"NVO nezamenljiv deo reformi"

Ovo u razgovoru za Tanjug ocenjuju direktorka NVO CRTA Vukosava Crnjanski Šabović i direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević.

"Veliki broj nevladinih organizacija upravo pomaže vladi i parlamentu da obave svoj posao bolje", uverena je Crnjanski Šabović.

Civilni sektor je, smartra ona, u tome dosledniji od opozicije, jer nema ambiciju da dodje na vlast i njegov jedini motiv je doprinos kvalitetu životu svih gradjana i vraćanje na političku agendu pitanja koja možda nisu dobitna za političare, bilo vlasti, bilo opozicije, ali su od važnosti za prava i živote običnih ljudi.

Kad je reč o atmosferi u kojoj danas deluju nevladine organizacije i otvorenim društvenim problemima, Crnjanski Šabović i Antonijević navode da se i dalje sporadično suočavaju sa nerazumevanjem i podozrivošću zbog negativne kampanje koju su 90tih godina prošlog veka protiv civilnog društva vodili neki mediji i deo političke elite.

Antonijević, čija se organizacija specijalizovala za pružanje besplatnih pravnih usluga gradjanima, smatra da je uloga civilnog društva i dalje ključna i nezamenjiva u procesu evrointegracija i reforme društva.

On je kazao da institucije u Srbiji i dalje nisu dovoljno jake, da ne postoji dovoljno uredjen sistem besplatne pravne pomoći, i da se gradjani obraćaju nevladinom sektoru kako bi pravno rešili neke svoje probleme.

"Mi pokušavamo da pokažemo da imamo komplementarnu ulogu u procesu uredjenja društva, ali iz nekih signala koji stižu iz izvršne vlasti jasno je da se kritike ne prihvataju baš blagonaklono i da se ovo što radimo shvata kao pokušaj narušavanja uredjene države, što nije istina", kazao je Antonijević.

Prema njegovim rečima, i u državama članicama EU postoji stalna potreba za efikasnim korektivom vlasti i ukazivanjem na slučajeve kršenja ljudskih prava.

"Uloga NVO se menja, menja se retorika države prema njima, ona je nekad jača, nekad blaža, zavisno od političke situacije, ali, ukoliko se bavimo ostvarivanjem ekonomskih i socijalnih prava, mora se shvatiti da je uloga civilnog društva korisna i da se time što se pomaže gradjanima ni na koji način ne oštećuje država", kazao je Antonijević.

Prema njegovim rečima, Srbija postaje društvo u kojem se shvata značaj poštovanja ljudskih prava, mada se ta slika katkad narušava nekim pojedinačnim slučajevima.

Savremenu kontrolnu i kritičku ulogu civilnog sektora, na primeru svoje organizacije objasnjava i Crnjanski Šabović, čijom inicijativom su pokrenuti popularni veb-portali "Istinomer" i "Otvoreni parlament".

Gradjani Srbije su u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, prema njenim rečima, pokazali da su skloni da kažnjavaju političare zbog nedoslednosti i davanja lažnih obećanja, i zato je istina "najbolji saveznik" modernog političara.

"Ako moramo da se suočimo sa teškim odlukama i reformama koje moramo da osetimo na svojoj koži, bolje je reći istinu jer gradjani će to sigurno poštovati i ceniti", kaže Vukosava Crnjanski Šabović.

Sajt "Istinomer", naime, proteklih pet godina beleži obećanja političara i prati da li je bilo realizacije obećanog, a sve to sa ciljem da se podigne nivo političke kulture, doslednosti i iskrenosti političara.

"Nemam ništa protiv da ljudi menjaju mišljenje, jer se bolje informišu i imaju nove argumente. U redu je da pogrešite i promenite stav, ali u Srbiji je često nejasan motiv koji stoji iza pomene stava", objašnjava Crnjanski Šabović ulogu "Istinomera".

Prema njenim rečima, političari u Srbiji i drugim demokratskim državama ne razlikuju se mnogo, ali razlika postoji u odgovoru gradjana i posledicama u slučaju kada se pokaže da je političar namerno obmanuo javnost, ili je ostalo nejasno, kao u slučaju plagijata, i nekih drugih afera, da li je javnost obmanuta ili ne.

Ona, medjutim, smatra da se odnos društva prema odgovornosti političara menja, cemu je doprineo i "Istinomer", a danas je to pitanje veoma često i na repertoaru samih političara.

"Ja jesam nestrpljiva, ali, potrebno je vreme da gradjani postanu svesni svoje moći i da mogu da traže da im političari polože račun", rekla je Crnjanski Šabović.

Komentarišući savremenu ulogu civilnog sektora u procesu konsolidacije demokratskog sistema, ona je istakla da nevladine organizacije pre svega treba da pomognu gradjanima da shvate da ako se organizuju mogu da utiču na kvalitet svog života i na donosioce odluka.

Ukoliko bi danas bio ugašen nevladin sektor, bili bi, kako je objasnila, najneposrednije ugroženi gradjani koji su neposredni primaoci usluga nevladinih organizacija, a reč je o onima koji su najugroženiji (deca, osobe sa invaliditetom, stari), takodje bi pao kvalitet zakona i efikasnost demokratske kontrole vlasti.

"Nažalost, imamo teret 90tih u kojima je rad nevladinih organizacija bio katkad vidjen kao izdajnički, a posle 2000. godine se nije upućivala jasna poruka u kojoj meri je civilni sektor koristan za društvo. Gradjani zato često nevladine organizacije doživljavaju kao nekoga ko radi protiv vlade, a to je daleko od istine, jer veliki broj organizacija upravo pomaže vladi i parlamentu da obave svoj posao bolje", zaključila je Crnjanski Šabović.