Sporazum o reformi umesto ustava EU

Lideri zemalja članica Evropske unije odobrili su rano jutros na samitu novi sporazum o reformi institucija Unije, kojim će biti zamenjen propali evropski ustav, saopštilo je predsedništvo EU. Oni su izglasali Ugovor o reformi institucija EU, kojim treba da se pojednostavi način rukovođenja blokom u narednim decenijama i koji je zamena za neusvojeni ustav EU.

Predviđeno je da se Ugovor iz Lisabona potpiše 13. decembra u glavnom gradu Portugala, nakon čega sledi ratifikacija u svim državama članicama, bilo u skupštinama ili na referendumu.

Zemlje članice treba do juna 2009. da završe ratifikaciju Ugovora, što znači da će imati vremena da organizuju izbore za Evropski parlament po novim pravilima.

Novi Ugovor je skromniji dokument od ustava koji je propao na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine, i izostavlja neke od simboličnih obeležja ustava kao što su zastava i himna EU.

Iako zadržava dosta elemenata sada već bivšeg ustava, ova uprošćena verzija može da bude usvojena u parlamentima zemalja članica, čime se izbegavaju neizvesni referendumi, što će važiti za sve zemlje sem za Irsku u kojoj će Ugovor biti ratifikovan putem referenduma.

Poljska je postigla kompromis kojim do 2014. ima veća prava pri glasanju nego što to po Ugovoru dozvoljava njen broj stanovnika i još dodatno obezbeđenje od nadglasavanja za naredne tri godine, a posle toga se regularna pravila primenjuju, što znači da se odluke donose većinom od 55 odsto zemalja članica i 65 odsto stanovništva Unije od 490 miliona.

Odluke će se prema novom Ugovoru donositi većinom, a ne jednoglasno u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku.

žJednoglasno odlučivanje je i dalje potrebno za spoljnu politiku, odbranu, socijalna pitanja, oporezivanje i kulturu. Nacionalni parlamenti imaju više prava da nadgledaju rad EU skupštine.

Sadašnji predstavnik EU za spoljnu politiku i pitanja bezbednosti (to je sada Havijer Solana), dobija mesto u izvršnom delu EU od prvog januara 2009.

Solana će biti potpredsednik Evropske komisije i imaće široka prava u odnosu na budžet i diplomatiju EU, ali ne i zvanje ministra spoljnih poslova EU, mada će biti jasno kome se treba obratiti za pitanja spojnih poslova Unije.

Lideri EU će birati predsednika na petogodišnji mandat čime će se zameniti sadašnji rotirajući predsedavajući na šest meseci.

Izvršno telo EU će biti smanjeno sa 27 komesara na 17. Komesari će biti birani po sistemu rotacije između država na petogodišnji mandat.

Ugovor od 50 članova navodi dugu listu svih ustanovljenih prava kao što su sloboda govora i veroispovesti, ali uključuje i prava na zaštitu, na obrazovanje i na kolektivne ugovore i fer uslove rada.

Biće obavezujući za 25 od 27 članica EU, jer su Britanija i Pojska insistirale na izuzeću i to im je dozvoljeno. Skupština će biti sada smanjena sa 785 na 750 članova i predsednika.

"Evropa je izašla iz svoje institucionalne krize i spremna je da se suoči sa izazovima budućnosti", izjavio je predsedavajući EU, portugalski premijer Žoze Sokrateš, pre nego što je sa svojim evropskim kolegama otvorio šampanjac.

"Uspeli smo - večeras je napravljen odlučan politički korak", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Italija se protivila da ima manje evroposlanika od Francuske ili Velike Britanije, što bi se dogodilo počev od 2009. prema nacrtu ugovora o reformi institucija Unije, koji predviđa smanjenje ukupnog broja evroposlanika sa 785 na 750.

Poljska je, istovremeno, zapretila da će blokirati dogovor o dokumentu ukoliko se ne poštuje kompromis koji zemljama EU omogućava da, pod određenim uslovima i na određeno vreme, zamrznu odluke.