Plaćanje računa

Vlada je, što za naše prilike zvuči skoro neverovatno, uspela da najveći deo predizbornih obećanja ugradi u budžet. Prepolovljen je tako porez koji se plaća kod kupovine stanova, prvi stan će biti oslobođen svih poreza, smanjen je PDV kod kupovine računara. Nažalost, jedino obećanje koje nije ispunjeno, iako je dominiralo u svim predizbornim kampanjama i jeste ekonomski najvažnije, je smanjenje javne potrošnje. Naprotiv, državni rashodi su povećani u odnosu na prošlu godinu za čitavih 127 milijardi dinara, mada su svi ukazivali da je i nivo potrošnje koji lane nije domašio do 500 milijardi za naše prilike previsok. U toj oceni su bili jedinstveni i domaći opozicioni lideri, sada lideri vladajuće koalicije, i nezavisni ekonomisti, i MMF i Evropska komisija.

Iskrenost novog ministra finansija Mirka Cvetkovića da je "ovogodšnji budžet morao da bude napravljen polazeći od zadatih veličina kao što su zatečeno stanje u javnim finansijama, preuzete obaveze i data predizborna obećanja", kao i njegova nadanja da se planirani rast rashoda od 27 odsto ipak neće desiti, za ozbiljnu ekonomsku analizu nisu dovoljno ubedljivi argumenti u prilog tome da nova vlada ima jasno definisan reformski kurs. Nedovoljno ubedljivo zvuče i objašanjenja da se ulazak u deficitarno finansiranje državne kase neće odraziti na održavanje makroekonomske stabilnosti u zemlji, što je inače prvi uslov za ostvarivanje dinamičnog privrednog rasta i rasta zaposlenosti i standarda građana, pogotovo kada stiže od onih istih ljudi koji su pre pola godine izričito insistirali na tome da se predloženi rashodi koje je planirala bivša vlada, a koji su bili niži od sada predloženih, umanje za 30-80 milijardi dinara.

Treba zato priznati da je ovogodišnji budžet zapravo izborni budžet u kome su potezi koje je vukla prethodna vlada namećući obaveze novoj prihvaćeni kao nešto sasvim normalno i u koji se predizborna obećanja sa pralamentarnih izbora ugrađuju iako to ekonomski u ovom trenutku nije najcelishodnije. To se očito čini jer se računa na lokalne, pokrajinske i predsedničke izbore koji bi trebalo da uslede do kraja ove godine.
Zaboravlja se samo da svaki račun stigne kad -tad na naplatu, a ako ovoj vladi nije pošlo za rukom da nekako ublaži "predizbornu raskalašnost" u trošenju para poreskih obveznika sada, pitanje je kako će joj to poći za rukom u narednoj godini. Tim pre, što predlog budžeta za narednu godinu treba dostaviti parlamentu najkasnije sredinom oktobra. A predložiti kresanje rashoda očito nije popularno u izbornoj godini.