Fransoa Oland- predsednik Francuske

"Glasajući za mene, Francuzi su izabrali promene", rekao je Oland pred oduševljenom masom u njegovom rodnom gradu Tilu.

"Ponosan sam što sam uspeo da pružim ponovo nadu narodu. Uspećemo!", dodao je on.

Oland je kazao da mu je želja da bude ocenjen po isteku svog petogodišnjeg mandata - kada se bude videlo šta je učinio po pitanju mladih, nezaposlenosti i po svim drugim pitanjima o kojima je govorio tokom kampanje.

"Iz sve snage ću se truditi da ispunim francuski san tokom mandata koji mi je upravo poveren", rekao je još novi predsednik Francuske i naglasio da "štednja ne može više biti jedina opcija".

Posle govora u svom rodnom gradu, Oland bi trebalo da odleti za Pariz i pridruži se proslavi pobede na ogromnom skupu na Bastilji.

Foto: Beta

"Fransoa Oland je predsednik Francuske i svi to moramo poštovati", rekao je njegov glavni rival Nikola Sarkozi.

Sarkozi je priznao poraz i dodao da on neće voditi svoju desničarsku partiju UMP na junskim parlamentarnim izborima."Ostanite ujedinjeni. Moramo pobediti na parlamentarnim izborima, ali ja tu kampanju neću voditi", rekao je Sarkozi visokim zvaničnicima njegove partije.

Prema procenama agencija CSA, TNS i Ipsos, Oland je osvojio 52 odsto, a njegov rival, dosadašnji predsednik Nikola Sakrozi 48 odsto glasova. Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, 16,56 miliona glasova otišlo je Olandu, a 15,56 miliona Sarkoziju, dok je bilo više od dva miliona nevažećih glasačkih listića. Na izborima je bilo 18,86 odsto uzdržanih.

Fransoa Oland je tako izabran za sedmog predsednika Pete republike i narednih pet godina provešće na čelu jedne od glavnih svetskih sila, stalne članice Saveta bezbednosti i pokretača Evropske unije.

Foto: Beta

Oland je prvi predsednik levice koji dolazi u Jelisejsku palatu, nakon Fransoa Miterana (1981-1995). Iako je bio 11 godina lider Socijalističke partije, Oland nikada nije bio na ministarskom položaju.

Lider francuskih socijalista je izabran za šefa države na talasu krize uz ogroman rast deficita, rekordnu nezaposlenost (više od 10 odsto) i nezadovoljstvo Francuza zbog mera štednje.

On je najavio da će njegova prva poseta inostranstvu u svojstvu šefa države biti rezervisana za nemačku kancelarku Angelu Merkel, koju želi da ubedi da se ponovo pregovara o evropskom budžetskom sporazumu.

Foto: Beta

U Olandovom izbornom štabu najavili su mogućnost da njihov lider još večeras telefonom razgovara sa Merkelovom.

Nikola Sarkozi, koji je 2007. trijumfovao na izborima, postao je veoma nepopularan i danas je doživeo najveći poraz u svojoj 30-godišnjoj političkoj karijeri.

"Odlučan" i borben, Sarkozi je i u petak obećavao "veliko iznenađenje". Ali on na kraju nije dobio podršku nijednog od kandidata iz prvog kruga glasanja 22. aprila, za razliku od Olanda, koga su podržali radikalna levica i ekolozi.

Foto: Beta

Oland treba da najkasnije do 15. maja preuzme funkciju predsednika Francuske. Nakon prve predsedničke posete Berlinu, Oland će učestvovati na međunarodnim sastancima u SAD - G8 i samit NATO-a, a potom u junu i na prvom evropskom samitu u Briselu.

Sarkozi je u međuvremenu otkazao večerašnji skup na trgu Konkord, na kome je trebalo da slavi pobedu zajedno sa svojim pristalicama.

Ranije je bilo planirano da na tom skupu govori i u slučaju pobede i u slučaju poraza, ali prema najnovijim vestima, proslave neće biti, prenose italijanska agencija Ansa i belgijski list "Soar", pozivajući se na diplomatske izvore.

Francuska u junu dobija i levičarski parlament

Prema prvim anketama, na francuskim parlamentarnim izborima u junu, sa novim socijalističkim predsednikom Fransoa Olandom, levica će odmaći daleko ispred sa 44 odsto glasova.

Sudeći prema rezultatima ankete koju je sproveo institut Ifop, na drugom mestu su partije desnog centra, grupa koju formira konzervativna artija UMP i centristički saveznici, sa 32 odsto, a na trećem mestu Nacionalni front ekstremne desnice sa 18 odsto glasova.

Levica okuplja Socijalističku partiju, partije krajnje levice i Zelene, što će omogućiti Olandu "udobnu većinu" za sprovođenje politike promena, a UMP-u omogućiti da ne sklapa sporazum sa ekstremnom desnicom kao što je i obećao, prenosi Rojters.

Na izborima 2007. godine, levica je osvojila 36 odsto glasova, a partije desnog centra 45,6 odsto glasova.