"Hrvatska očitala lekciju Srbiji"

On je ocenio da će u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine "stvari morati da se menjaju“.

"Prvo ćemo morati da menjamo stvari u Tužilaštvu za ratne zločine, a ja ću kao predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju pozvati na sednicu Vladimira Vukčevića i Bruna Vekarića i tražiti da nam kažu šta su uradili u pronalaženju i prezentovanju dokaza i vršenju pritiska na Haški sud da prestane da se ponaša kao politički sud“, rekao je Drecun novinarima u parlamentu.

On smatra da državni organi nisu dovoljno učinili za odbranu srpskih državljana u Hagu, da nije pokazano dovoljno interesovanja da se izbore za istinu, posebno za događanja 1998. i 1999. godine, dok je Hrvatska želela da "prekroji istinu, da dokaže da nije bilo etničkog čišćenja i da bez tog teškog opterećenja uđe u EU“.

"U protivnom, bila bi prva država koja ulazi u EU, a na čijoj teritoriji je bilo etničkog čišćenja“, rekao je Drecun i dodao da ipak veruje da će se u narednom periodu nešto promeniti, pogotovu što se, kako je ocenio, očekuje oslobađajuća presuda i za Ramuša Haradinaja.

On je podsetio da, s druge strane, već tri godine u Haškom sudu stoji žalba srpskih generala Vladimira Lazarevića i Nebojše Pavkovića, dok se po žalbi hrvatskih generala vrlo brzo odreagovalo.

Drecun je rekao i da, kada je reč o tehničkom nivou saradnje sa Hagom, Srbija može da ponudi još nešto od dokumentacije, u zavisnosti od perioda za koji taj tribunal traži.

"Ova vlada se ponaša odgovorno, mi ne možemo da pravimo diskontinuitet sa onim što je radila prethodna vlada, to se radi samo u revolucionarnim prevratima, ali pokušavamo da najteže odredbe po nas u dogovorima iz Brisela relativizujemo i promenimo“, zaključio je Drecun.

Tužilaštvo: Grub napad i pritisak poslanika Drecuna

Povodom današnje izjave predsednika Odbora za KiM Milovana Drecuna u Skupštini Srbije, Tužilaštvo za ratne zločine ocenjuje da se radi o grubom napadu i o vidu pritiska poslanika Drecuna na samostalnost pravosudnih organa.

Izjava Milovana Drecuna ima lični pečat, s obzirom da je njegovo ime u predmetu Tužilaštva koje tretira medijsko huškanje na rat. Očigledno da je u pitanju nesposobnost da se razume suština saradnje Haškog tribunala i naših državnih organa, saopšteno je iz Tužilaštva.

Tužilaštvo stoga upućuje Milovana Drecuna na dva teksta: Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom iz 2002. godine i Nadležnost Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.

Radi se o drugom nasrtaju poslanika Drecuna na Tužilaštvo, posle teksta „Bunar sa zmijama“, što pokazuje njegov lični odnos prema ovoj instituciji, stoji u saopštenju.

Tužilaštvo za ratne zločine je u svakom trenutku spremno da o svojim aktivnostima izvesti Odbor za bezbednost i svaku drugu instituciju koja to zatraži, ali smatra da je opasno da se lični motivi unose u ocenu rada bilo kog državnog organa.