Premijer: Još nismo izašli iz krize

Otvarajući "Kopaonik biznis forum 2010"- čija je tema: "Srbija posle krize, kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize?"- premijer je rekao da ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali da postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizom očekujemo taj trenutak.

Cvetković je istakao da će ključni izazovi u 2010. godini biti zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekonomska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara.

Premijer je istakao da će ciljevi politike Vlade u 2010. godini biti rast privredne aktivnosti, stabilnost domaće valute, smanjenje javne potrošnje, očuvanje socijalne sigurnosti, nastavak reforme javnog sektora, usklađivanje sa evropskim standardima i borba protiv korupcije i kriminala.

Prema njegovim rečima , za realizaciju svih navedenih ciljeva ključan je rast privredne aktivnosti. Za to je, kako je naglasio, neophodno preduzeti mere za povećanje tražnje.

Cvetković je istakao da na pozitivna kretanja od početka godine ukazuje rast industrijske proizvodnje u januaru od 3,7 odsto, skok izvoza u prva dva meseca od 31 procenat i rast kompozitnog indeksa u januaru od 1,5 odsto, što signalizira rast bruto domaćeg proizvoda.

Negativni signali su, prema rečima premijera, budžetski priliv niži od planiranog u prva dva meseca, nastavak pada domaće tražnje i smanjenje uvoza od tri procenta, takođe u prva dva meseca.

Predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže da je Srbija u 2009. godini imala pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) manji od tri odsto, iako su prve prognoze pokazivale da će pad BDP biti čak 4,5 odsto. Cvetković je rekao da je Srbija zabeležila pad BDP od 2,7 do 2,9 odsto u 2009. godini.

Ono što se vrlo često zanemaruje jeste pitanje šta se desilo sa zaradama i penzijama u 2009. godine, ocenio je on i istakao da je bilo puno problema i zahteva za povećanjima plate.

"Ako zanemarite što ljudi lično osećaju na svojoj koži i svedete to na statistiku, onda dolazite do podataka koji su začuđujući", rekao je Cvetković.

On je objasnio da su u 2009. godini, ako se poredi sa 2008. godinom, uprkos krizi, zarade rasle za 0,2 odsto, što znači da nije opala kupovina moć.

Na skupu bi, prema najavi organizatora, trebalo da učestvuje više od 80 govornika, među kojima će biti ministri u Vladi Srbije, predstavnici državnih institucija i prvi put ambasadori nekoliko najrazvijenijih zemalja, među kojima, Rusije, SAD i Nemačke.

U radu "srpskog Davosa" učestovaće i drugi brojni predstavnici akademske zajednice, banaka, domaćih i stranih firmi koje posluju u Srbiji, Privredne komore Srbije i Svetske banke.

Dinkić predlaže odmrzavanje plata

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da će Međunarodnom monetarnom fondu predložiti da se u septembru odmrznu plate u javnom sektoru.

Na Kopaonik biznis forumu on je rekao da će predložiti da formula za povećanje tih plata bude "stopa inflacije plus jedna polovina rasta stope bruto domaćeg proizvoda".

"To će državu maksimalno da košta 10 milijardi dinara" u ovoj godini, što je 0,3 odsto BDP, rekao je Dinkić, ali će, istakao je, imati mnogo veći efekat na povećanje domaće potrošnje.

Mlaðan Dinkiæ na Biznis forumu (Tanjug)

Dinkić je najavio nove kredite za povećanje kupovne moći stanovništva. Ministarstvo će predložiti da to budu subvencionisani gotovinski krediti do 3.000 evra, rekao je on.

Dinkić kaže da će predložiti da to budu krediti u dinarima sa rokom otplate od tri godine i počekom od godinu dana.

Ministar ekonomije smatra da Srbija treba da pokrene modele privrednog rasta bazirane na izvozu i privlačenju stranih investitora.

Dinkić je na Biznis forumu Kopaonik rekao da su Srbiji potrebne investicije poput "Fijatove" u Kragujevcu, napominjući da su efekti takve jedne investicije dugoročni, navodeći podatak da je učešće izvoza u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije 19 odsto, dok je u EU preko 50 odsto.

Situacija u Beogradu nije tako dramatična kao u drugim krajevima Srbij, rekao je Dinkić i naveo da su visoka nezaposlenost i niska kupovna moć trenutni izazovi vlade.

Takođe, Dinkić je rekao da su potrebni krediti za javnu infrastrukturu i podsetio da su za to već obezbeđeni krediti od međunarodnih finansijskih institucija od oko 1,2 milijarde evra.

"Ključno pitanje prošle godine je bilo kako zaustaviti pad, a u ovoj godini kako ubrzati oporavak", ocenio je Dinkić.

On se osvrnuo i na podatke o prilivu buđžeta koji potkrepljuju njegove tvrdnje.

"Priliv od PDV-a, zaključno sa 5. martom, bio je za osam odsto veći, a s druge strane, prihodi od poreza na plate opali su za dva odsto, kao i prihodi od doprinosa na socijalno osiguranje", naveo je ministar ekonomije i podsetio da je nezaposlenost u oktobru 2008. godine bila 14,8 odsto, a 17,4 odsto u 2009. godini.

“Veći porez na potrošnju, manji na plate“

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović predložila je da se u Srbiji izvrši poreska reforma kojom bi se povećalo oporezivanje potrošnje, a smanjilo oporezivanje zarada.

Diana Dragutinoviæ na Biznis forumu

Dragutinovićeva je na Kopaonik biznis forumu kazala da bi to podrazumevalo povećanje poreza na dodatu vrednost, ali je dodala da je to njena lična vizija poreske reforme, što ne znači da vlada mora da prihvati.

Ministarka finansija je navela i da bi smanjenje fiskalnog opterećenja na zarade bilo moguće povećanjem neoporezivog dela plate sa trenutnih 6 000 na 16 500 dinara.

Prema njenim rečima, trebalo bi povećati i oporezivanje uvoza.

Dragutinovićeva je ocenila da bi efekati takve poreske reforme bili smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i povećanje konkurentnosti radne sange.

"Grčki scenario" moguć i u Srbiji?

Ukoliko Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do grčkog scenarija, izjavio je guverner NBS Radovan Jelašić.

Radovan Jelašiæ (Tanjug)

On je istakao da problem Srbije jeste domaća tražnja, ali da rešenje ne može biti povećanje tekuće potrošnje, već rast javnih investicija, za šta je već obezbeđen novac.

Jelašić je naglasio da će najveći izazov u 2010. godini biti tekuća potrošnja, odnosno u kojoj meri će kretanje plata i penzija odrediti politika, a u kojoj meri ekonomske kategorije.

Čelnik NBS je izjavio da se nada da će Srbija istrajati u izbegavanju "zamki prošlosti" , ističući da tražnja mora doći od investicija, a ne rasta domaće potrošnje, što je lakše rešenje.

Jelašić je ukazao da u 2010. godini neće biti većeg povećanja kredita banaka, dok će konsolidovani deficit budžeta obuhvatiti četiri odsto bruto društvenog prozivoda (BDP), a platno-bilansni deficit između osam i devet odsto BDP.

Guverner je napomenuo i da je od septembra 2008. godine do danas vrednost dinara prema evru smanjena za 30 odsto, pri čemu je 24 procenta tog slabljenja zabeleženo od septembra 2008. do februara 2009. godine.

Inflacija je, prema rečima Jelašića, u 2009. godini ostala u planiranim okvirima, uprkos rekordnom rastu regulisanih cena i znatnom slabljenju dinara, pošto je zebeležen i pad tražnje, a plate i penzije bile su zamrznute. Biznis forum prati i ekipa TV B92. Šta je pri tom zabeležila na Kopaoniku možete pogledati ovde: