Država na šteti

Rašomonijada oko toga ko je znao a ko nije za Sporazum o kopnenim linijama komunikacija između Srbije i Crne Gore na jednoj i NATO na drugoj strani, koji je potpisao šef diplomatije Vuk Drašković, poprima razmere prave državne šege, gde se kukavička jaja podmeću bez mnogo pardona. Ministar inostranih poslova izveden je na stub srama jer je, navodno, maltene krijući potpisao jedan tako važan i delikatan sporazum za ovu zemlju. Radikali i socijalisti u Skupštini Srbije traže, tako, da se Vuk Drašković "ukloni pod hitno", dok srpska vlada ponovo "nije bila obaveštena". Šef kancelarije Vlade Srbije za odnose sa javnošću Srđan Đurić u dva navrata odlučno demantuje da je vlada uopšte znala kako izgleda konačan ugovor!

Ali, đavo ne miruje, a narodna poslovica - ako laže koza ne laže rog - i ovaj put se potvrdila kao tačna. Dokumenti o Sporazumu SCG - NATO potvrđuju da je Ministarstvo odbrane obavilo proceduru u skladu sa predviđenim propisima i da niko nije, pri tom, izneo načelno negativan stav prema sklapanju sporazuma. Saglasnost su dala tangirana ministarstva, a informacija je dostavljena, između ostalih, i Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije.

U celoj toj nepotrebnoj halabuci retko je ko obratio pažnju na trezvenija upozorenja da u sporazumu nema ničeg spornog i da o tome tek predstoji izjašnjavanje u parlamentu državne zajednice. Što je još gore, sasvim je sigurno da se negativne posledice stanačkog nadmudrivanju i pranje ruku zarad dnevnopolitičkih potreba neće završiti samo na pitanju kako to da vlada ne zna šta rade njena desna i leva ruka, odnosno Sekretarijat i ministarstva? Cena će, bojimo se, biti daleko veća.

Tolika doza državne neozbiljnosti kad je reč o jednom tako važnom dokumentu, može samo da šteti ugledu i interesima Srbije i Crne Gore u međunarodnim okvirima i da oteža integraciju, bilo u evroatlantske strukture bilo u Evropsku uniju. Nije to nikakvo preterivanje, jer ko će, posle svega, da shvati Srbiju i državnu zajednicu kao ozbiljne i odgovorne partnere. I opet će nam za loš rejting i imidž na spoljnopolitičkoj sceni biti kriv neko drugi, ili treći.