Rezervisti vs Srbija u Strazburu

Prvostepena presuda tog suda, kojom je predstavka bila delimično usvojena, poništena je u februaru.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je usvojio žalbu Srbije, odnosno njen zahtev za upućivanje predmeta na Veliko veće koji se podnosi ukoliko se radi o predmetu koji je od opšteg značaja ili je od značaja za praksu Evropskog suda.

Predstavnici Srbije osporili su danas pravo na predstavku ratnim vojnim rezervistima, podnetu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, tokom usmene rasprave u drugostepenom postupku, jer je prvostepena presuda tog suda, kojom je predstavka bila delimično usvojena, poništena u februaru po žalbi države.

S druge strane, punomoćnici rezervista isticali su tokom javne rasprave da tužitelji traže da imaju jednak tretman sa ostalim rezervistima kojima su dnevnice isplaćene, a koji su, kako tvrde, birani po mestu prebivališta - sedam nerazvijenih opština, odnosno po lošem imovinskom stanju.

Sudije 17-članog Velikog veća Evropskog suda postavile su pitanja obema stranama o osnovanosti zahteva isplatu dnevnica, konkretnim isplatama i drugim spornim pitanjima.

Presuda Velikog veća biće doneta naknadno u pisanoj formi.

Zastupnik države Slavoljub Carić u izgalanju je podsetio da su rezervisti, osim isplate dnevnica, uživali izvesna prava i socijalne beneficije.

U procesu je donošenje zakona o ratnim veteranima kojim će biti regulisano i pitanje isplate ratnih dnevnica svima koji su u ratu učestvovali. Srbija je takodje dostavila sudu spiskove isplata, kao i dokaz da je do sada u ime države isplaćeno više od 340 miliona dinara. Isplate su vršene nekada na vreme, a nekad sa zakašnjenjem, naveo je Carić.

On je predstavio prigovore koji se tiču prihvatljivosti predstavke rezervista o isplati ratnih dnevnica, ukazujući da Srbija pre svega, smatra da Evropski sud nije stvarno nadležan da o njoj raspravlja.

Član pravnog tima Srbije Nenad Petković rekao je Tanjugu da bi novim zakonskim rešenjima, na kojima radi Ministarstvo rada i socijalne politike, trebalo da budu priznata prava i onim učesnicima u ratu koji nemaju status ratnih invalida.

Sada su prava priznata ljudima koji su učestvovali u ratu a imaju invaliditet od 20 do 100 odsto.

Prema novim zakonskim rešenjima, što je i glavni zahtev ratnih veterana je da se to pravo proširi na sve učesnike rata i njihove porodice, precizirao je Petković.

Sledeći prigovor se odnosio na činjenicu da podnosioci predstavke nisu najpre iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima, potom da nisu obavestili sud da su im dnevnice isplaćene, iz čega sledi i četvrti prigovor, a to je da nemaju "stav" tužioca.

Što se tiče diskriminacije koju su punomoćnisti rezervista isticali tokom rasprave, Srbija je prigovorila da rezervisti nisu u svojoj državi najpre iscrpli sva pravna sredstva, odnosno nisu podneli tužbu sudu u parničnom postupku za diskriminaciju, niti ustavnu žalbu Ustavnom sudu.

Punomoćnici rezervista tvrdili su da su njihovi klijenti diskriminaisani po mestu prebivališta odnosno društvenom status - imovinskom stanju.

Takodje su tvrdili da država neosnovano predstavlja "pravo na ratne dnevnice kao neko novo pravo, a ne imovinsko pravo", a osporavali su i verodostojnost spiskova o isplati ratnih dnevnica koje je država dostavila sudu.

Prema mišljenju punomoćnika rezervista, Ustavna žalba nije delotvoran pravni lek u Srbiji kada su u pitanju "osetljivi predmeti kao što je ovaj".

Rasprava je nastavljena posle 20 minuta pauze, na kojoj predstavnici obe strane odgovaraju na pitanja suda.

Potom će punomoćnici rezervista postaviti pitanja predstavnicima Srbije i obrnuto.

Presuda Velikog veća biće doneta naknadno u pisanoj formi, a dosadašnje iskustvo pokazuje da može biti istovetna kao prvostepena odluka (malog) sedmočlanog veća, zatim da Veliko veće može malo da modifikuje prvostepenu presudu u nekim segmentima, kao i da može doneti sasvim suprotnu odluku i utvrditi da nema odgovornosti Republike Srbije za kršenje ljudskih prava.

Prvostepenom presudom koja je stavljena van snage u slučaju "Vučković i drugi", utvrdjeno je da član 6 Evropske konvencije o neujednačenoj praksi suda i pravo na pravično sudjenje nije povredjeno, ali da je povredjen član 1 Protokola 1 - pravo na imovinu u vezi sa diskriminacijom.

Evropski sud je u osporenoj presudi našao da je došlo do diskriminacije u slučaju rezervista time što je odluka Vlade bila doneta samo u odnosu na rezerviste iz odredjenih opština, a ne i u odnosu na druge rezerviste.

Sud njima nije dosudio nikakvu naknadu, ali je državu obavezao da šest meseci po pravosnažnosti presude reguliše pitanje svih rezervista na jednoobrazan način i da predloži neke mere kako bi se pitanje rešilo.

"Republika Srbija, medjutim, nezavisno od odluke Evropskog suda, može da rešava pitanje rezervista i isplate tih ratnih dnevnica ukoliko postoji dobra vodja da se to pitanje reši, a svakako bi trebalo da postoji dobra volja", rekao je ranije Slavoljub Carić.

Prvostepena presuda je stavljena van snage odlukom petočlanog veća u februaru, koje je usvojilo žlabu Srbije, odnosno njen zahtev za upućivanje predmeta "Vučković plus 29 drugih" na Veliko veće Evropskog suda, koji se podnosi ukoliko se radi o predmetu koji je od opšteg značaja ili je od značaja za praksu Evropskog suda.

Od skoro 11.000 predstavki pred Evropskim sudom, oko 7.000 se odnosi na rezerviste.

Što se tiče diskriminacije, Srbija je prigovorila da rezervisti nisu u svojoj državi najpre iscrpli sva pravna sredstva onosno nisu podneli tužbu sudu u parničnom postupku za diskriminaciju, niti ustavnu žalbu Ustavnom sudu.

Kako je Tanjugu ranije rekao predsednik Saveza udruženja boraca 90-99. godine Dušan Nikolić, procenjuje se da će ta presuda obuhvatiti preko 100.000 veterana, jer samo taj savez okuplja oko 140.000 boraca.

Ova javna rasprava izazvala je veliko interesovanje stručne javnosti u Strazburu tako da je ne samo sudsnica koja prima preko 100 ljudi ispunjena do poslednjeg mesta već i konferencijska sala i medija centar Evropskog suda.