"BG bi da naplati priznanje Kosova"

"Ne slažem se sa ocenom da su evropske integracije regiona zapravo ponovno oživljavanje jugoslovenstva, jer jugoslovenstvo bez Jugoslavije nema smisla. Ono nije bilo zaživelo ni u samoj bivšoj Jugoslaviji jer su se manje od deset odsto građana izjašnjavali kao pripadnici te nadnacionalne“ kategorije, kao Jugosloveni. A za građana bivše federacije koji nisu bili Sloveni ovaj identitet nije ni imao nekog smisla, sem u retkim slučajevima za decu rođenu u tzv. mešovitim brakovima. Evropske integracije ne obnavljaju Jugoslaviju, već njen prostor mire i "ujedinjuju“ na drugim osnovama", kaže za Danas Škeljzen Malići, politički analitičar i savetnik premijera Albanije.

Upitan da li evropske integracije, kao nekakva „sila“ spolja koja tera narode bivše SFRJ na pomirenje, čine to na ispravan način i da li je to jedini mogući način, kaže:

"Postoji ta percepcija da spoljna „sila“ nameće integraciju, ali ona nije tačna. Radi se o tome da postoji jaka unutrašnja potreba i interes regiona da se uspostave dobrosusedski odnosi. EU nam zapravo nudi model "zajedničke kuće“, koji nije uopšte prisilan. Region je zapravo deo Evrope i po dobrom i zlom modelu. Jugoslavija se raspala zato što je sledila zakasneli model stare, zavađene, ratoborne Evrope, što je i dovelo do dva svetska rata. Evropa se nakon tih katastrofa opametila, a Jugoslaviji se desilo da se "raspametila“. Danas je važno to da se ceo region treba okrenuti modelu evropskih integracija, koji je konceptualno dobro zamišljen, ali ima i mane otvorenog procesa i probleme sa neuravnoteženim razvojem država članica i određenih regiona..."

Na pitanje šta nedostaje tom konceptu, kaže da su to sporost i birokratski odnos Unije prema evropskim aspiracijama zemalja Balkana.

"Sa aspekata interesa regiona danas se oseća sporost i birokratski odnos Brisela prema evropskim aspiracijama zemalja Zapadnog Balkana koje su kandidati za članstvo u EU. Poslednja svetska ekonomska kriza zaustavila je integraciju same EU u čvršću političku zajednicu i to se onda reflektuje i na usporavanju prijema zemalja iz regiona. Nedostaju kreativni mehanizmi da se prevaziđe jaz. Mislim da po tom pitanju EU sada ipak pokazuje nekakve znake osvešćivanja. Balkanska inicijativa Angele Merkel mislim da adresira upravo ovaj problem. Projekt se zasniva na tome da se sam region mora iznutra integrisati i pomiriti, odnosno evropeizirati, a onda se uopšte ne može dovesti u pitanje formalno učlanjenje u EU. To što se nekima kod toga priviđa obnova Jugoslavije dolazi od onih političkih snaga koje su zapravo evroskeptične".

U tom procesu, prema njegovom mišljenju, Srbija igra važnu, ako ne i centralnu ulogu. Jer, kako je rekao, Srbija treba da reši svoju klasičnu dilemu da li želi da se okrene prema Zapadu, što je njen zvanični kurs, ili će, ipak, napraviti zaokret prema Istoku.

"U svetlu ukrajinske krize, eventualna odluka Srbije da se okrene Istoku može uticati na novo zaostajanje regiona. Problem je što srpska elita insistira na paradoksalnim mantrama kao što je bila "i EU i Kosovo“, a sada je zamenjena novom koja glasi "i EU i Rusija“. One su neozbiljne i štetne po samu Srbiju kao i region“.

Na pitanje da li je takvo ponašanje politika kontinuiteta ili je, bar delimično napravljen raskid sa mračnom prošlošću, kaže da „postoji diskontinuitet, ali ne i prelom.

"Đinđić je možda jedini iskreno želeo da napravi taj prelom, ali su posle njega Koštunica i Tadić, a sada i tandem Vučić & Dačić sprovodili politiku neodlučnosti ili opreznih pomaka i odstupanja kada je trebalo da se bude odlučan“.

Upitan da li je realno očekivati više, imajući u vidu sve činioce koji karakterišu srpsko društvo u ovom momentu, kaže da su ta očekivanja - realna.

"Ako se ima u vidu da sadašnja koaliciona vlada ima komotnu dvotrećinsku većinu, a da s druge strane i većina opozicionih stranaka podržava evropski put Srbije, mislim da su ta očekivanja realna. Zašto se to ne dešava za mene je velika enigma. Možda je problem u tome što u nekim važnim segmentima vlasti Vučić ima snažne ideološke i interesne otpore da napravi prelom, pa zato okleva i odlaže suočavanje sa realnošću pozivajući se na "osetljivost“ preloma".

Na pitanje ima li razumevanja za tu vrstu "osećanja“ na koje se pozivaju građani i politička elita u osporavanju nezavisnosti Kosova, kaže:

"U Briselskom dijalogu Srbija je pristala da nezavisnost Kosova prizna na parče. Zašto se protivi formalnom i punom priznanju, mislim da je vezano za ideju kompenzacije. Odnos snaga u SB UN još uvek daje pravo Srbiji da drži do "tapije“ Kosova, i Beograd bi želeo da tu tapiju nekako naplati, bilo teritorijalnim kompromisom, na kojem stalno insistira Dačić, ili da se Kosovo "prežali“ time što bi se bosanskim Srbima otvorio put za otcepljenje".

Mržnja i netrpeljivost građana Srbije prema Albancima ne jenjava, brojne su i žive predrasude. Na pitanje kakva je situacija u albanskom društvu, odnosno na Kosovu, rekao je da su prekid utakmice sa Albanijom i poseta Rame pokrenuli nacionalističke reakcije

"Obnavljanje antialbanske histerije do kojeg je došlo nakon prekinute fudbalske utakmice, ali i posete premijera Rame Beogradu i Preševskoj dolini, podsetilo nas je na devedesete godine. I u albanskoj javnosti je to uticalo da se pokrene kontraeuforija i nacionalističke reakcije. To je zabrinjavajući razvoj u vreme kada smo mislili da se ide ka normalizaciji odnosa".

Ali, dodaje da veruje da tu ima leka.

"Mi danas nemamo okolnosti kakve su bile ‘90 godina. Premda su događaji posejali strah da se vraćamo na konflikte, bilo je neke koristi od podsećanja u kakvom ambijentu opterećenom predrasudama zapravo živimo i kakav nas napor čeka da ih se otarasimo. Lek je u normalizaciji odnosa i boljem uzajamnom poznavanju. Predrasude je lako širiti kada nema normalnih ekonomskih, kulturnih, turističkih, sportskih i, uopšte, ljudskih kontakata. Albanci i Srbi su susedi i verujem da će većina brzo shvatiti da od konflikta nema vajde. Briselski pregovori i finale dijaloga mislim da će stvoriti uslove za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, a i na relaciji između Albanije i Srbije sigurno je da će biti novih koraka normalizacije".

"Evropa i svet su na ivici novog Hladnog rata"

Na pitanje da li je danas moguće da neka od država odustane od evropskog puta i napravi preokret/zastoj koji bi se odrazio na sve države u procesu integracija, kaže da je moguće, "ali nije ni najmanje poželjno".

"Evropa i svet su ionako na ivici novog Hladnog rata, koji u Ukrajini postaje jako vruć, a otvaranje nove krize na Balkanu, moglo bi usijati odnose između NATO i Rusije do stanja čije bi posledice bile kataklizmične ne samo za region i Evropu već i za čovečanstvo".