Program "Škola bez nasilja"

Nadam se da sto vecem broju ljudi i komentarima na ovaj clanak. Konacno je postavljeno pitanje intervencionizma u drustvenim odnosima i prevenciji psiholoskog nasilja u skolama. Savremeni pedagoski model podrazumeva da je to osnova normalnog drustvenog razvoja, u kome koliko zastitimo najugrozenije, toliko vredimo kao zajednica. Osnovna celija tog procesa mora biti porodica a tek onda kao podrska i skola. Model skole mora prevazici iskljucivo obrazovni karakter da bi postao relevantan u razvoju pojedinca. Treba negovati 'Duh skole', kao podredjeni ali i aktivni sastojak roditeljskog vaspitanja. Tek onda mozemo reci da smo ispunili svoju svetu i prosvecenu duznost kao roditelji i vaspitaci- kroz ljubav i unutrasnju, duhovnu radost.
To je jedino efikasno oruzije pred izazovima modernog drustva i narastajucim problemima: narkomanije, kriminalnog udruzivanja, zlostavljanja dece (kasnije, i odraslih) u porodici i van nje; potom, aktivnim izgradjivanjem mehanizma emocionalne sigurnosti svakog deteta u skolskom sistemu, u kome sloboda vise nije samo 'od' vec i proaktivno- 'za'.

Nasilje u skolama je bila cest pojava u toku 90-ih, posle 5.oktobra, cak i danas. Postoje dokumentovani slucajevi prebijanja nastavnog osoblja od strane ucenika po osnovnim i srednjim skolama, a to traje godinama. Posebno su poznate OS Pera Popovic Aga, Braca Baruh i Svetozar Markovic, kao i srednje skole Koncar, EPS, III, Sveti Sava i XI Beogradska gimnazija. Ja mislim da je deo drzavne politike da se cenzurisu informacije o nasilju u skolama jer je to los publicitet za standard u drzavi, tj. nije im u interesu da se prica o tome.U Svetom Savi je bilo nekoliko samoubistava i jedno ubistvo pesnicama (mali Kovacevic), u Koncaru se setaju pistolji i bombe, a u III beogradskoj je cak bio i slucaj samoubistva decka od 16 godina. Zasto svi cute o tome? Zar nikom nije u interesu da nase skole budu sigurne, bez nasilja, narkomana, bogataske dece koja diluju drogu i teraju drugove u smrt?

Mislim da bi trebalo u osnovne i srednje skole uvesti kao predmet, ili na neki drugi efikasan nacin, edukaciju o medjuljudskim odnosima, prevazilazanju problema, zasnovanu na postojecim znanjima psihologije. U nasem drustvu je bruka otici kod psihologa kad imate neki problem. Bolje da kazete da imate tumor nego da niste u stanju sami da prevazidjete neki problem. (Koji u krajnjoj liniji sa psihosomatskog stanovista moze zaista i odvesti u neku bolest.) A psihologija je divna nauka koja je sakupila fantasticnu riznicu znanja koje bi nam olaksalo zivot kada bi hteli. Da pomognemo deci u njihovom odrastanju, teskim pubertetskim godinama, u izlazenju na kraj sa odraslima. Roditelji su razliciti. Pored sve dobre namere, nemaju svi dovoljno iskustva, znanja, obrazovanja, vestine da izadju na kraj sa tim. Uostalom, koliko njih ima neke objektivne i subjektivne probleme/teskoce koje mozda ni sami ne prepoznaju/priznaju a koje im otezavaju taj "posao" oko dece? I tako deca uce neke losije modele za koje ni ne znaju da nisu najbolji i da ima bolje. Apsolutno sam za ovakav vid edukacije i pomoci deci. Tako bi pomogli i nama "odraslima" i imali samosvesnije i zdravije drustvo za 10ak godina.

Drago mi je sto u mojoj skoli, bar u generaciji nema toliko znakova nasilja kao u drugim.. Naravno jako je izrazena zavist i mrznja bez ikakvog osnova, sto skoro uvek dovede do nekog uzasa,
znamo svi jako dobro za Sv. Savu i skole po Zemunu..

Mada bila je jedna situacija kada je odredjeni profesor dosao na roditeljski i lepo rekao ko se sve drogira, kratko i jasno! "Dragi mama i tata....imam nesto da vam kazem, pre nego sto vam polomim vilice i uzmem lovu"
Potom, najprostije receno: nije se vise pojavio u holu! A gdja direktorka je sve uredno demantovala, pozivajuci se verovatno na neuravnotezenost sirotog coveka!
Kasnije je verovatno bilo vezivanja za radijatore i primena ostalih narodnih obicaja, koriscenih za suzbijanje zlih duhova (tj zmajeva iz 'kujne), ali boze moj, ljudi smo!
Draga nasa, ja sam ucenica "Vase" IV gimnazije u Beogradu i kazem da IMA narkomana, ne prekoputa skole, vec u njoj! Jos nesto, mojoj mami je drago sto to zna, pa prema tome pokusava da me zastiti na neki njen pravi nacin..!
Vi kako zelite..

Nadam se da sto vecem broju ljudi i komentarima na ovaj clanak. Konacno je postavljeno pitanje intervencionizma u drustvenim odnosima i prevenciji psiholoskog nasilja u skolama. Savremeni pedagoski model podrazumeva da je to osnova normalnog drustvenog razvoja, u kome koliko zastitimo najugrozenije, toliko vredimo kao zajednica. Osnovna celija tog procesa mora biti porodica a tek onda kao podrska i skola. Model skole mora prevazici iskljucivo obrazovni karakter da bi postao relevantan u razvoju pojedinca. Treba negovati 'Duh skole', kao podredjeni ali i aktivni sastojak roditeljskog vaspitanja. Tek onda mozemo reci da smo ispunili svoju svetu i prosvecenu duznost kao roditelji i vaspitaci- kroz ljubav i unutrasnju, duhovnu radost.
To je jedino efikasno oruzije pred izazovima modernog drustva i narastajucim problemima: narkomanije, kriminalnog udruzivanja, zlostavljanja dece (kasnije, i odraslih) u porodici i van nje; potom, aktivnim izgradjivanjem mehanizma emocionalne sigurnosti svakog deteta u skolskom sistemu, u kome sloboda vise nije samo 'od' vec i proaktivno- 'za'.

Nasilje u skolama je bila cest pojava u toku 90-ih, posle 5.oktobra, cak i danas. Postoje dokumentovani slucajevi prebijanja nastavnog osoblja od strane ucenika po osnovnim i srednjim skolama, a to traje godinama. Posebno su poznate OS Pera Popovic Aga, Braca Baruh i Svetozar Markovic, kao i srednje skole Koncar, EPS, III, Sveti Sava i XI Beogradska gimnazija. Ja mislim da je deo drzavne politike da se cenzurisu informacije o nasilju u skolama jer je to los publicitet za standard u drzavi, tj. nije im u interesu da se prica o tome.U Svetom Savi je bilo nekoliko samoubistava i jedno ubistvo pesnicama (mali Kovacevic), u Koncaru se setaju pistolji i bombe, a u III beogradskoj je cak bio i slucaj samoubistva decka od 16 godina. Zasto svi cute o tome? Zar nikom nije u interesu da nase skole budu sigurne, bez nasilja, narkomana, bogataske dece koja diluju drogu i teraju drugove u smrt?

Drago mi je sto u mojoj skoli, bar u generaciji nema toliko znakova nasilja kao u drugim.. Naravno jako je izrazena zavist i mrznja bez ikakvog osnova, sto skoro uvek dovede do nekog uzasa,
znamo svi jako dobro za Sv. Savu i skole po Zemunu..

Mada bila je jedna situacija kada je odredjeni profesor dosao na roditeljski i lepo rekao ko se sve drogira, kratko i jasno! "Dragi mama i tata....imam nesto da vam kazem, pre nego sto vam polomim vilice i uzmem lovu"
Potom, najprostije receno: nije se vise pojavio u holu! A gdja direktorka je sve uredno demantovala, pozivajuci se verovatno na neuravnotezenost sirotog coveka!
Kasnije je verovatno bilo vezivanja za radijatore i primena ostalih narodnih obicaja, koriscenih za suzbijanje zlih duhova (tj zmajeva iz 'kujne), ali boze moj, ljudi smo!
Draga nasa, ja sam ucenica "Vase" IV gimnazije u Beogradu i kazem da IMA narkomana, ne prekoputa skole, vec u njoj! Jos nesto, mojoj mami je drago sto to zna, pa prema tome pokusava da me zastiti na neki njen pravi nacin..!
Vi kako zelite..

Mislim da bi trebalo u osnovne i srednje skole uvesti kao predmet, ili na neki drugi efikasan nacin, edukaciju o medjuljudskim odnosima, prevazilazanju problema, zasnovanu na postojecim znanjima psihologije. U nasem drustvu je bruka otici kod psihologa kad imate neki problem. Bolje da kazete da imate tumor nego da niste u stanju sami da prevazidjete neki problem. (Koji u krajnjoj liniji sa psihosomatskog stanovista moze zaista i odvesti u neku bolest.) A psihologija je divna nauka koja je sakupila fantasticnu riznicu znanja koje bi nam olaksalo zivot kada bi hteli. Da pomognemo deci u njihovom odrastanju, teskim pubertetskim godinama, u izlazenju na kraj sa odraslima. Roditelji su razliciti. Pored sve dobre namere, nemaju svi dovoljno iskustva, znanja, obrazovanja, vestine da izadju na kraj sa tim. Uostalom, koliko njih ima neke objektivne i subjektivne probleme/teskoce koje mozda ni sami ne prepoznaju/priznaju a koje im otezavaju taj "posao" oko dece? I tako deca uce neke losije modele za koje ni ne znaju da nisu najbolji i da ima bolje. Apsolutno sam za ovakav vid edukacije i pomoci deci. Tako bi pomogli i nama "odraslima" i imali samosvesnije i zdravije drustvo za 10ak godina.