"Uputstva SAD Uniji o Kosovu"

U dokumentu se predlaže proglašavanje nezavisnosti Kosova u nedelju, da Rusija ne bi mogla da sazove Savet Bezbednosti. Verodostojnost dokumenta su potvrdile neimenovane slovenačke diplomate. Pomenuti dokument čak nije nosio ni oznaku "tajno" i predstavlja internu zabelešku slovenačkog ministarstva spoljnih poslova, napravljenu decembra, nakon posete direktora ovog ministarstva, Mitje Drobniča, Vašingtonu.

Američki sagovornici su, kako svedoči pomenuti dokument, Drobniču dali "uputstva" za slovenačko predsedavanje EU, odnosno američke zahteve koji se odnose na pitanja Kosova, Bliskog istoka i Kavkaza, kao i šta treba da bude zapisano u deklaraciji, koju će doneti susret na vrhu EU-SAD, u junu, u Sloveniji. Iz dokumenta je očito da SAD uređenje statusa Kosova tretiraju kao činjenicu, do koje će doći i koje će voditi Slovenija. Američkim sagovornicima Drobnič je objasnio da je slovenačko viđenje da će koordinisanon, jednostranom, proglašenju Kosova slediti ranija priprema zaključaka zasedanja ministara spoljnih poslova EU.

Drobnič je naveo i da EU treba odluka njenih ministara spoljnih i poziv generalnog sekretara UN, da preuzme misiju od UN, na Kosovu.

Slovenački politički direktor smatra i da kosovska vlada mora odmah nako proglašenja nezavisnosti da pozove misiju EU da dođe na Kosovo, jer će sa njom deliti suverenost.

Kao pravnu osnovu za misiju, Drobnič navodi rezoluciju 1244.

Iz dokumenta, čija je oznaka VWA070767, vidi seda se Drobnič sreo, u prisustvu slovenačkog ambasadora u SAD, sa predstavnicima američkog saveta za nacionalnu bezbednost, Danijelom Fridom (pomoćnikom američke ministarke spoljnih poslova, Kondolize Rajs), njegovom zamenicom Rozmeri Di Carlo i zamenicom direktora američke bezbedonosne agencije, Džudit Ensli. Danijel Frid je, tom prilikom, rekao da je generalni sekretar UN-a u teškoj situaciji i pod pritiscima Rusije, ali da će mu SAD pomoći da taj problem reši, kao i da SAD imaju garancije Ban Ki Muna da on neće ograničavati nameru EU da pošalje svoju misiju na Kosovo.

Frid je odluku o slanju misije EU na Kosovo ocenio kao važnu i smatra da se tu ne treba obazirati na izjave i kritike Srbije i Rusije.

Istovremeno, predstavnici Amerike su preporučili da sporazum EU sa Srbijom bude potpisan pre deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi, inače, izgledao kao nagrada za gubitak Kosova.

Rozmeri Di Karlo je, kako piše u dokumentu, rekla da sednica skupštine Kosova, na kojoj bi se usvojila deklaracija o nezavisnosti, treba da bude u nedelju, tako da Rusija nema vremena da sazove Savet Bezbednosti.

Što se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova, Danijel Frid je rekao da ne treba brinuti, podstakavši Sloveniju da, u fazi priznavanja, prva prizna nezavisno Kosovo, dodavši da će ga SAD priznati među prvima, kao i da će nezavisnost biti proglašena u dogovoru sa EU i Amerikom, s time da se sačeka kraj predsedničkih izbora u Srbiji, pri čemu je SAD više u interesu da Boris Tadić, a ne Tomislav Nikolić, bude izabran.

Frid je rekao i da SAD, upravo sa "Kosovarima" pravi "draft" njihovog ustava, da je situacija na terenu na Kosovu ugodna i da se Amerika nada da "Kosovari" neće izgubiti poverenje u sebe, jer će time i Amerika izgubiti svoj uticaj.

Na pomenuti dokument je, u Dnevniku, reagovao i stručnjak dr Milan Brglez, koji je rekao da on može sebi da predstavi da na manje države koje sa SAD imaju dobre odnose postoje pritisci, ali da, obično, takve stvari ne izlaze u javnost.

Brglez ocenjuje i da će se navedene stvari sada, nakon objavljivanja, teže implementirati, jer se zna da su to američki zahtevi.

Na objavljivanje dokumenta, koji svedoči o režiranju slovenačkog predsedavanja, već je reagovala i slovenačka stranka "Zares", koja najavljuje svoje poslaničko pitanje slovenačkom ministru spoljnih poslova, Dimitriju Rupelu.

Pomenuta stranka, između ostalog, želi da Rupel objasni da li je, u diplomatskoj praksi, uobičajeno da velike države predsedavajućoj EU tako jasno naručuju, kao zbog čega su poslanici, o takvim razgovorima, obavešteni iz medija, a ne preko uobičajenih parlamentarnih procedura.

Slovenački MIP: Neovlašćeno objavljivanje

Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje, kojim reaguje na neovlašćeno objavljivanje internog dokumenta ovog ministarstva, u slovenačkom Dnevniku i beogradskoj Politici.

Tim povodom je ministarstvo pokrenulo aktivnosti za utvrđivanje pravih uzroka i pozadine objave ovog dokumenta, ali i odredilo internu istragu i dodatno pooštrilo dostup do informacija u njihovom kompjuterskom sistemu.

Ministarstvo razmišlja i o "nekim promenama u normativnim merama u vezi sa dostupom do dokumenata" ovog ministarstva.

Istovremeno, ministarstvo spoljnih poslova Slovenije je pozvalo na savetovanje i slovenačkog ambasadora u SAD, Samuela Žbogara.

"Oruđe Bušove politike"

Poslanička grupa "Lipa" ocenjuje da je zastrašujuće da slovenačka vlada sasvim apatično prati i sluša američke zahteve i to na način, koji može da znači potpuni gubitak kredibilnosti i ugleda.

Poslanici slovenačkog šefa diplomatije optužuju za narcisoidnost i zanemarivanje slovenačkih interesa u korist američkih.

"Da će slovenačka politika i u okviru predsedavanje EU, na koje je tako ponosna, podlezati američkim pritiscima, to je presedan u oblasti vođenja i predstavljanja Evrope", zapisali su poslanici i naveli da to pokazuje nezrelost slovenačke diplomatije i pomanjkanje političke samosvesti.

Poslanici, zato, od vlade očekuju objašnjenje i predstavljanje slovenačkoj javnosti temelja predsedavanja Slovenije EU.

U suprotnom, kako kažu, predsedavanje slovenačke vlade EU isključivo je oruđe Bušove politike za postizanje američkih ciljeva.

"Albanija će među prvima priznati Kosovo"

Predsednik Albanije Bamir Topi izjavio je da će Albanija biti među prvim zemljama koje će priznati nezavisnost Kosova, a da će kosovske institucije odlučiti kada će doneti odluku o statusu. Topi je, nakon susreta sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom, rekao da Kosovo treba da bude demokratska zajednica svih građana, uključujući i Srbe.

Topi je izrazio nadu da će i Srbija ostati na putu koji vodi u porodicu evropskih zemalja.

"Verujem da Srbija neće ostani talac ultranacionalističkih scenarija... Albanija će porukama mira i saradnje doprineti budućnosti Balkana, kojeg vidi u EU", rekao je Topi.

Šef UNMIK-a Joahim Riker ocenio je da su, kakva god da budu kretanja u vezi sa statusom, UNMIK i druge međunarodne institucije spremne za svaku situaciju, navodeći, istovremeno, da svi građani Kosova žele mir i stabilnost.

"Institucije Kosova i UNMIK su spremni za prevazilaženje eventulanog embarga Srbije", rekao je Riker, izražavajući nadu da će ipak biti "pozitivnih kretanja".

Predsednik Albanije je kazao da eventualni embargo Srbije neće imati efekta, tvrdeći da je Kosovo postalo međunarodno pitanje.

Di Karlo: Status rešiti što pre

Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari Di Karlo izjavila je danas u Prištini da status Kosova treba rešiti što pre.

Rozmari Di Karlo je, posle sastanka sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, izjavila da je srećna što je videla da su institucije Kosova spremne da poštuju prava manjinskih zajednica koje su sada uključene u Vladu.

Ona je pozdravila i opredeljenje institucija Kosova da ostvare plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

"Mi smo već dugo govorili da se, ukoliko ne bude dogovora dveju strana, treba vratiti planu (Martija) Ahtisarija kao jedinom rešenju za kretanje napred. Status Kosoava treba da bude rešen što je pre moguće", rekla je Di Karlo.

Sejdiu je rekao da je Kosovo opredeljeno za ostvarivanje Ahtisarijevog plana i da se zauzima za ostvarivanje prava manjina po najvišim međunarodnim standardima.

"Kosovo će biti demokratska država svih njenih građana, koja stremi evropskim i evroaltanskim integracijama", rekao je Sejdiu.

Di Karlo se srela i sa predsednikom Skupštine Kosova Jakupom Krasnićijem.

Samardžić: EU pion u igri SAD

Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da beleške sa sastanka američkog i slovenačkog zvaničnika o proglašenju nezavisnosti Kosova predstavljaju primer kako se nasiljem vodi međunarodna politika i kako Evropska unija "žalosno postaje pion u takvoj igri".

"EU pristaje na jednu takvu ulogu - ulogu sredstva u ostvarivanju interesa SAD", rekao je Samardžić, ocenjujući da je, prema belešci sa tog sastanka, koju je objavio ljubljanski Dnevnik, Stejt dipartment dao obaveze EU i Sloveniji kako da priznaju nezavisnost Kosova.

Posle tog razotkrivanja scenarija, Srbija treba da radi ono što su Vlada i Skupština doneli kao okvir za delovanje, ali da, pre svega, treba biti oprezan u povlačenju poteza, smatra Samardžić.

"Veoma je značajno što smo na vreme ukazali da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ođednom postao moneta za potkusurivanje između SAD i drugih aktera u ovoj igri", ukazao je Samardžić.

On je naveo da niko u Srbiji ne može potpisati taj sporazum, koji je u američkoj viziji priznanja nezavisnosti Kosova važan momenat, sve dok Vlada Srbije ne donese određene zaključke o realizaciji odredbi skupštinske rezolucije koje se odnose na dolazak misije EU na Kosovo.

"Ako potpišemo SSP sa ovakvom njegovom funkcijom, pod ovakvim uslovima, onda zemlje EU koje su nas podržavale neće više to da čine", ocenio je Samardžić.

Ukoliko EU odluči da pošalje misiju na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti UN, Vlada bi bila dužna da stavi van snage parafirani SSP sa EU, "da ga proglasi nevažećim i obavesti Skupštinu da ne može da ga ratifikuje", konstatovao je on.

Fajnenšel tajms o slanju misije EU

Londonski dnevnik "Fajnenšel tajms" danas iznosi očekivanje da će ministri spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak , 28. januara, u Briselu dati zvanično odobrenje za slanje pravosudno-policijske misije Evropske unije na Kosovo.

Prema londonskom dnevniku, zadatak misije od 1800 ljudi biće da "stabilizuje situaciju u pokrajini posle zvaničnog otcepljenja (Kosova) od Srbije".

EU planira da pošalje prvu grupu pavnika i policajaca pre nego što kosovski Albanci proglase nezavisnsot, što će se, "predviđaju neke diplomate Evropske unije, dogoditi u martu", iznosi se u tekstu.

Slanje misije odobriće sve članice Evropske unije, izuzev Kipra, koji će, očekuju diplomate, uložiti prigovor, ali neće blokirati tu odluku.

List podseća da je Kipar jasno stavio do znanja da nikada neće priznati Kosovo kao suverenu državu i da smatra da bi odluka o brzom slanju misije Evropske unije prejudicirala pitanje statusa Kosova.

Zabrinutost u vezi sa nezavisnošću Kosova izrazio je, kako list navodi, i ukrajinski predsednik Viktor Juščenko koji je u intervjuu Fajnenšel tajmsu rekao da je "zabrinut" da bi "neki" pokušali da povuku analogiju između Kosova i područja kao što su Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje, koja se graniče sa Ukrajinom.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Hašim Tači je, u međuvremenu, u Briselu dobio uveravanja da EU i SAD podržavaju nezavisnost Kosova, ali mu je rečeno da mora nastojati da obezbedi potpunu i dugoročnu bezbednost srpskoj manjini u pokrajini.

List podseća i da će na sastanku ministara Evropske unije u ponedeljak i utorak takođe biti odlučeno da li Unija treba da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

Tome se najviše protivi Holandija, koju još uvek proganjaju sećanja na zločine snaga bosanskih Srba u Srebrenici 1995. godine koji su se dogodili "pred nosem" holandskih mirovnih snaga.

Neke zemlje Evropske unije, međutim, strahuju da bi nepotpisivanje sporazuma pogodovalo pobedi kandidata SRS Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u Srbiji, zaključio je Fajnenšel tajms.