Odgovornost lekara za greške

Prema podacima Ministarstva pravde, od 2003. do 2005, od 35 optuženih za nesavesno pružanje lekarske pomoći i za njeno neukazivanje osuđeno je njih pet. Pre tri dana u Kragujevcu je, zbog nesavesnog lečenja, izrečena još jedna prvostepena zatvorska kazna od osam meseci. Problem je, međutim, što i tako mali broj osuđujućih presuda često bude ukinut odlukom drugostepenog suda.

"Neko je kriv što mog deteta više nema, a sud nije utvrdio ko je jer ga je oslobodio. U sudstvu mi ništa nije jasno, apsolutno", kaže Milena Marković, majka petogodišnjeg Stefana Gavrilovića, preminulog od sepse posle operacije krajnika.

Stefan Gavrilović preminuo je 1997. na Institutu za majku i dete od sepse dobijene posle rutinske operacije krajnika, a da mu nije ni pružena šansa da se s njom izbori. Stefan je živeo sedam dana posle operacije s visokom temperaturom, a poslednja tri dana bio je u teškom stanju. Antibiotska terapija mu je uključena tek nekoliko sati pred smrt.

"Ja tada, kao mlad lekar, naravno nisam mogao da imam nikakvog uticaja na to. Moje mišljenje da je antibiotska zaštita dobra kod svih operacija, ne samo kod operacije krajnika. Ali, naravno da nisam mogao da utičem na lečenje. Mnogo stariji lekari u to vreme su donosili odluke", kaže Vladan Šubarević, specijalista otorinolaringologije Instituta za majku i dete.

Sudski postupak protiv tadašnjeg načelnika odeljenja Jovice Karanova, koji je i operisao Stefana, traje punih 10 godina. Prva presuda bila je osuđujuća i uslovna, 10 meseci na pet godina. Ali, i tu kaznu Okružni sud je ukinuo i proces vratio na početak. U aprilu ove godine Karanov je oslobođen optužbe, a trenutno se čeka rešenje Okružnog suda.