Poruka iz Vašingtona

Istorija ne mora baš uvek da se ponovi kao farsa, bar ne u slučaju oživljavanja mirovnog pokreta u Sjedinjenim Američkim Državama, ovog puta povodom rata u Iraku. Na vrhuncu trodonevnih antiratnih manifestacija u Vašingtonu u kojima je učestvovalo više od 100.000 ljudi, prestonička policija je uhapsila više od 370 demonstranata i optužila ih za demonstracije bez dozvole i minorni saobraćajni prekršaj jer su sedeli na trotoaru ispred Bele kuće.

Reč je, bez sumnje, o najmasovnijem mirovnom maršu od početka rata u Iraku marta 2003. Prema mnogim procenama bujanje mirovnog pokreta moglo bi da označi početak novih dubokih podela i unutar američkog društvenog korpusa, ionako već podosta raspolućenog značajnim ograničavanjem građanskih prava i sloboda nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
Štaviše, iračka ratna avantura sve više liči na vijetnamsku uz jednu upadljivu razliku. Protivnicima Vijetnamskog rata bilo je potrebno nekoliko godina i hiljade crnih vreća sa telima poginulih američkih vojnika da probude iz dremeža srednju Ameriku i privuku je na svoju stranu. Sadašnji antiratni pokret potekao je upravo iz krila te srednje Amerike, iz kruga majki, očeva, braće i sestara i rođaka američkih vojnika poginulih u Iraku. Ako su ondašnji katalizatori antiratnih protesta bili takozvani pripadnici iz pokreta "jipija", poput Džeka Rubina i Ebi Hofmana, ili intelektualaci tipa Toma Hajdena i Danijela Elsberga, tek amalgam nezadovoljstva ratom u Iraku postala je domaćica Sidni Šihan (48), iz Kalifornije, čiji je sin nedavno poginuo u Iraku. I dok su je policajci podizali sa pločnika gde je sedeći protestovala, Sidni Šihan je uz osmeh poručila: "Ceo svet ovo gleda".

Nije u toj poruci, čini se, bilo ničeg patetičnog, melodramskog ili retorički ispraznog. Njena je konotacija višeznačna, bez obzira na to što je Bela kuća poručila da je reč o "razlikama u mišljenju". Svet je zaista gledao i video na delu neka od ograničenja američke demokratije, koja pod sadašnjom administracijom sve češće dobijaju obrise pravila. Stoga je osnovno pitanje kako će poruka u slici i reči iz Vašingtona biti primljena u onim delovima planete gde se antiamerički sentimenti ne stišavaju. Naprotiv. Jedno je sigurno: Bušova politika širenja demokratije upravo na tim meridijanima imaće odsad mnogo slabiju prođu.