Šešelj "izbacio" sudiju, šta sad?

Sudija Frederik Harhof je na adrese 56 prijatelja i saradnika uputio pismo u kojem je ocenio da su oslobađajuće presude hrvatskom generalu Antu Gotovini, bivšem načelniku Generalštaba VJ Momčilu Perišiću i bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću plod politički motivisanog pritiska predsednika suda Teodora Merona na kolege.

U podnesku od 9. jula, lider radikala Vojsilav Šešelj je naveo da se vidi da sudija Harhof robuje predrasudama da su Srbi učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, a nesrbi žrtve. Lider radikala smatra i da je sudija Harhof "sklon da osudi po svaku cenu" i da "osuđuje po automatizmu".

Danski sudija je član raspravnog veća koje je od 2007. do marta ove godine Šešelju sudilo po optužnici za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini od 1991. do 1993. Pretresno veče Haškog tribunala je za 30. oktobar zakazalo izricanje prvostepene presude Šeselju.

Tužilaštvo je zatražio kaznu od 28 godina zatvora, a optuženi, koji se sam brani, oslobađajuću presudu. Tužilaštvo je svojim podneskom odgovorilo na zahtev Šešelja za izuzeće Harhofa, tvrdeći da za to nema osnova jer je reč "o privatnom pismu" u kome taj sudija, kritikujući Tribunal, nije izneo drugačiji stav od onih javnih izjava u kojima se kritikuje sudska praksa tog suda.

Tužilaštvo takođe smatra i da se sporno pismo ni na koji način ne odnosi na Šešeljev slučaj i da i iz tog razloga ne mogu da se potkrepe sumnje optuženog u nepristrasnot sudije Harhofa. Sudsko veće u svojoj jučerašnjoj odluci prihvatilo je Šešeljev zahtev za izuzeće danskog sudije. Prema veću, pismo sudije Harhofa pobija pretpostavku nepristrasnosti.

"U tim okolnostima, Veće smatra da pismo sudije Harhofa, u u celini pročitano, odbacuje pretpostavku nepristrasnosti", kaže se u odluci koju se potpisali sudije Bakone Džastis Moloto i Barton Hil, dok je sudija Liu Dakun priložio izdvojeno mišljenje.

Sudije smatraju da bi svaki razumni pojedinac, adekvatno obavešten i upoznat sa pismom Harhofa verovao da je on naklonjen izricanju osuđujućih presuda, a da se to odnosi i na slučaj Šešelj. To je potkrepljeno izjavom u pismu u kojoj Harhof kaže da ima profesionalnu i moralnu dilemu koja će, kako tumači Veće, stvoriti poteškoće sudiji da primeni postojeću sudsku praksu Tribunala. Veće demantuje Tužilaštvo da je reč o privatnom pismu i navodi da se pismo pojavilo u štampanim medijima i na internetu.

Šta sad?

Kako za B92 objašnjava portparolka Haškog suda Magdalena Spalinska, odluka o daljim koracima vezanim za predmet koji se u tom sudu vodi protiv Šešelja, je u rukama potpredsednika suda Adžijusa

"Adžijus je taj koji je imenovan od strane predsednika suda Teodora Merona da razmotri zahtev odbrane Šešelja za izuzeće sudije Harhova. Da li ta odluka utiče na termin izricanja presude ne znamo jer je i ta odluka na potpredsedniku Adžijusu", kazala je ona.

U praksi tribunala, sudije su iz različitih razloga bile zamenjivane u procesima Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, zbog čega su procesi bili prekidani dok se nove sudije nisu upoznale s dotadašnjim tokom procesa.

Po pravnim posmatračima, postoji i mogućnost da dvočlano raspravno veće izrekne presudu Šešelju, ali bi to on sam prethodno morao da prihvati i odobri.