"Hrast je poremećenog zdravlja"

Prethodno je poslanik "Zelenih Srbije" Ivan Karić, u poslaničkom pitanju upućenom resornom ministarstvu, pitao da li hrast sa zapisom ima status zaštićenog prirodnog dobra i ukoliko ne uživa takav status, zašto se ne zaštiti kao prirodno dobro.

Ministarstvo energetike, u pisanom odgovoru koji je stigao u Skupštinu, navelo je da na osnovu utvrđenog stanja i izvršene procene mogućnosti pokretanja postupka za zaštitu, Zavod za zaštitu prirode je konstatovao da nema zakonske osnove da se stablo hrasta u Savincu stavi pod zaštitu.
U odgovoru koji je potpisala ministarka Zorana Mihajlović, između ostalog, navodi se da se to drvo ne nalazi u Registru zaštićenih prirodnih dobara, da nema takav status i da nikada nije stavljeno pod zakonsku zaštitu.

Ministarstvo je, u detaljnom objašnjenju, navelo da je "hrast u Savincu stablo velike starosti i impozantnih dimenzija, a da je uočljivo da ima vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja i da se nalazi u završnoj fazi razvoja, koja vodi ka kraju njegovog životnog veka".

Takođe, stablo ima dosta suvih grana i centralni deo krošnje je suv, a prema stručnom iskustvu kod stabla te starosti unutrašnja trulež je intenzivnija nego što se vidi spolja, precizirali su iz Ministarstva.

Stablu u takvom stanju, navodi se, teško je pomoći primenom bilo kakvih aktivnih mera sanacije i zaštite, a najčešća mera koja se koristi u tim situacijama je uklanjanje suvih grana, što dovodi do toga da se izgled stabla bitno menja, gubi njegova izvornost i reprezentativnost.

S druge strane, upravo krošnja i izgled stabla predstavlja osnovne kriterijume za vrednovanje prirodnog dobra i eventualno predlaganje za zaštitu.

Ministarstvo ukazuje da je stari hrast ujedno i zapis, a da su zapisi "sveta stabla" u narodu, gde postoji običaj da se ne smeju seći grane i na bilo koji drugi način uticati na njegov rast i razvoj.

Kod takvih stabala bilo kakvo sečenje grana je otežano, odnosno onemogućeno, kažu u Ministarstvu.

S druge strane, narodni običaji i religijsko verovanje o zapisima predstavljaju osnov za očuvanje takvih stabala čak i kada nisu pod zakonskom zaštitom, piše u odgovoru.

U Srbiji je zaštićeno dvadesetak hrastova koji predstavljaju impozantne jedinstvene i rerezentativne primerke te vrste, a kao najbolji primer izdvaja se hrast u Ranilovića lugu.

Ministarstvo zaključuje da je građevinskim i zemljanim radovima za pripremu trase auto-puta neposredna okolina stabla potpuno modelirana ne samo površinski, već i u dubinu koliko zahteva konstrukcija budućeg puta, tako da se stablo nalazi kao na ostrvu, a pojedini koreni su vidljivi na površini.

Sva "rešenja" za hrast

Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić rekao je svojevremeno da će hrast koji raste u gornjemilanovačkom selu Savinac, na trasi auto-puta u izgradnji, biti sačuvan i premešten na drugu lokaciju.

Ilić je potom rekao da će problem hrasta biti rešen tako što će stablo biti zaštićeno čeličnom oblogom.

Ministar je zatim rekao da će hrast ostati zaštićen i neće biti posečen, jer će biti izmešten most.

Pod sloganom "Hrast ne sme pasti" na Savincu kod Gornjeg Milanovca održan je protest za očuvanje hrasta koji je na trasi budućeg auto-puta Beograd-južni Jadran.

Podsetimo, na konferenciji za novinare koju je u julu održao prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, napomenuo je da je put važniji od hrasta. Tu njegovu izjavu osudile su NVO.