SAD optužile Snoudena za špijunažu

Federalno tužilaštvo SAD traži od vlasti u Hongkongu da pritvore Snoudena po zahtevu za hapšenje koji je upućen.

Snouden se tereti za krađu, nedozvoljeno korišćenje informacija vezanih za nacionalnu bezbednost i samovoljno davanje poverljivih informacija neovlašćenim licima, a sve se odnosi na njegov javni istup u kome je otkrio da NSA prati celokupnu internet komunikaciju građana SAD sa ljudima u drugim zemljama.

Informaciju o tužbi objavio je Vašington post, pozivajući se na tužilaštvo u Virdžiniji, dok je portparol ministarstva pravde odbio da potvrdi istinitost prijave.

Snouden je 9. juna javno rekao da je on medijima dostavio podatke o radu NSA, rekavši da se nalazi u Hongkongu.

Njegovo sadašnje boravište nije poznato, iako američki mediji spekulišu da se i dalje nalazi na kineskoj teritoriji.

Hongkong ima svoj pravni sistem i zakonodavstvo, ali na kraju odgovara Pekingu, pod geslom "jedna država, dva sistema".

SAD i Hongkong imaju ugovor o ekstradiciji, koji je stupio na snagu 1998. godine.

Snouden će biti deveta osoba u istoriji optužena pred američkim sudom po krivičnom zakonu "1917 akt špijunaže".

Od devet do sada optuženih, sedam je procesuirano za vreme administracije predsednika Baraka Obame.

“Britanija još gora od SAD“

Snouden je u međuvremenu dao intervju britanskom “Gardijanu“ u kojem je izneo tvrdnje da uprava britanske vlade za komunikacije (GCHQ) ima tajni pristup optičkim kablovima koji prenose globalni internet saobraćaj i telefonske razgovore, te da je Britanija u prisluškivanju gora od SAD.

Pozivajući se na dokumenta koja je obelodanio Snouden, britanski list u uvodnom članku današnjeg izdanja piše da je GCHQ počelo da obrađuje velike količine ličnih informacija i da ih deli sa američkim partnerom NSA.

Snouden je za "Gardijan" rekao da britanska špijunska agencija na taj način prikuplja i čuva velike količine elektronskih poruka, postova na "Fejsbuku", istorije pretrage na internetu i poziva, i deli ih sa NSA.

"To nije samo problem Sjedinjenih Država. Velika Britanija u tome ima velikog udela. GCHQ su gori od SAD", rekao je Snouden za "Gardijan".

List piše da ukupno 850.000 službenika američke NSA i privatnih preduzimača imaju pristup bazama podataka britanske službe.

GCHQ čuva podatke do 30 dana i analizira ih u operaciji "Tempora", koja traje 18 meseci, navodi list, ističući da je samo do prošle godine britanska služba svakog dana obrađivala 600 miliona "telefonskih događaja" dnevno, prisluškivala više od 200 optičkih kablova i mogla da obrađuje podatke sa najmanje 46 tih kablova istovremeno.

Na ovaj način i GCHQ i NSA mogu da pristupe komunikaciji potpuno nedužnih ljudi, ali i osumnjičenih, pa se u izveštaju navodi da je tako došlo do hapšenja jedne britanske terorističke ćelije, drugih koji su planirali napade, kao i trojice ljudi iz Londona koji su planirali napade uoči Olimpijskih igara 2012. godine.

List ističe i da se ove operacije odvijaju "bez ikakvog oblika javnog odobrenja ili debate".