EU pozdravlja napore Srbije

Na sastanku održanom u Briselu rečeno je i da bi moguću raspravu o kandidaturi Srbije za članstvo u EU trebalo očekivati u junu. Tad bi najpre trebalo da se pridobije jednoglasna odluka šefova diplomatija EU o početku ratifikacije SSP-a, uz prethodno dobijeni izveštaj tužioca Haškog suda Serža Bramerca o saradnji Beograda s tim Sudom.

To su agenciji Beta preneli zvaničnici u Savetu ministara Unije, naglasivši da je zaključak visokih diplomata evropske dvadesetsedmorice bio i da Kosovo ostaje pitanje o kojem će biti i dalje reči, nezavisno od procesa pridruživanja Srbije Uniji.

Vidno zadovoljstvo je iskazano posebno zbog jasnih ciljeva i poteza srpskog predsednika Borisa Tadića za poboljšanje veza sa susedima, pogotovo kad je reč o susretima i ispoljenoj zajedničkoj rešenosti s hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem za pragmatično rešavanje svih otvorenih pitanja i unapređenje bilateralne i regionalne saradnje.

U svim krugovima Evropske unije se, naglasili su izvori u Briselu, s pažnjom prati i veoma ceni to što Tadić i Josipović pružaju jasnu podršku rešavanju unutrašnjih pitanja i celovitosti BiH, s ciljem da se nađe izlaz iz tamošnjeg političkog zastoja i ponovo sigurnije otvori put te zemlje ka uključivanju u strukture EU.

Snaženje regionalne saradnje, uključujući "pragmatične veze Beograda i Prištine, bez ulaženja u pitanje kosovskog statusa", u evropskim krugovima smatra se jednim od ključnih sastavnih delova procesa ugrađivanja zapadnog Balkana u EU.

Otud se na uočljivi zajednički pristup i viđenje bilateralnih i regionalnih odnosa, kakav su istakli Tadić i Josipović, gleda kao nesumnjiv povoljan razvoj u "evropeizaciji zapadnog Balkana".

Usvajanje deklaracije o Srebrenici u srpskom parlamentu je, zaključeno je i na Komitetu za zapadni Balkan, svakako veoma pozitivan korak za pomirenje i okretanje celog regiona evropskoj budućnosti.

Evropski diplomatski zvaničnici su, međutim, Beti rekli da je očigledno da su pitanja daljeg razvoja u Bosni i očekivanje da odluka Međunarodnog suda pravde o Kosovu baci više svetla na "kosovski sindrom", dva najveća regionalna "tinjajuća žarišta".

Diplomate u Briselu nisu hteli da se upuštaju u težinu izjava čelnika Međunarodne kancelarije na Kosovu Pitera Fejta da je pitanje kosovske nezavisnosti zapalo u kritičnu fazu, s obrazloženjem da ne znaju na kojem osnovu je on dao takvu ocenu i u kom svojstvu, jer je Fejt i predstavnik EU.