Majstor za dokone

"Sad imamo hiljade raznih organizacija, svi traže sve o svakoj sitnici, te ko je putovao, kolike su dnevnice, s kim je putovao. Toliko ima tih kontrolora koji ne znaju šta će od dokonluka i koji nas ubiše sa informacijama", reče žustri ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić u Skupštini Srbije i ne dobi ukor što javno propagira kršenje zakona i sprda se sa takvim demokratskim tradicijama i obavezama kao što su one određene Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Poplave su, računaju valjda poslanici i ostali ministri, Ilić šalje tešku mehanizaciju i ljudstvo na lice mesta (bez obrira na to što je ponekad u pitanju princip Skadra na Bojani: što mašina uruši nasipe, ljudi ojačaju), gradi kuće na klizištima, obnavlja železnicu, pravi mostove, a osobito je aktivan pred referendume i lokalne izbore, pa nasipa i asfaltira regionalne puteve i zabačene džade. I kud će, jadan, još i zakon da poštuje, kako to od njega i još šest ministarstava ultimativno zahteva poverenik za pristup informacijama Rodoljub Šabić. Reč je, dabome, o obavezi izrade i objavljivanja informatora o svom radu; poverenik je 13. aprila uputio pisma svim republičkim ministrima, upozorio sedam, upotrebimo Ilićevu kovanicu, sklonih dokonlucima, te naveo da i ostalih deset ministarstava, koja su informator objavila na internetu, ne ažuriraju podatke uopšte ili to čine povremeno.

Posebno su oskudni podaci za koje je pojačano interesovanje javnosti, kao što su primanja, troškovi i broj zaposlenih, javne nabavke i podaci o raspoloživoj opremi. Ukratko, sve ono što bi agilni Ilić da, ako ne baš da sakrije (osobito ono o javnim nabavkama), a ono bar zabašuri i udene u neku manje prepoznatljivu formu. Uprkos tome što je, kako je Šabić podsetio ministre, neizvršavanje zakonske obaveze objavljivanja informatora - prekršaj kažnjiv po zakonu. Na stranu što bi, kako poverenik naglašava, ministarstva u pogledu izvršavanja obaveza trebalo da daju pozitivan primer drugima. Nema sumnje, naravno, da je nešto okasneli lakonski Ilićev javni odgovor ("Ministarstvo za kapitalne investicije je izradilo informator o svom radu za prošlu godinu i ništa ne krije, pa svako ko želi može da dođe i informiše se o radu i troškovima") verovatno tačan, kao i da Ministarstvo zaista ima mnogo posla. Međutim, u tom moru redovnih i vanrednih zaduženja jedno od najvažnijih je poštovanje načela javnosti rada i nadasve poštovanje same javnosti. A Ilić, kao ugledni i ogledni majstor za svašta, brz na šutu i reči, morao bi to da zna. I da poštuje bespogovorno. Ako ne zna, neka zaviri na sajt www.poverenik.org.yu.