Kroz iglene uši

Izbori za predsednika opštine Novi Bečej mogu se posmatrati i kao dobar znak i kao ozbiljna opomena. Dobro je što su stranke demokratske orijentacije ubedile deo svojih birača da izađu na birališta i podrže proreformskog i proevropskog kandidata, ako njihov već nije ušao u drugi krug. Loše je što je razlika tesna - svega 144 glasa - i što je i kandidat SRS u drugom krugu dobio dve hiljade glasova više nego u prvom.

Iako se izbori u jednoj opštini, posebno što je reč o Vojvodini, ne mogu uzeti kao jedina i pouzdana osnova za uopštavanja, proteklih meseci izbora i referenduma bilo je gotovo svake nedelje, pa se na osnovu njih može razmišljati o sve izvesnijem vanrednom odmeravanju na republičkom nivou.

I lokalni izbori i istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su radikali pojedinačno najjača partija. Stranke demokratskog bloka uglavnom izlaze pred birače pojedinačno, tobože da bi svaki put motivisale svoje pristalice i proverile svoju snagu. Tek kada se uvere kolicna je, nekako prevale preko jezika preporuku da se spasava što se spasiti može. Kao i na velikoj, republičkoj sceni, i na malim političkim pozornicama širom države preovladavaju stranačke netrpeljivosti i sujete, sitna podmetanja i nespremnost da se lični i partijski interesi podrede dobrobiti građana. Gledajući šta se radi, više od polovine birača ne vidi zbog čega bi imalo smisla verovati da se nakon toliko loših može napraviti i dobar izbor.

Na partijskim stolovima trenutno se nalazi nekoliko predloga o različitim vidovima saradnje demokratskih snaga. Dobar deo je, čini se, sačinjen samo reda radi. Načelno se ispoljava dobra volja i time svako skida sa sebe odgovornost za nečinjenje. Mi bismo, eto, ali ostali se nećkaju. Kako stvari stoje, moralo bi da se dogodi čudo pa da oni koji govore o manje-više istim ciljevima nađu zajednički imenitelj i stanu iza jedinstvenog evropskog i reformskog programa. Ko ne veruje u čuda, pouzda se u logiku zdravog razuma ili se nada da će u nekom poslednjem trenutku prevagnuti strah od radikala, kao što je bilo u Novom Bečeju.

Lupiti pesnicom o sto i zalupiti vrata je lakše nego činiti ustupke. Pojedinačno niko u Srbiji nije dovoljno snažan da se suprotstavi nazadnjaštvu i propadanju. Ako se oni koji se smatraju delom demokratske Srbije još nisu uverili u to, kroz koji mesec bi moglo biti kasno.