Usvojena rezolucija o Kosovu

Rezoluciju o Kosovu podržalo je 455 poslanika, dok je nešto više od 150 bilo protiv.

"Kosovo kao nezavisnu državu priznale su 22 članice EU, dok pet to nije učinilo. Da bi evropska politika bila efikasnija za dobrobit svih na Kosovu, članice EU bi trebalo da pojačaju zajednički pristup Kosovu", navodi se u rezoluciji koju je pripremila austrijska poslanica Ulrike Lunaček.

Potez Evropskog parlamenta predstavlja pojačavanje pritiska na Srbiju, kaže za B92 Dragoljub Mićunović, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije.

Za rezoluciju o Kosovu glasao je i izvestilac Parlamanta za Srbiju Jelko Kacin, koji je, pre glasanja zatražio od parlamenta da uputi podršku kolegi, članu parlamenta Kosova Petru Miletiću.

Napad na Miletića je pokušaj ugrožavanja stabilnosti na zapadnom Balkanu, rekao je Kacin.

Rezolucija je na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta usvojena krajem juna sa 45 glasova za, 14 protiv i dva uzdržana.

Tokom jučerašnje debate o ovoj rezoluciji većina poslanika pozdravljala je ovakav pristup kosovskom pitanju među kojima su neki naglašavali da se "EU već 20 godina bori za slobodu i prava žitelja Kosova".

Bilo je, međutim, i poslanika koji su osporavali ovakav stav podsećajući da je jednostrana nezavisnost Kosova proglašena u suprotnosti sa međunarodnim pravom i kršeći Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN koja predstavlja osnovu za zajednički, evropski pristup ovom pitanju.

Evropski komesar za proširenje Štefan File, koji je otvorio debatu, imao je diplomatskiji pristup od poslanika rekavši da iako članice EU imaju različite poglede na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, treba zajednički da rade na poboljšanju situacije na terenu.

U rezoluciji se priznaje da priznanje nezavisnosti Kosova za Beograd "u ovom trenutku nije izvodljiva politička opcija", ali se vlasti Srbije pozivaju da budu "pragmatične u odnosu na pitanje statusa i uzdrže se od blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama".

"Predstojeće mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova ne bi trebalo nikoga da sputa u jasnom posvećivanju prekograničnoj, regionalnoj i lokalnoj saradnji u najboljem interesu celokupnog stanovništva na Kosovu i u okolini", navodi se u rezoluciji.

Amandmanom je u rezoluciju uvrštena oštra osuda bombaškog napada na srpske demonstrante u severnom delu Kosovske Mitrovice i napad na poslanika srpske nacionalnosti u kosovskom parlamentu Petra Miletića.

U rezoluciji se, takođe, poziva na preduzimanje svih koraka u cilju vizne liberalizacije i od Evropske komisije traži da u tom cilju "bez odlaganja uspostavi komunikaciju" sa Prištinom.

Od kosovskih vlasti se traži da načine napredak u ključnim reformama kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, decentralizacija, reforma administracije i ističe "izuzetna zabrinutost zbog raširene korupcije koja, pored organizovanog kriminala ostaje jedan od najvećih problema na Kosovu".

Kao razlog za zabrinutost u rezoluciji navodi se i pitanje severa Kosova na kojem je prisutan ozbiljan nedostatak vladavine prava, pritisci i zastrašivanje građanskog društva koje vrše radikalne grupe i organizovani kriminal, pa se od Euleksa traži da u ovom regionu pojača svoje napore.

U rezoluciji se ocenjuje da Kosovo još nije u situaciji da obezbedi adekvatne uslove za reintegraciju prisilno vraćenih romskih izbeglica i od članica EU se zahteva da prestanu sa repatrijacijom.

Ranije je Štefan File je u obraćanju parlamentarcima rekao da je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, presudno važno.

File je ukazao na to da zemlje članice EU imaju različita stanovišta o statusu Kosova. Ipak, dodao je da su članice Unije jedinstene u angažovanju u odnosu na Kosovo, a to je i stav Evropske Komisije.

File je istakao da je dva puta posetio Kosovo i imao korisnu razmenu mišljenja sa lokalnom zajednicom.

"Potvrđujem podršku EU lokalnoj zajednici i pozivam na saradnju i dijalog“, rekao je File.

Komesar za proširenje je ukazao da je EK u oktobru prošle godine izdala mišljenje o razvoju Kosova, a Savet ministara je Komisiju pozvao da podrži napredak Kosova ka Evropskoj uniji u skladu sa evopskom pekspektivom regiona.

Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Ulrike Lunaček ocenila je da očekivano "mišljenje" Međunarodnog suda pravde o legalnosti samoproglašenja nezavisnosti u Prištini treba da bude "nova osnova za budućnost nezavisnog Kosova".

"Kosovo je ponovo na prekretnici", izjavila je Lunaček.

Podrška Kosovu koju su pokazali evropski parlamentarci potvrđuje saznanja medija da je reč o stavu koji preovladava u institucijama EU odakle su, navodno, u Beograd više puta stigle poruke da bi svako dalje insistiranje Srbije na otvaranju pregovora o statusu Kosova moglo da značajno iskomplikuje proces evropskih integracija.

Dodatno, ukoliko se Beograd ogluši o preporuke mogao bi, navodi se, da pokvari i odnose sa Vašingtonom.

Poruke stižu u trenutku kada se očekuje da Međunarodni sud pravde objavi datum saopštavanja svog stava o Kosovu, što bi moglo da bude do kraja juna.

Prema pisanju nemačke medijske grupe “Vac”, Brisel i Vašington navodno, naročito se protive namerama Srbije se da odmah posle izjašnjavanja suda obrati Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i pokuša da ponovo dobije većinsku podršku tog tela za nastavak dijalogu o statusu Kosova.

Skoro izjašnjenje Međunarodnog suda pravde očekuje i premijer Mirko Cvetković.

"Naša diplomatija je zaustavila proces priznavanje nazavisnosti i izborila se za veliko interesovanje svetske javnosti za ovaj proces u kome učetvuje čak 35 država. Mi očekujemo pozitivno mišljenje suda, koje će dati šanse novim pregovorima o Kosovu i Metohiji. Želimo iskrene pregovore i pravedno rešenje koje će osigurati trajnu stabilnost čitavog regiona. Zahtevamo od međunarodnih organizacija da u skladu sa madnatom obezbde mir, potpunu slobodu za sve građane i uslove života po civilizacijskim normama“, rekao je Cvetković.

Stefanović: Nemamo jedinstven stav o Kosovu

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović smatra da je činjenica da su 152 poslanika evropskog parlamenta bila protiv ove rezolucije još jedan pokazatelj da evropske institucije nemaju jedinstven stav o ovom pitanju. Sama rezolucija, kako je rekao Stefanović gostujući u Vestima B92, nema nikakavu obavezujuću snagu i deklarativnog je karaktera.

Stefanović je demantovao pisanje pojedinih evropskih medija da su u Beograd iz Brisela više puta stigle poruke da bi, svako dalje insistiranje Srbije na otvaranju pregovora o statusu Kosova, moglo da značajno iskomplikuje proces evropskih integracija.

"Nikakva zvanična ni poluzvanična informacija ili molba u pravcu Srbije nije bilo da smirimo strasti. Naši evropski partneri i partneri Vašingtonu znaju da je ovo ključno pitanje od nacionalnog interesa za Srbiju i da mi imamo jasnu politiku koju je ova vlada usvojila i koju predsednik Republike sprovodi. Ono što svakako postoji je međusobno apelovanje i koordinacija naših međusobnih poteza. U tom smislu, mi imamo stalnu komunikaciju sa našim evropskim partnerima, pri čemu se trudimo da rešavanje ovog jako teškog nacionalnog pitanja što manje utiče na proces evropskih integracija", rekao je Stefanović.

Mićunović: Pojačavanje pritiska

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović ocenio je da usvajanje rezolucije Evropskog parlamenta, kojom se pozivaju sve članice EU da priznaju nezavisnost Kosova, predstavlja pojačavanje pritiska zagovornika nezavisnosti Kosova.

On je naveo da sada treba sačekati kraj meseca i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i potom "izaći sa realnom politikom".

"U tom smislu ništa ne treba sada zaoštravati" i treba sačekati da Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje, rekao je Mićunović za B92.