"Neustavno devet odredbi Statuta suda za zločine OVK"

Njegovo usaglašavanje će biti nastavljeno u narednom periodu, saopšteno je iz Haga.

Naime, nakon što je pregledao 208 pravila Statuta, Specijalizovano veće Ustavnog suda je utvrdilo da devet pravila nije u saglasnosti sa Poglavljem II Ustava Kosova, koje se odnosi na osnovna prava i slobode.

Takođe je zaključilo da u pogledu još jednog pravila ne može da kaže da je usaglašeno sa Poglavljem II Ustava.

Veće koje je odlučivalo o ustavnosti je ukazalo da Pravilnik, mora da odražava najviše standarde međunarodnog prava ljudskih prava kako bi se obezbedilo da postupak bude pravičan i ekspeditivan.

Zaključci ovog veća povodom Pravilnika sada će biti upućeni plenarnoj sednici sudija na dalji postupak u vezi sa odredbama o kojima je reč, navodi se u saopštenju i dodaje da Sudije Specijalizovanog veća Ustavnog suda (koje su odlučivale o ustavnosti) neće učestvovati u tom postupku.

Pravilnik će stupiti na snagu tek sedam dana pošto bude potvrđena njegova ustavnost.

Kad Pravilnik o postupku i dokazima stupi na snagu, Specijalni sud (odnosno njegova veća) moći će da počnu sa radom, odnosno Specijalno tužilaštvo Dejvida Švendimana će moći da mu podnese prve optužnice protiv osumnjičenih za ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK.

Poseban Pravilnik o radu ovih specijalizovanih veća suda kao i tužilaštva, potreban je, jer se na njihov rad ne primenjuje standardni Zakon o krivičnom postupku Kosova.

Pravilnik inače, reguliše vođenje sudskog postupka pred Specijalizovanim većima na svim nivoima, od veća Osnovnog suda, preko veća Apelacionog suda do veća Vrhovnog suda i reguliše dužnosti sudije za prethodni postupak.

Sudije Specijalizovanog veća Ustavnog suda usvojile su svoja pravila o postupku, koja će takođe biti uneta u Pravilnik.

Taj Pravilnik, kako je ranije saopšteno, naglasak stavlja na zaštitu svedoka, žrtava i drugih osoba koje su izložene riziku zbog svedočenja ili saradnje sa Specijalizovanim većima.

Misija Euleks je početkom februara imenovala je 19 sudija na listu međunarodnih sudija Specijalnog suda za ratne zločine OVK, među kojima su sudije koje će obavljati funkciju potpredsednika, kao i četiri sudije Specijalizovanog veća Ustavnog suda.

Specijalni sud koji će suditi po optužnicama za ratne zločine visokih oficira bivše OVK će funkcionisati na četiri nivoa - Osnovni specijalni sud, Apelacioni specijalni sud, Vrhovni specijalni sud i odeljenje Ustavnog suda za Specijalni sud.

Glavni tužilac ovog ad hoc suda je američki pravnik Dejvid Švendimen, a njegove prve optužnice se, kako je ranije najavljeno, očekuju u prvoj polovini ove godine, odnosno pošto Statut stupi na snagu.

Tek nakon podizanja optužnica biće poznato ko će biti procesuiran pred sudom jer se istrage drže u najvećoj tajnosti.

Sud će, kako je ranije zvanično saopšteno "voditi sudske postupke o navodima koji proističu iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011, a u kojem se iznose navodi o teškim prekograničnim i međunarodnim krivičnim delima".

U tom izveštaju, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti pisao je o zločinima OVK nad otetim Srbima na Kosovu i u Albaniji i izneo sumnje da su nekima od njih u Albaniji vađeni organi kojima je kasnije trgovano.

Navode iz Martijevog izveštaja istraživala je, pre formiranja suda, specijalna radna grupa EU koju je predvodio američki pravnik Klint Vilijamson.

Vilijamsona je nasledio Švendiman, takođe Amerikanac.

Pomenuti sud, čije će sedište biti u Hagu, ima nadležnost za zločine počinjene od 1998. do 2000. godine.

Inače, Ustavno veće Specijalnog suda čine sudije Roland Dekers iz Holandije, En Pauer Ford iz Irske, Vidar Stensland iz Norveške i kao rezervni sudija Antonio Belzamo iz Italije.

Kao sudije Specijalnog suda su imenovani Kit Rejnor iz Velike Britanije, Kaj Ambos, Kristof Bart, Tomas Laker i Mihael Bolander iz Nemačke, Emilijo Gati iz Italije, Nikolas Giljo iz Francuske i Ginjal Metro iz Švajcarske.

Za sudije su imenovani i Vladimir Mikula iz Češke, Andres Parmas iz Estonija, Mišel Pikar iz Francuske, Kenet Roberts iz Kanade, Čarls Smit iz Amerike, Mapi Velt iz Holandije i Kristina van dej Vajngart iz Belgije.