Kragujevac: Svaki osmi bez posla

Zato su ljudi primorani da se na različite načine snalaze kako bi obezbedili dovoljno novca za preživljavanje. U prilog tome najbolje svedoče besplatni kragujevački “Halo oglasi”, u kojima se može naći ponuda najraznovrsnijih poslova i usluga koje Kragujevčani obavljaju da bi dodatno zaradili i zakrpili rupe u kućnom budžetu.

U poslednjih nekoliko meseci sve je veći broj oglasa u kojima Kragujevčani nude najrazličitije usluge kako bi nešto zaradili.

Od čuvanja dece, izrade seminarskih radova, do sređivanja podruma, struganja drva, ali i frizerskih usluga po pozivu.

Kragujevčanin Ratomir Veličković, koji angažovanjem na javnim radovima zarađuje nedovoljnih 13.000 dinara, posle posla sakuplja bajat hleb koji kasnije prodaje.

Na ovaj način zarađuje oko pet hiljada dinara mesečno.

“Neki put kupim dva, neki put tri, neki put pet džakova. Nekada nema nijedan, znaš. Sto dinara košta džak hleba. Prodajem kome stignem, ko hrani svinje, stoku… Sad je borba za život, moraš da se snađeš kako da živiš”, priča Veličković.

Bivša “Zastavina” radnica Marina Jovanović, od kada je ostala bez posla, u oglasima nudi uslužno šivenje tašni i torbi.

Svoj nekadašnji hobi pretvorila je u zaposlenje, a zarađuje tek da pokrije osnovne troškove.

“Zavisno od sezone, leti ima više posla oko maturskih torbi. Nisu to neke pare, ali dodatno za kućni budžet, dobro dođe, koliko-toliko. Neki put dve hiljade, nekada bude šest. Eto, tako”, ispričala je Jovanovićeva.

Takođe bivši radnik “Zastave” Milija Raketić odvažio se da na kredit kupi mašinu za usisavanje i pranje tepiha i nameštaja.

Posao je tek u povoju - sveže su odštampani flajeri za buduće klijente.

“Dobio sam otkaz. Što se kaže, imao sam neko primanje, kakvo-takvo je bilo, posle nisam imao šta drugo da radim, odlučio sam se, uzeo sam tu mašinu za pranje. To nije neka zarada, to je samo jedan vid preživljavanja, od danas do sutra. Imamo velike dažbine u kući, žena ne radi, ima neku vrlo malu penziju. Roditelji su tu, deca tu”, kaže Raketić.

Najveći broj Kragujevčana koji u malim oglasima nude usluge jesu bivši radnici “Zastave”, ali sve je više i onih koji godinama čekaju zaposlenje na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

I jedni i drugi, uvidevši da od čekanja nema vajde, počeli su da pokazuju preduzetničke sposobnosti podstaknuti borbom za opstanak.

Treba reći da broj oglašavača u novinama raste srazmerno intenzitetu finansijske krize.

Stevanović: Loša procena Vlade

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović smatra neprihvatljivom najavu da će biti smanjena sredstva koja iz republičkog budžeta dobijaju lokalne samouprave.

On je za sajt Grada Kragujevca rekao da taj predlog Vlade Srbije ne bi trebalo da prihvati nijedna lokalna samouprava u Srbiji jer će takvim merama, kako je naveo, biti zaustavljene sve investicije.

"Vladin predlog je za grad Kragujevac neočekivan i nerazumljiv", rekao je Stevanović i naveo da je "u pitanju loša procena".On je rekao da Kragujevac mesečno iz budžeta Srbije dobija 80 miliona dinara, što je 15 odsto gradskog budžeta.

"To su, uostalom, naša sredstva, uzeta od građana Kragujevca, koja su i do sada vraćana u mnogo manjem obimu nego što je to realno", rekao je Stevanović.

Gradonačelnik Kragujevca je naveo da je jasno da u vremenu krize mora da se štedi, ali da te mere treba da budu dogovorene na svim nivoima vlasti.

"Ne može teret krize da se prebaci samo na lokalne samouprave i građane, i zato od Vlade tražimo da saopšti kako će to da se štedi na svim nivoima vlasti", rekao je Stevanović.