Gde je sve tražen Ratko Mladić

Vlast se tokom godina menjala – neki su ga pozivali da se dobrovoljno preda, a drugi poručivali da će pretresti i nebo i zemlju ne bi li ga našli.

Zvanično, svi su ga i svuda tražili. Za neke potrage javnost je znala, a o nekima se tek naknadno saznalo.

Srpski specijalci najčešće su svraćali u njegove kuće i firme u Beogradu koje su i po deset sati pretresali. Ispitivali su njegovog sina, majku, snahu, razgovarali su i sa komšijama kod kojih su pronalazili i desetine hiljada evra.

Ipak, iz kuća su, po pravilu, izlazili samo sa zaplenjenim adresarima, rokovnicima, dnevnicima ili trofejnim oružjem, a od najtraženijeg begunca nije bilo ni traga ni glasa.

Mladića su tražili i u jednoj fabrici. U Valjevu je pretresana fabrika plastične stolarije braće Vidoja i Vlajka Vujića.

Pripadnici Žandarmerije pretresli su kuću od poda do plafona. Oduzeti su im porodični albumi i mobilni telefon. Ipak, Vujići su tvrdili da generala Ratka nikad nisu upoznali i da nemaju pojma šta policijaci uopšte traže kod njih.

"Optuženi gospodin, ili kako god hoćete vi da ga nazovete, nisam ga u životu sreo, niti ga poznajem privatno", rekao je Vidoje Vujić.

.

3. decembar 2008.

Specijalci su putovali i u Aranđelovac u, kako se u početku sumnjalo, kuću Mladićevog jataka. Ispostavilo se da je Ljubinko Zlatić školski drug Ratka Mladića, koji je tvrdio da ga nije video 15 godina.

Zlatić je bivši oficir Jugoslovenske narodne armije, a kaže da se sa Mladićem upoznao u vojnoj školi u Zemunu.

Pretres je trajao nekoliko sati, iz kuće su opet odneti samo papiri, rokovnici adresari i kartice mobilnih telefona. Podršku najtraženijem haškom beguncu ispred kuće pružali su predstavniic nacionalističke organizacije Naši iz Aranđelovca.

5. jun 2009.

U javnosti su se pojavili i Mladićevi snimci i fotografije, navodno novijeg datuma.

Bosanska televizija u vanrednom izdanju emisije "60 minuta" prikazala je snimak na kome se Ratko Mladić šeta sa snahom i suprugom, navodno "znatno stariji i uz pomoć štapa". Autor tvrdi da među snimcima i fotografijama ima i onih iz 2008. ali se na osnovu emitovanog nije moglo zaključiti ni koliko je star Mladić, a ni kakvog je zdravstvenog stanja.

Srpski zvaničnici su posle tvrdili da su svi snimci zaplenjeni, već predati Hagu i stariji od osam godina.

Za vreme Mladićevog bekstva, u javnosti su se ispredale priče o njegovom kretanju.

Viđali su ga kako posećuje ćerkin grob, potom na utakmicama reprezentacije, ali i po beogradskim kafićima.

Ipak, jedini koji je u specijalnoj emisiji Insajder javno priznao da je video najtraženijeg haškog begunca jeste meštanin Bobovog Sela, u kojem je Mladić gajio pčele.

Psihološki profil Ratka Mladića i dnevnici

Krajem 2008. B92 je objavio izveštaj o psihološkom profilu Ratka Mladića, koji su izradile tajne službe.

U njemu se pominje da Mladić odbacuje mogućnost predaje, a da operativci koji tragaju za njim procenjuju da je posle godina skrivanja on psihički neuračunljiv.

"Njegova plašljivost i nepoverenje prešli su u paranoju i zbog toga postoji realna mogućnost da je Mladić trenutno potpuno neuračunljiv i da je opasan za okolinu. On je sada tempirana bomba i sa sobom, vrlo lako, u smrt može da povede i nedužne ljude.Sve vreme ponašao se kao iskusni ilegalac, da se po stanovima u kojima se krije nečujno kreće u vunenim čarapama da bi bio što tiši, nije dozvoljavao upotrebu vodokotlića i nije stojao pored prozora, iako su uvek bile spuštene roletne i navučene zavese, a da zbog straha od bolesti i mogućnosti odlaska u bolnicu veoma vodi računa o higijeni."

Domaća javnost imala je prilike i da po novinama čita Mladićeve dnevnike, koje su zaplenile srpske vlasti.

Mladić u jednoj od svojih beležaka piše da pred kraj rata u Bosni komunikacija Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića gotovo i da nije postojala jer Milošević, kako navodi, nije želeo da razgovara sa "ludim doktorom", kako je nazivao Karadžića.

U svom dnevniku, Ratko Mladić je pisao i o ubijenoj novinarki Dadi Vujasninović, odnosno o njenim navodnim ubicama.

Pritisak za hapšenje Ratka Mladića postajao je sve jači posle izručenja Radovana Karadžića.

Haška optužnica se u međuvremenu menjala i dopunjavala, Holandija je ulazak u Evropu i dalje uslovljavala njegovim hapšenjem. U Srbiji su se nudile ostavke ako se najtraženiji begunac ne isporuči, povećana je nagrada za njegovo hapšenje, ali Ratko Mladić je i dalje bio na nepoznatoj adresi.

Konačno, njegova porodica zatražila je od suda u Srbiji da ga proglasi mrtvim jer o njemu, kako tvrde, u proteklih pet godina nije bilo nikakvih vesti.

Glas su odmah podigli srpski zvaničnici porukom da se Mladićeva porodica samo ruga vlastima i da to ne utiče na njihove napore da ga uhapse.