Ariel Pink’s Haunted Graffiti – Mature Themes

...bez obzira što njegov autor sebe uopšte ne smatra pop muzičarem.

Ariel Pink (pravo ime Ariel Marcus Rosenberg) je poslednjih petnaestak godina proveo snimajuću muziku u svom stanu u Los Anđelesu, u krajnje skromnim uslovima. Uz pomoć samo četvorokanalne miskete, a nekada i običnog kasetofona, on je u periodu od 1995. do 2008. godine snimio sate i sate lo-fi popa (preko 500 autorskih pesama). Kao što to obično biva, veći deo tih njegovih snimaka činile su pesme sumnjivog tehničkog kvaliteta, ali kada je njihova umetnička vrednost u pitanju, tu su stvari stajale malo drugačije. Istina da te Arielove kućne snimke ne možemo nazvati remek delima, no ispod sve te buke, šuštanja i jeftinih ritam mašina, vrlo često smo mogli nazreti kristalno jasnu i zavodljivu melodiju. Slušajući te njegove rane albume objavljene za etiketu Paw Tracks (čiji su osnivači muzičari iz benda Animal Collective), vrlo je moguće da ste se zapitali hoće li mu se ikada ukazati prilika da snima u pravom studiju, sa pristojnim budžetom…s obzirom da njegov talenat to zaslužuje. Odgovor smo dobili pre tri godine kada je Ariel potpisao ugovor sa etiketom 4AD, za koju je 2010. objavio album “Before Today”.

Činjenica da je ogroman broj ljudi prvi put čuo za ovog momka, koji se skoro dve decenije bavi muzikom, tek nakon “Before Today”, dovoljno govori o uspehu ovog izdanja. Bez obzira koliko dugo znate za Ariela, teško je ne složiti se da je “Before Today” njegov najbolji album u karijeri. Na njemu su se našle neke Arielove stare pesme čija je lepota sugerisala da su samo vrebale priliku da budu obučene u skupo odelo. “Before Today” je prštao od hitova a singl “Round and Round” beše jedna od pesama koja se tog leta najčešće vrtela na mojim muzičkim uređajima. Logično je što su posle takvog albuma sve oči bile uperene u Ariela. Tolika pažnja bi možda nekoga opteretila, terajući ga da se spotakne sa sledećim izdanjem. Slušajući Arielovu aktuelnu ploču “Mature Themes” dolazimo do zaključka da on nije taj.

Za razliku od prošlog albuma, koji je uglavnom bio skup starih Arielovih pesama koje do tada nije objavio, ploča “Mature Themes” sastoji se od novih kompozicija, napisanih u poslednjih godinu i po dana. Upravo je i to razlog zašto je Ariel u par intervjua izjavio kako je celog života čekao da snimi “Mature Themes” – album sa pesmama na koje se trenutno loži, a koje su umesto u skromnoj, kućnoj atmosferi odsvirane i snimljene u regularnom studiju, sa svim onim tehničkim uslovima o kojima je dugo maštao.

Iako “Mature Themes” nema nijedan hit koji bi po zaraznosti mogao parirati već pomenutoj “Round and Round” sa prošlog izdanja, ovde se nalazi nekoliko numera čije melodije će vas mamiti da im se ponovo vraćate. Bez obzira što Ariel Pink za sebe kaže da je muzičar koji se bavi eksperimentalnom a nikako pop muzikom, te da ga poređenja sa zvucima iz osamdesetih mnogo više nerviraju nego što mu prijaju, nemoguće je oteti se utisku da kroz njegov aktuelni album provejavaju melodije uz koje ide epitet retro. To međutim nimalo ne umanjuje njihovu lepotu, čak naprotiv. Naslovna tema je jedna od najlepših na celom albumu i slušajući niskobudžetni zvuk sintisajzera snimljen u visokobudžetnom studiju, tako lako se možete zamisliti kako lenčarite na nekoj kalifornijskoj plaži na koju ste došli sa koncerta Roxy Music.

Dve udarne pesme, ujedno i dva prva singla su “Baby” i “Only in My Dreams”. Ova prva je obrada opskurnog soul hita kog u originalu potpisuju Donnie and Joe Emerson, a u Arielovoj verziji zvuči mnogo melodičnije, senzualnije, nežnije i manje treš nego original. “Only in My Dreams” je melodičan hit uz kog je nemoguće ne pomenuti sve one kalifornijske sunshine pop bendove iz šezdesetih (kojih se Ariel verovatno gnuša). Mnogo je osnova po kojima ove dve pesme, kao i naslovna, komotno mogu izaći na crtu bilo kom aktuelnom singlu sa Bilbordove liste.



Ariel je na svim svojim albumima voleo da se igra sa muzičkim žanrovima, a “Mature Themes” nije izuzetak. Pored pomenutih soul i pop uticaja, u “Symphony for Nymph” koketira sa disko estetikom, što muzički, što tekstualno (“She’s a nympho at the dicoteque”), a u “Schnitzel Boogie” parodira sa rok bendovima čija muzika se bazira na distorziranim gitarama. Repetativni bas u “Driftwood” učiniće vam svako intoksirano stanje lepšim, retro zvuk klavijatura i catchy električna gitara u “Kinski Assasin” pomalo podsećaju na bend “Beat Happening”, dok omamljiva, sanjiva i psihodelična “Nostradamus & Me” pravi savršenu vezu između “starog lo-fi” i “novog hi-fi” Ariela.

Iako na “Mature Themes” Ariel ne otkriva toplu vodu (David Bowie je eksperimentisao sa kempom još sedamsedsetih), iako nije toliko dobar kao “Before Today”, način na koji on (i) ovde tretira popularnu muziku svakako zaslužuje pažnju. Bez obzira da li je ozbiljan ili se sprda sa žanrovima, njegove pesme su spravljene od toliko različitih slojeva da vas konstantno vuku da ih ponovo preslušate u nadi da ćete otkriti nešto novo.

Da li zato što Ariel potiče iz Kalifornije ili zato što je atmosfera cele ploče pozitivna, “Mature Themes” je idalan album za leto. S obzirom da je do kraja istog ostalo još mesec dana, imate još tačno toliko vremena da se navučete na ovaj album i da baš po njemu pamtite ovogodišnje, najtoplije doba.