Azilanti u šumi, ljudi u strahu

Oni, kako je danas izjavio direktor nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, nemaju ni elementarnih uslova za život, a takvo stanje plaši lokalno stanovništvo.

On je, na konferenciji za novinare, rekao da je neophodno odmah osnovati u Srbiji više manjih centara za prihvat azilanata, kao i da se ubrza procedura kako bi se videlo ko zaista traži azil, a kome to služi samo da bi otišao u neku drugu zemlju, jer je za takve predviđena drugačija procedura, tj. deportacija.

Prema rečima Đurovića, zahtev državi da brzo reaguje predstavlja zaključak sastanka koji su održali predstavnici lokalnog nivoa - policije, Doma zdravlja, škole, Centa za azil, mesne zajednice i roditelji dece koja zbog ovakve situacije ne idu u školu.

Objašnjavajući šta se dešava Đurović je rekao da sada u Bogovađi na jednog lokalnog stanovnik postoji jedan tražilac azila, tj. odnos je jedan prema jedan, kao i da neki od njih da bi se ugrejali ulaze u vikendice, da bi se nahranili u staklenike, uzimaju vodu iz tuđih bunara, pa se lokalno stanovništvo oseća bezbednosno i zdravstveno ugroženo.

Zato se, kaže, stanovništvo organizuje da bi skrenulo pažnu na problem pa se održavaju protesti, koji se radikalizuju, zaustavlja se saobraćaj, a deca ne idu u školu.

On je rekao da je Bogovađa, za razliku od nekih drugih mesta, uvek bila primer sredine koja ima dobar odnos i razumevanje prema azilantima, ali da je to sada ugroženo, mada stanovnici shvataju da azilanti nisu krivi što se ovo dešava.

Đurović precizira da tražioci azila u Bogovađu prvenstveno dolaze iz Sirije, Eritreje, Somalije, zemalja Magreba, zatim iz Iraka, Pakistana, Avganistana, da se može očekivati da ih bude još više, kao i da su trećina njih hrišćani.

Direktorka nevladine organizacije Atina Marijana Savić kaže da je ovo populacija koja je dodatno izložena opasnosti da njeni pripadnici postanu žrtve trgovine ljudima, baš zato što su u tako teškoj životnoj situaciji.

"To znamo iz iskustva sa radom s ljudima koji su bili žrtve iskorištavanja, jer su se našli u sličnoj, teškoj, situaciji kao ovi tražioci azila i apelujemo da se problem što pre reš"i, rekla je Savićeva.