Putin sprema krimski scenario na Baltiku?

Letonija, Litvanija i Estonija strahuju da bi Vladimir Putin, uz pomoć brojne ruske manjine, prema kojoj vlada sve veća sumnjičavost, mogao da izazove novu donjecku ili osetijsku krizu, piše hrvatski "Jutarnji list".

U Estoniji i Letoniji više od dve trećine pripadnika ruske manjine nema državljanstvo zemalja u kojima žive. Oni su ili bez državljanstva ili imaju ruske pasoše.

Ruska manjina, koja ima velikih integrativnih problema u tim zemljama, poput toga da se delu tamošnjih Rusa ne odobrava državljanstvo država u kojima žive ili su u njima čak i rođeni, sve češće se gleda kao potencijalna peta kolona. Čak se i u nekim analizama NATO-a spominje da bi Kremlj mogao da iskoristi nezadovoljstvo svoje manjine kako bi destabilizovao te tri države ili izazvao nemire koji bi podstakli nove separatističke pokrete i “narodne republike”. Iako Kremlj stalno govori da mu to nije cilj, jer zbog istorijskog opterećenja i greha prema tim državama njih ne svrstava u “svoj postsovjetski atar”, za razliku od Ukrajine, Gruzije ili Belorusije, ipak postoje jastrebi koji bi rado plašili i slali uznemirujuće signale prema Baltiku.

"Čačkanje mečke" na zapadnim granicama Rusije vraća Evropu u hladni rat, izaziva napetost između Zapada i Rusije i stvara depresivni antiruski kordon.

Rusija je trenutno u napetim odnosima sa svim svojim evropskim komšijama od Arktika do Crnog mora, od Norveške, preko Finske, spomenutih baltičkih država i Poljske do Ukrajine.

Stručnjaci NATO-a stalno ističu da bi Baltik mogao da bude novo žarište.

Ali baltičke države tek su jedan segment slagalice rusko-zapadnih odnosa izazvanih ukrajinskom krizom, kaže ruski analitičar Aleksandar Gruščin.

Ukrajina je poslužila tek kao podstrek za to da sva osujećenja, strahovi i oprezi isplivaju na površinu.

Baltik jeste najranjiviji deo, sa mnogo istorijskih i političkih opterećenja iz relativno nedavne prošlosti u odnosima Rusije s Litvanijom, Letonijom i Estonijom, zemljama koje duvaju i na hladno kad je Moskva u pitanju.

Ponekad će ići i protiv sopstvenih interesa samo da im Rusija bude što dalje, ako ne fizički, što je nemoguće, a onda u svakom drugom smislu.

U baltičkim republikama otkazuju nastupe ruskih estradnih zvezda, gostovanja moskovskih pozorišta, nema ruskih filmova, skidaju s kablovske televizije ruske kanale. Nedavno je ukinut i voz Talin - Moskva za koji Rusi tvrde da je bio rentabilan, a Estonci kažu da je bio neisplativ. Rusi su otkazali uvoz ribe i ribljih proizvoda s Baltika, što je više od 60 odsto njihovog izvoza morskih plodova. U Litvaniji su rafineriju prodali Poljacima i otkazali rusku naftu s kojom je rafinerija spojena naftovodom, pa sada tankerima dovoze naftu i onda je transportuju do rafinerije, navodno gubeći milione evra mesečno na tome. Estonija nije želela da učestvuje u Severnom toku, gasovodu kroz Baltik. Ali, to je cena politike “daleko im ruska kuća”.

Letonija ponovo želi da uvede redovni vojni rok. Baltičke države žele američke vojne baze na svojoj teritoriji. Podignuti su rezervisti, a razne rodoljubive i desne organizacije sprovode vojne vežbe svojih članova po šumama, pripremajući se za “partizanski otpor”.

Broj bliskih susreta NATO-a i ruskog vazduhoplovstva i povreda vazdušnog prostora baltičkih država krajem 2014. i početkom 2015. premašio je broj takvih incidenata u poslednjih 15 godina. Koliko je to ozbiljno? Koliko su tamošnji stanovnici stvarno u strahu, a ruska pretnja realna, teško je reći, ali to ima duboke korene u odnosima Rusije s tim državama. Putin poručuje - Sukob s NATO-om može želeti samo ludak. U slučaju takvog scenarija sledi samo katastrofa, koje su svi svesni.