RSE: Nebrano grožđe srpske neutralnosti

Radio Slobodna Evropa navodi da je ruski humanitarni centar u Nišu bio tema i 2012, kada je otvoren, međutim, nikada do sada američki zvaničnici nisu tako otvoreno doveli u pitanje njegovu pravu namenu, tačnije da bi mogao da se koristi i kao baza za špijunažu.

Rasprava u Senatu o Balkanu, u kojoj je bilo reči i o pomenutom Centru, očito pokazuje da raste zabrinutost u Vašingtonu zbog ruskog uticaja u regiji. Moskva vešto koristi prilično haotičnu situaciju na Balkanu, kao i činjenicu da ova regija nije među američkim prioritetima dok je Evropska unija preokupirana unutrašnjim problemima i izazovima, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu RSE.

navodi se i da su se u Kremlju ponadali, nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAd, da će doći do otopljavanja odnosa između dve zemlje, te da će nova administracija u Vašingtonu voditi izolacionističku spoljnu politiku, što bi ruskim vlastima osiguralo odrešenije ruke u delovanju u pojedinim delovima sveta, uključujući i Balkan, kako bi makar usporile ako ne i sprečile njegove evroatlantske integracije.

Međutim, to se ubrzo pokazalo kao pogrešna računica, a Tramp je nakon američkih raketnih udara na sirijsku bazu u Siriji u aprilu čak izjavio da odnosi Rusije i SAD nikada nisu bili gori.

Na unutrašnjem planu u SAD se vodi istraga o uticaju Rusije na predsedničke izbore, a prošle sedmice Senat je proširio sankcije Moskvi, kako zbog ovog pitanja tako i aneksije Krima. Dakle, u tom kontekstu se može posmatrati i pojačana pažnja u Vašingtonu za poteze Rusije na Balkanu. Kada su mnogi pomislili da je njen uticaj u opadanju nakon odustajanja od gradnje gasovoda "Južni tok", kao jedne od glavnih poluga moći, zvanična Moskva je pronašla druge, "hibridne" instrumente delovanja.

Naravno, Rusija nije uspela da spreči ulazak Crne Gore u NATO, niti da odvrati balkanske zemlje od proklamovanog cilja članstva u EU. Međutim, to njoj verovatno nije ni cilj već da koristi Balkan kao poligon u odmeravanju sa Zapadom. To je pokazala i višemesečna politička kriza u Makedoniji koja je rešena tek nakon posete Skoplju zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Hojta Brajana Jia, dok prethodni pokušaji evropskih zvaničnika nisu urodili plodom.

Zbog toga EU, pre svega Nemačka, pokreću inicijativu "Berlin plus proces" u cilju finansijske pomoći balkanskim zemljama dok ne uđu u EU, a što će očito potrajati. Osim ekonomskih razloga, ovaj potez EU ima i geopolitičku pozadinu – da osnaži svoje prisustvo u regiji i tako kontrira uticaju Rusije.

Thinkstock

Dakle, zabrinutost Vašingtona oko ruskog humanitarnog centra "zbog onoga što bi mogao da postane" možda je nagoveštaj da će se ponovo aktivnije angažovati na Balkanu, imajući u vidu mnogobrojne probleme, te nedelotvornost EU u njihovom rešavanju, a što Rusija nastoji da iskoristi.

Dakle, otvaranjem humanitarnog centra Rusija je "stala jednom nogom" u Srbiju i može se zamisliti situacija u kojoj bi i ostala tu čak i kada zvanični Beograd bude primljen u EU. Ovaj centar za sada učestvuje u raznim akcijama, pre svega pomažući u vanrednim situacijama kao što su poplave, požari i deminiranje. Međutim, u Briselu upozoravaju da on ugrožava rad evropskog Mehanizma civilne zaštite, čiji je Srbija član.

Novinari koji su posetili ovaj objekat, uključujući i dopisnika Radija Slobodne Evrope ističu da nema ničega što bi ukazivalo na njegovu vojnu namenu. Međutim, činjenica je da se Centar nalazi pod jurisdikcijom ruskog Ministarstva za vanredne situacije koje, kako ističe Stratfor, vuče korene iz Spoljne vojne obaveštajne službe (GRU). To znači da mu nije zadatak samo reagovanje u vanrednim situacijama izazvane prirodnim nepogodama.

Bondstil, kao jedna od najvećih američkih prekookeanskih baza u inostranstvu u koju može da se smesti 7.000 vojnika, nalazi se na svega stotinjak kilometara vazdušne linije od Niša.

Istovremeno, stanica američkog štita u rumunskom mestu Deveselu je udaljena oko 200 kilometara. Takođe, Centar je pozicioniran blizu nesuđene trase gasovoda "Južni tok", a procenjuje se da će tuda proći "Turski tok", ukoliko Moskva uspe da ga realizuje u saradnji sa Ankarom i drugim zemljama regije s obzirom na protivljenje dela EU.

Dakle, čak iako ima isključivo humanitarnu ulogu, ovaj Centar se nesumnjivo može posmatrati i kao deo geopolitičke borbe Rusije i Zapada i u zavisnosti od njene dinamike, može dobiti odgovarajuću namenu.

RSE još navodi da beograd odugovlači sa stavljanjem potpisa na odkuku da se ruskom humanitarnom centru da specijalan diplomatski status, te da je i Angela Merkel izvršila pritisak na Aleksandra Vučića da u poslednjem momentu odustane od tog potpisa, što je zvanični Berlin kasnije demantovao.

Takođe, prema nezvaničnim informacijama, poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji otkazana je upravo zbog nespremnosti Beograda da ispuni zahtev Moskve.

Odnos Srbije prema ovom Centru je, kako naglašavaju vlasti u Beogradu, simbol i potvrda njene uravnotežene politike prema Rusiji i Zapadu i vojne neutralnosti. Međutim, ta vojna neutralnost, koja ide u prilog Rusiji, otežava Srbiji približavanje Zapadu, pre svega EU, jer, kako ističe Roland Frojdenštajn iz Vilfred Martens centra, "neutralnost u tom konfliktu nije moguća".

Ruski zvaničnici su u više navrata izjavljivali da očekuju od Srbije da se pridržava politike vojne neutralnosti. To je očito "crvena linija" za Moskvu za koju bi članstvo Srbije u NATO bio neuporedivo krupniji izazov nego nedavni ulazak Crne Gore. Može se samo nagađati koje bi mere preduzela.

Ona još uvek ima snažne poluge u Srbiji, pre svega snabdevanje energentima. Takođe, iako sve učestalije vežba sa NATO snagama, treba imati u vidu je 80 odsto naoružanja srpske vojske ruskog porekla, koje se ne može zameniti preko noći a što omogućava uticaj Moskve.

Dakle, zbog ove, na prvi pogled mudre i jedino realistične, politike balansiranja između velikih sila Srbija se može naći u nebranom grožđu u kome bilo koji potez da povuče je skopčan sa rizicima, a čak i opredeljivanje za jednu stranu može izazvati njeno podozrenje jer će se protumačiti kao zakasneo i neiskren potez.