Kosačov: Možda priznanje i Kosova

"Možda hoće, ništa ne mogu da isključim. Ali, između Kosova na jednoj i Abhazije i Južne Osetije na drugoj strani postoji jasna razlika. Kosovo je ne samo formalno, nego i faktički pripadalo Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Južna Osetija i Abhazija su od raspada Sovjetskog Saveza negirale da pripadaju Gruziji, rekao je predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov za Bi-Bi-Si.

On je dodao da je Rusija pošavala da Gruziji pomogne da političkim putem nađe način da očuva svoju teritorijalnu celovitost. "Ona je pokušala da to ostvari vojno", rekao je Kosačov. "I to je bio kraj. Što je mnogo - mnogo je".

"Sve ove godine od raspada Sovjetskog Saveza mislim da je Rusija bila glavna, možda i jedina zemlja koja se zalagala za to da se na delu, a ne samo na rečima poštuje
međunarodno pravo. Mi od tada nismo priznali nijednu zemlju, nismo svoju vojsku poslali bilo kuda izvan ruskih granica, nismo otvarali vojne baze.

Govorili smo o međunarodnom pravu, o savetu bezbednosti, o završnom aktu OEBS iz Helsinkija. Naši partneri, uključujući i Veliku Britaniju, za to vreme su bili spremni da krše međunarodno pravo kada je to bilo u njihovom nacionalnom interesu: bombardovali su Irak, priznali su Kosovo. Rusija se sada ponaša isto tako", rekao je Kosačov.

SAD: Različiti slučajevi

Kosovo i Južna Osetija su dva različita slučaja, između kojih se ne može povlačiti paralela, kaže portparol Stejt departmenta.

"Ja ne vidim paralele. To su dva veoma različita slučaja", rekao je zamenik portparola američkog Stejt departmenta Robert Vud na brifingu za novinare, upitan da li se slučaj Južne Osetije može uporediti sa Kosovom, s obzirom da su SAD 17. februara podržale nezavisnost Kosova, a Rusija 26. avgusta nezavisnost Južne Osetije.

Komentarišući ocenu poslednjeg predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova da je proglašavanje Kavkaza sferom od nacionalnog interesa za SAD ozbiljna greška, dok je sasvim razumljivo prihvatiti da je Rusija vekovno, istorijski i geografski, ukorenjena u tom regionu, Vud je kazao da je "Gruzija važan saveznik SAD i da ima demorkatski izabranu valdu".

"Više puta smo ponovili da Rusi nemaju razloga da se boje demokratije na svojim granicama. Ne znam šta bih više rekao o tome. To smo Rusima ukazali već više puta", rekao je Vud, preneto je na sajtu Stejt departmenta.

Albanija: Nema paralele s Kosovom

Albanija je ocenila "neopravdanom i neprihvatljivom" odluku Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, ukazujući istovremeno da se ne može praviti paralela sa Kosovom, saopšteno je u Tirani.

"Albanija osuđuje odluku Rusije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, a tu meru smatra neopravdanom i neprihvatljivom, u suprotnosti sa međunarodnim pravom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN", piše u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Albanije.

Ministarstvo podržava teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije i poziva Moskvu da preispita odluku.

Albanija "odlučno odbacuje svaki napor izvođenja paralela između Kosova i Južne Osetije i Abhazije", piše u saopštenju.

"Mnogobrojni istorijski, naučni i pravni argumenti svedoče da je Kosovo jedinstven slučaj i da ne može da posluži kao model za rešavanje drugih konflikata", ukazuje Ministarstvo.

Odbijanjem da prizna nezavisnost Kosova, a čineći suprotno u slučaju Južne Osetije i Abhazije, "Moskva nanosi štetu naporima međunarodne zajednice da pronađe pravedno, realno i stabilno rešenje za sukobe", ocenjuje Ministarstvo inostranih poslova Albanije.

Rupel: Nije povezano

Dimitrij Rupel (Fonet)

Ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel ocenio je da se pitanje Kosova ne može dovesti u vezu sa Južnom Osetijom i Abhazijom, kao i da je otpor nekih država u EU prema nezavisnosti Kosova samo privremen.

Rupel je u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji APA ocenio da će taj otpor nestati do trenutka kada Kosovo bude spremno da pristupi EU.
Rupel, čija je zemlja u prvoj polovini ove godine predsedavala Evropskoj uniji, podsetio je da su, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru, neke zemlje strahovale da bi Kosovo moglo postati presedan i "imale osećaj da će ta nezavisnost imati posledice po njihovu političku situaciju".

"Neki ljudi čak danas kažu da se Kosovo može dovesti u vezu sa Gruzijom ili Abhazijom, odnosno Južnom Osetijom. To mišljenje ne delim", rekao je Rupel koji smatra "dobrim rezultatom" činjenicu da je nezavisnost Kosova do sada priznalo oko 50 država.

Švarcenberg: Ključne razlike

Karel Švarcenberg

Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg odbio je danas, pred samit Evropske unije o Kavkazu, tezu da se teritorijalni integritet Gruzije brani teško zbog presedana Kosova.

"Teško će se braniti jer iz Gruzije moraju da odu ruski vojnici", kazao je Švarcenberg u intervjuu "Pravu". Šef diplomatije istakao je u razgovoru za češki list dve ključne razlike između slučaja Srbije i Gruzije.

"Za razliku od Kosova o kome su vođeni vrlo intenzivni dugi pregovori većinom u Beču, ovde je to bio, nažalost, takozvani zamrznuti sukob gde se, u stvari, nije pregovaralo", rekao je Švarceneberg.

Druga suštinska razlika po oceni češkog ministra je to da je Srbiju bombardovao NATO, a u Gruziji je intervenisala Rusija koja je dirketno strana u sukobu.

"Nijedna od sila koje se angažuju na Kosovu nije direktno zainteresovana, nije sused Srbije, nema tamo svoje interese", kaže on, "dok je Rusija jedna od strana koja se u kavkazskom sukobu angažovala", kazao je Švarcenberg i dodao da je na Kosovu intervenisala međunarodna zajednica.

Oniškijevič: Nema nikakve veze

Kosovo nema nikakve veze sa onim što se dešava u Abhaziji i Južnoj Osetiji, ocenio je zamenik predsednika Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta Januš Oniškijevič.

U intervjuu pariskom "Mondu", Oniškijevič tvrdi da je Kosovo bilo poprište etničkog čišćenja, zbog čega albanska manjina više ne može da živi u većinski srpskoj državi, dok su u Gruziji sami Gruzijci bili potčinjeni etničkom čišćenju i primorani da masovno napuste Abhaziju.

Evropski parlamentarac smatra da se Rusija vodi "logikom apsurdnog sukobljavanja" i pita se zbog čega, ako već smatra da je proces koji je doveo do nezavisnosti Kosova nelegitiman, ona isti taj proces ponavlja na Kavkazu.

Moskva je već otvorila "pandorinu kutiju separatizma" u veoma nestabilnom regionu, ali će ubrzo uvideti da je načinila veliku stratešku grešku, jer je "Evropi Rusija potrebna, ali je Rusiji Evropa potrebnija", zaključio je Oniškijevič.

Džatras: Kavkaz dobar za Srbiju

Razvoj događaja u Južnoj Osetiji i Abhaziji neće promeniti stav Rusije o Kosovu, već je, naprotiv, dobar za Srbiju, izjavio je direktor Američkog saveta za Kosovo Džim Džatras.

U saopštenju iz njegovog kabineta u Vašingtonu, Džatras je obrazložio da će Moskva zadržati prethodni stav zato što je Beograd uvek insistirao na sporazumnom rešenju, a nije pribegao nasilju kao predsednik Gruzije Mihail Sakašvili.

"Po relevantnim jugoslovenskim zakonima, Kosovo nema pravo da se otcepi ni od Srbije ni od Jugoslavije, dok po sovjetskim zakonima, autonomne republike i oblasti su imale pravo da se izuzmu od nezavisnosti republika. Dakle, Abhazija i Južna Osetija su bile deo Gruzijske SSR, ali nikad nezavisne Gruzije", rekao je Džatras.

On je naglasio da Moskva ispravno insistira da ovi "zamrznuti" delovi bivšeg SSSR zaslužuju nezavisnost daleko više nego Kosovo, kao i da "američko priznanje Kosova nema objektivnu vrednost, već samo subjektivnu".

"Vašington je međunarodno pravo zamenio zakonom džungle i sad nema pravo da se žali šta god bilo ko drugi uradi. Nezavisnost je sada u očima posmatrača", kaže on.

"U suštini, sad više nema jasnog odgovora na sukobe u nekoliko regija u svetu, ali je jasno da nijedna od ovih novoproglašenih država neće ući u UN", dodao je on.

Prema Džatrasovim rečima, pošto je kriza na Kosovu izazvala ovu nestabilnost, biće manje volje u svetu da se podrži "nezavisno" Kosovo, a sada su veće šanse da će Generalna skupština UN pitanje Kosova poslati na razmatranje Međunarodnom sudu pravde, kako ne bi morala sama da zauzme stav.

"Sadašnja situacija dodatno naglašava koliko je Moskva jaka, a Vašington slab. Američki funkcioneri zahtevaju da Rusija "mora ovo" ili "mora ono", ali je svima jasno da ne mogu da prisile Rusiju ni na šta.", zaključio je on.