Program "Škola bez nasilja"

Vršnjačko nasilje u našoj zemlji je sve prisutnije i dešava se čak i među decom predškolskog uzrasta. Takvo nasilje je dugotrajno fizičko ili psihičko zlostavljanje koje jedan ili grupa učenika sprovode nad učenikom koji ne može da se odbrani.

Među decom je najčešće verbalno i psihološko nasilje, kao što je spletkarenje, ogovaranje i pretnja, dok je fizičko nasilje na trećem mestu.

Dragana Vojinović, pedagog osnovne škole „Jovan Dučić” kaže da se vršnjačko nasilje javlja i kod devojčica i kod dečaka. "Jedna devojčica organizuje ko će da se igra, ko neće, onda odstranjuje, odbacuje određene devojčice ili jednu devojčicu iz igri i ta devojčica pati. I tako se prenosi, to je već formirano i tako se prenosi i zamislite može da traje i 8 godina", objašnjava Vojinovićeva.

Deca, žrtve vršnjačkog nasilja, postaju stidljiva, bez samopouzdanja, beže sa časova, dobijaju lošije ocene i često su depresijvna.

Istraživaje UNICEF-a, u kom je učestvovalo oko 30 hiljada osnovaca iz cele Srbije, pokazuje da je jedna četvrtina učenika bila više puta, dok je 65 odsto bar jednom u poslednja tri meseca bilo izloženo nasilju. Skoro polovina učenika u školi je doživela nasilje.

Deca modele ponašanja uče u najbližem okruženju, porodici, školi i od vršnjaka.

Dragana Koruga, psihološkinja i koordinator UNICEF-a kaže da je jedan od problema to što odrasli samo fizičko zlostavljanje vide kao nasilje, a često i to posmatraju kao sastavni i neophodni deo odrastanja.

"Mi odrasli na to ne reagujemo. Naš osnovni problem je to što se ne držimo maksime da je tolerancija na nasilje jednako nula, ne držimo se maksime da o nasilju treba pričati i da se nasilju moramo suprostaviti. Tako da oni nose tu traumu i prepušteni su sami sebi", kaže Dragana Koruga.

Cilj UNICEF-ovog programa „Škola bez nasilja“ je da deca, roditelji i nastavnici nauče da prepoznaju i reaguju na nasilje. U programu učestvuje oko sto osnovnih škola, od 1500 koliko ih je u Srbiji.