Insajder: Mehanizmi "Patriotske pljačke"

Zloupotrebe su omogućene 2005. godine uredbom vlade Srbije o primeni zakona o PDV-u na teritoriji Kosova, koja je doneta posle pritiska privrednika i političara sa severa Kosova.

- Pa da vam kažem to je privredni princip. Da ne plaćam dva puta porez. To je logična stvar. Međutim ispostavilo se da su oslobođeni poreza od strane našeg ministarstva za finansije, a da istovremeno nisu plaćali porez tamo – rekao je za Insajder Oliver Ivanović, državni sekretar u nekadašnjem ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Obrazloženje je bilo da će to biti pomoć Srbima koji žive na Kosovu jer će roba biti jeftinija po prodavnicama i konkurentinija na tržištu. Međutim, kako su u istraživanju otkrili novinari Insajdera, ovakva odluka države, u nedostatku adekvatne kontrole, pretvorila se u šverc na kom su pojedinci su sagradili imperije. Roba je samo papirima odlazila na Kosovo, a zapravo sе u mnogim slučajevima vraćala u Srbiju ili je sivim kanalima završavala u albanskom delu Kosova.

Prema istraživanju Insajdera, na taj način otvorena su vrata mnogobrojnim zloupotrebama koje su usledile u narednim godinama. Na terenu se dešavalo da je kontrola šlepera i cisterni svedena na minimum, a firme iz Srbije su otvarale ćerke firme na Kosovu kako bi između ostalog mogle same sebi da izdaju potvrde o prometu robe.

Postoje četiri prelaza koji su do prošlogodišnjih incidenata korišćeni za prevoz komercijalne i akcizne robe iz Srbije prema Kosovu. Na prelazima Merdare i Končulj ulaz robe već godinama kontrolišu i srpski i kosovski carinici. Na prelazima Brnjak i Jarinje koji iz Srbije vode na sever Kosova, ulaz robe nije kontrolisala carina Kosova već međunarodna zajednica. Do 2008. i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova tu je bila Unmik carina, a od 2008 raspoređeni su pripadnici Euleksa.

Novinari Insajdera istraživali su više od šest meseci kako su funkcionisali I kako funkcionišu prelazi i otkrili mehanizme krijumcarenja robe.

Na administrativnom prelazu sa srpske strane postoje poreski službenici koji evidentiraju robu koja odlazi na Kosovo, proveravaju da li je u kamionu baš ta roba koja je prijavljena, koja je količina i potom izdaju potvrdu da je roba namenjena Kosovu. Ta potvrda jedan je od dokaza koji je neophodan da bi se izvozniku iz Srbije vratio PDV. Pripadnici srpske carine takođe sa nalaze na administrativnom prelazu ali pošto Kosovo nije druga država nego deo Srbije, onda oni beleže samo stranu robu koja ulazi na Kosovo.

Sve do prošlogodišnjih incidenata, pripadnici Euleksa koji su na punktu samo nekoliko kilometara dalje, zbog osetljive situacije nisu proveravali robu koja stvarno ulazi, nego su samo pregledali papire. To znači da ako kamion uopšte dođe do Euleksa, duple faktuture su prolazile najnormalnije. Pripadnici Euleksa upućivali su vozače kamiona da se prijave na terminal Carine Kosova koji se nalazi čak 50 kilometara dalje u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Međutim, između srpskog administrativnog punkta i punkta Euleksa, postoje alternativni pravci koji se odvajaju od glavnog puta I kamion uopste ne mora da bude ubeležen na Euleksovom punktu već može probijenim alternativnim putevima da nekontrolisano uđe dalje na sever kosova ili da se vrati u Srbiju. Čak i ako su kamion ubeležili pripadnici Euleksa, on uopšte nije morao da dođe do terminala kosovske carine.

U tom međuprostoru postoji dosta alternativnih pravaca kojima roba može biti opet vraćena u Srbiju iako je oslobođena PDV-a jer je navodno otišla na Kosovo.

Jedan deo robe ostajao je na severu Kosova, ali to je roba na crno jer nisu plaćene kosovske carine i takse. A dešavalo se da roba bez kontrola prođe na jug i proda se Albancima, bez srpskog PDV i akciza i bez kosovskih dažbina. To je, kako se ispostavilo, uhodan mehanizam jer saradnja između srpskih i albanskih biznismena, bez obzira na sve, opstaje godinama.

Ovo je omogućio i nedostatak kontrole od strane međunarodnih institucija. Prošvercovana roba je tako i do Albanaca na jugu stizala oslobođena i srpskog PDV-a i kosovske carine.

- Euleks se još drži neutralnog statusa, pa nije hteo da uradi nešto što bi se možda iz drugog ugla moglo gledati kao da to pomaže institucijama republike Kosova. To je otprilike objašnjenje koje sam ja čuo, mislim iako to možda nije zvanična pozicija – rekao je za Insajder Naim Huruglica, direktor Carine Kosova.

Na sever Kosova, kako je otkrila ekipa Insajdera, isporučivane su duplo veće količine goriva po glavi stanovnika nego što se proda u Srbiji.

Prodaja goriva na Kosovu postala je unosan posao 2008. Te godine na Kosovo su isporučeni naftni derivati u vrednosti od 22,4 miliona evra. Promet je samo dve godine kasnije skočio na 31,7 miliona evra.

Na severu Kosova u tom periodu je otvoreno 40 pumpi, što je najbolji pokazatelj koliko je prodaja goriva bez PDV-a i akciza bila isplativa pojedincima.

U emisiji je prikazan i razrađeni mehanizam kojim su trgovci iz Srbije na Kosovo slali cisterne pune vode, uz deklaraciju da se radi o naftnim derivatima, koji su tako bili oslobođena PDV-a. Naftni derivati u stvari su prodavani u Srbiji, po punoj ceni, a razlika je predstavljala čistu zaradu švercera.

Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama ekipa Insajdera dobila je i podatke o najvećim izvoznicima nafte iz Srbije na Kosovo u periodu od 2005. do 2011. godine. Prema tim informacijama najveće količine nafte u prvih nekoliko godina od ukidanja PDV-a, isporučivale su velike firme da bi se tek poslednjih nekoliko godina pojavile potupno nepoznate kompanije, koje imaju po jednog ili dva zaposlena radnika. Sve ove firme, na osnovu trgovine s Kosovom, beleže promete koji se mere milionima evra.

Slično je bilo i sa automobilima koji su samo prijavljivani da se prodaju na Kosovu, a u stvari su ostajali u Srbiji i prodavali se oslobođeni PDV-a.

Prema svim zvaničnim podacima koje je prikupila ekipa Insajdera, na Kosovo je iz Srbije od ukidanja PDV-a, plasirana roba u vrednosti od dve milijarde evra. To znači da je dnevno na Kosovo slata rob u vrednosti od 840.000 evra.

Prema istraživanju Insajdera podaci na Kosovu su potpuno raličiti. Ove razlike za šest godina iznose više od 600 miliona evra.

Čitav sistem, kako je prikazano u emisiji, napravljen je tako da je olakšavao švercerima da nabave sve dokaze koji su im potrebni da robu oslobode PDV-a. Zbog toga je, po svemu sudeći, od trenutka donošenja uredbe vlade Srbije 2005. godine, osnovano više od 1000 preduzeca na Kosovu. Najveći broj ovih preduzeća su zapravo fiktivne firme sa istim vlasnikom koji i izvozi i uvozi robu.

Samo na primeru kada se jedan kamion vrti u Srbiju s robom oslobođenom od PDV-a u emisiji je prikazano da je budžet Srbije oštećen za preko 10.000 evra.

Kako je najavljeno, u sledećoj emisiji emitovaće se ko je sve u ovako nekontrolisanom prostoru profitirao sa srpske, a ko sa albanske strane, čemu su, u stvari, služile višemesečne barikade, kako se danas odvija krijumcarenje, kao i čije cisterne s naftom i kamione s akciznom robom je ekipa Insajdera snimila skrivenim kamerama na ilegalni putevima između Srbije i Kosova. Tako se šverc nastavlja i danas. Transkript cele emisije, mozete procitati ovde

Druga epizoda "Patriotske pljačke"na programu je sledećeg ponedeljka u 21 sat