto: Nemanja Ðorðeviæ

Koji je razlog za snimanje albuma, pošto materijalnog definitivno nema?

O: Snimaš album zbog sebe, zbog ljudi koji su u fazonu da bi voleli da slušaju taj album, to su dovoljni razlozi. A dodatni razlog je da bi bend postojao, da bi bend radio, egzistirao.

N: Od albuma bi moglo da se živi kada bi postojali tiraži, kada bi se autorska prava poštovala u potpunosti i kada bi se naša muzika eksploatisala za neke vanmuzičke svrhe, kao što su reklame, filmovi, serije i sl, što se ne događa. A od svirke još uvek može da se dobije nešto, tako da su koncerti sa te strane bitniji.

Peti KKN-ov album “Deveti život” izlazi 2008, a kritičari su ga ocenili kao njihovo najmračnije izdanje. Po prvi put sve pesme su otpevane na srpskom jeziku. Bend ponovo osvaja Popboksovu nagradu za domaće izdanje godine, a od pesama se posebno izdvojila vokalno i tekstualno autentična numera „Čaj“.

S obzirom na generacijske razlike, kakvi su odnosi unutar benda?

O: Muzički se ne razlikujemo toliko. Generacijski i po senzibilitetu, Vlada, Neško i ja smo tu negde, tako da smo nas trojica jedan deo, a Janko i Bane su drugi i, takvi kakvi smo, čini mi se da se dobro uklapamo. Različitost je potrebna, čak neophodna da bi se u bendu uspostavila ravnoteža, balans, na momente čak i harmonija.

N: Specifičnost rok grupa je to što pojedinac svoju individualnost može da iskaže samo u kolektivu, što je paradoks. To je povezan skup individua koje same za sebe ništa ne bi mogle da urade. Mi smo nedovoljni sami po sebi, ali kada se nađemo u grupi dolazi do izražaja ono najbolje u nama.

Oliver i Neško, pre KKN-a, svirali su zajedno u krosover/hardkor bendu Headstream.

Jedan ste od koncertno najaktivnijih bendova (preko 50 svirki u 2010). Koliko vam teško padaju česti nastupi?

O: Mi volimo to da radimo, a kad nešto voliš i kada te interesuje onda imaš elana, tako da nam ne pada teško. A i da nam pada teško, ne bismo priznali.

Vladan i Oliver su kolege sa Filološkog fakulteta u Beogradu. Oliver je studirao (i nije završio) Svetsku književnost, a Vlada je diplomirao Srpsku književnost i srpski jezik (ali nema ni dana rada u struci).



Poznati ste po tome da bolje zvučite uživo, nego na albumima. Zbog čega ne uspevate da prenesete tu emociju i energiju na snimak?

N: Različiti su postupci i metodi kada snimaš ploču i kada sviraš uživo. Mislim da samo zvučimo drugačije, to je sve.

O: Ne smatram da spadamo u bendove koji nešto mnogo bolje zvuče uživo. Možda je posebnost ovog albuma i u tome što uopšte nema te razlike i što je živa energija jako dobro prenesena na snimak.

Mada nije utvrđeno da li to utiče na njegove glasovne mogućnosti Nektarijević poseduje jedan par glasnih žica viška, što ga čini medicinskim fenomenom.

Šta nedostaje alternativnoj sceni i bendovima u Srbiji?

O: Nama ništa ne nedostaje. Za dve godine će nam verovatno nedostajati novi album. A sceni fali kontinuitet i zajedništvo, pošto nas je malo, ali to je opšte mesto. Bilo je čak momenata kada je izgledalo da nema mesta ni za nas, a kamoli za mlade rok bendove, tako da je sad super.

N: Scena postoji i svi njeni elementi su tu. Postoje dobri autori, postoji kretivnost, postoji publika, tržište. Možeš i da kukaš kako ništa ne valja, da se pretvoriš u profesionalnu narikaču, možeš da pljuješ, da pišeš blogove, komentare, ali time ništa nećeš postići. Poenta je ili hoćeš da radiš ili nećeš.

Digitalnu kopiju albuma "Manifest" možete naći na Exitovom sajtu.