Višegradska grupa za širenje EU

Nakon sastanka šefova diplomatija Višegradske grupe i zemalja zapadnog Balkana u palati Gedolo kod Budimpešte, File je veoma važnom oceno njihovu saradnju, posebno, kako je rekao, u vreme kada proces proširenja EU postaje sve više političko pitanje.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, File je istakao da proces proširenja EU, iako veoma uspešan, "nije autopilot" i zahteva političku podršku i brigu i o građanima zemalja EU i o građanima zemalja koje teže članstvu u EU.

Govoreći o saradnji među zemljama zapadnog Balkana u kontekstu pridruživanja Uniji, File je pozdravio inicijativu Crne Gore o formiranju "zapadnobalkanske šestorke", navevši da posebno ceni to što bi takva grupa podrazumevala unapređenje saradnje među zapadno balkanskim zemljama u oblastima koje su povezane sa zakonodavstvom EU.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Janoš Martonji rekao je da je tokom današnjeg sastanka data puna podrška nastavku procesa proširenja EU, kao i da je istaknuto da je članstvo zemalja zapadnog Balkana u EU zajednički interes i za te zemlje i za Uniju.

Martonji je ocenio da bi za zemlje zapadnog Balkana bilo korisno ako bi, po ugledu na Višegradski fond, formirale zajednički fond iz kojeg bi se finansirali projekti u kulturi, obrazovanju i drugim oblastima značajnim za te zemlje.

U zajedničkoj izjavi usvojenoj na sastanku izražena je podrška započinjanju pregovora o pristupanju između EU i Srbije najkasnije u januaru 2014, pri čemu je istaknut značaj dijaloga Beograda i Prištine i sporovođenje sporazuma postignutih u tom dijalogu.

U izjavi se takođe ukazuje na važnost najšireg mogućeg učešća građana na predstojećim lokalnim izborima na Kosovu i na značaj stvaranja okruženja neophodnog za održavanje tih izbora.

Ministri spoljnih poslova Višegradske grupe i Zapadnog Balkana dogovorili su danas u Budimpešti saradnju u cilju ubrzanja evropske integracije zemalja regiona, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Na tom sastanku je učestvovao i ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić.

Foto: Beta, AP

Politika Srbije je, kako se dodaje u saopštenju, "dobila brojna priznanja naročito od strane visoke zvaničnice SAD Viktorije Nuland, komesara EU Štefana Filea, predsedavajućeg EU, ministra spoljnih poslova Litvanije Linasa Linkivicijusa i svih učesnika pri čemu je prednjačila Poljska".

Na sastanku ministara spoljnih poslova Višegradske grupe sa ministrima spoljnih poslova zemalja zapadnog Balkana u svojstvu gostiju učestvovali su i predstavnici ministarstava spoljnih poslova Austrije i Turske, što je, kako je objašnjeno, u skladu sa formom sastanaka "Višegrad plus", u okviru koje Višegradska grupa na svoje sastanke poziva predstavnike susednih i drugih država.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije Rajnhold Lopatka istakao je danas, nakon sastanka šefova diplomatija Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske i Austrije da ne sme doći do zastoja u procesu proširenja EU, kao i da je za zvaničan Beč zapadni Balkan deo Evrope.

On je najavio da će se Austrija aktivno zalagati da pristupni pregovori sa Srbijom počnu najkasnije do januara 2014..

Zapadni Balkan je jedan centralni prioritet austrijske spoljne politike. Želimo zajedno sa našim susedima Mađarskom, Češkom, Slovačkom i Poljskom da pristupnim pregovorima EU sa državama zapadnog Balkana damo više elana“, naglasio je on u saopštenju.

Lopatka je podvukao da posle pristupa Hrvatske u EU ne sme doći do zastoja u procesu širenja Unije.

Prema njegovim rečima, za Austriju je odlučujuće da države na zapadnom Balkanu budu podržane u svojim reformskim naporima do stabilnosti, jer bi troškovi neširenja bili ogromni.

Lopatka je ocenio da ne bi bila ugrožena samo stabilnost regiona, već bi postojale strepnje po austrijska preduzeća zbog prekograničnog kriminala i pada privrede, kao i nestanka mogućnosti za investiranje na osnovu nedostatka pravne bezbednosti.

Takav razvoj, kako je dodao, imao bi negativne posledice po Austriju, koja je u Srbiji sa više od 400 preduzeća najveći investitor, ali i u Bosni i Hercegovini.

Foto: Beta, AP

Lopatka je u izjavi APA kritikovao zastoj u reformama u Bosni i Hercegovini.

Nema puno spoznaje kod bosanske strane“, kazao je on dodajući da podržava planove Evropske komisije da se Bosni ukine pomoć.

Ako se ništa ne bude pomeralo onda moramo uputiti signal“, naglasio je on dodajući da bi EU trebalo da upotrebi svoje sredstvo za pritisak „finansijsku pomoć“.

Tokom poslepodneva biće održan sastanak zemalja Višegradske grupe, zapadnog Balkana i Centralno evropske inicijative, čime će biti završena dvodnevna konferencija koju organizuje Višegradska grupa.

Dvodnevna konferecnija u Budimpešti otvorena je juče sastankom ministara spoljnih poslova zemalja Višegradske grupe u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske.

Mađarski ministar spoljnih poslova Janoš Martonji rekao je da će se tokom dvodnevnih sastanaka razgovarati o važnim temama poput energije, infrastrukture, transporta, kao i temama koje se odnose na Evropsku uniju i njeno proširenje.

Višegradsku grupu, odnosno Višegradsku četvorku, formirale su u februaru 1991. godine Mađarska, Poljska i tadašnja Čehoslovačka. Dogovor o formiranju te organizacije postignut je u mađarskom gradu Višegradu na sastanku tadašnjih predsednika Poljske i Čehoslovačke, Vacava Havela i Leha Valese, i mađarskog ministra spoljnih poslova Jožefa Antala.

Centralnoevropska inicijativa je najstariji i najveći međuvladin forum za regionalnu saradnju u Evropi, sa statusom posmatrača u Generaloj skupštini Ujedinjenih nacija. Nastala je 1989. godine saradnjom Italije, Austrije, Mađarske i tadašnje SFR Jugoslavije, a danas u svom sastavu ima 18 zemalja članica.