Svaki peti građanin dao mito

Na vrhu te lestvice nalazi se zdravstvo, a u najkorumpiranije oblasti tradicionalno spadaju još i policija, pravosuđe, prosveta i poreske službe. Takođe, veliki broj njih u tom istraživanju, spremno je da podmiti nekoga, jer smatra da na drugi način ne može da završi neki posao.

I pored deklarativnog zalaganja državnog vrha da se iskoreni korupcija, građani Srbije nisu primetili da je u proteklih godinu dana povećana efikasnost te borbe.

To pokazuje globalno istraživanje Transparensi internešnela, u kome je petina ispitanih potvrdila da je davala mito.

Još 40 odsto građana spremno da podmiti, jer ne vide drugi način da nešto završe, kaže Nemanja Nenadić iz Transparesi Srbija.

“Reč je o veoma visokom procentu građana koji smatraju da je korupcija zaposela skoro sve institucije društva i to svakako nije situacija kojom bi iko mogao biti zadovoljan”, rekao je Nenadić.

“Štaviše, vrlo je alarmanta okolnost da ljudi nemaju poverenja da gotovo ni jedan sektor društva može da funkcioniše bez korumpiranja”, navodi on.

Ipak, građani sa kojima je B92 razgovarala ili kažu da nikada nisu davali mito, ili ne prepoznaju šta je sve korupcija.

“Nisam nikada u životu, nisam imala potrebe”, “Možda poklon neki, tipa doktoru ili nešto, ali ne da bih podmitila nego možda kao zahvalnost. Čokolada, kafa...”, “Jesam policajcu, saobraćajnom pogotovo. On je mene zaustavio i rekao da sam ja krenuo da zaobilazim sa desne strane, a sa desne strane je bila provalija. I on je meni tražio hiljadu dinara, ali mi je rekao da će mi pisati za pojas, a ja sam bio vezan. Ja sam njemu dao hiljadu dinara, a on meni nije dao ni priznanicu, baš ništa. Ja sam stao i gledam u njega, a on kaže – ‘slobodan si’”, ispričali su pojedini građani.

Do sada, iz Ministarstva zdravlja nije stigao nikakav odgovor šta oni konkretno rade da bi suzbili korupciju među zdravstvenim radnicima, jer su upravo tu oblast, građani naznačili kao najkorumpiraniju.

A Omer Hadžiomerović iz Društva sudija smatra da je pravosuđe manje korumpirano nego što se u javnosti misli.

On kaže da verovatno svaka stranka nezadovoljna presudom, veruje da je druga strana podmitila sudiju.

“Druga dimenzija je što građani sve nepravilnosti ili sve ono što doživljavaju kao nepravilnosti u pravosuđu, uvek tumače kao posledicu korupcije. Dakle, neki propusti koji se dešavaju u pravosuđu mogu da budu zaista rezultat korupcije, ali mogu vrlo često da budu i rezultat nesavesnosti sudije, loših propisa itd”, kaže Hažiomerović.

Iako je dobar broj ispitanih priznao da plaća za bolju ocenu, u Sindikatu obrazovanja kažu da se tim problemom ne bave.

Predsednik sindikata Branislav Pavlović korupciju ne opravdava, ali i roditelje smatra krivim za lošu sliku o prosveti.

“Stepen korupcije po školama nije tako veliki i zapravo ni ne radi se verovatno o nekim velikim sumama”, smatra Pavlović.

“Sigurno niko neće za jednu ocenu, za jednu dvojku, da da recimo pet hiljada evra, to su neke, pretpostavljam, mnogo manje sume. A sigurno da toga ima. Kad bi profesor u školi imao dve hiljade evra platu, njemu ne bi padalo na pamet da uzme 100 evra za neku dvojku”, kaže on.

Za Transparensi istraživanje u Srbiji uradio je Galup, a spovedeno je u još 68 država.