"Ako nas napadnu, gađaćemo Izrael"

"Ako SAD i Izrael napadnu Iran, trebalo bi da se zabrinu zbog naših raketa dometa 2.000 kilometara, koje će pogoditi Tel Aviv", kazao je Hatami za iransku državnu televiziju. Hatami se nalazi na čelu grupe od 86 sveštenika koja ima ulogu da nadgleda rad iranskog lidera ajatolaha Ali Hamneija.

Eksperti za naoružanje tvrde da rakete Šahab-3, koje poseduje Iran, imaju maksimalni domet od 2.000 kilometara, što znači da mogu da dosegnu izraelske teritorije, kao i američke vojne baze u Zalivu.

Hatami je pohvalio libanski pokret Hezbolah zbog odupiranja Izraelu i poručio američkom predsedniku Džordžu Bušu i izraelskom premijeru Ehudu Olmertu da bi trebalo da nauče lekciju iz jednomesečnog sukoba. "Čestitam Hezbolahu na pobedi koja predstavlja pobedu Islama. To je bio sramni poraz Amerike i cionističkog režima", rekao je Hatami.

Ahmadinedžad: Bliski istok bez SAD i Izraela

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad kaže da Iran želi Bliski istok bez američkog prisustva i Izraela.

"Iranski narod želi da stvori Bliski istok bez američkog prisustva i bez cionističkog uzurpatorskog režima", rekao je Ahmadinedžad u govoru u gradu Ardebilu, na severozapadu Irana, koji je direktno prenosila državna televizija.

Ahmadinedžad je optužio "ugnjetačke zemlje da žele da stvore novi Bliski istok. koji će biti zatvorenik SAD, Velike Britanije i cionističkog režima". "Napadajući Liban, oni misle da mogu eliminisati Hezbolah i stvoriti uslove za stvaranje novog Bliskog istoka, ali ta ideja je iščilela", rekao je on.

Izrael i SAD optužuju Iran da finansijski i vojno pomaže Hezbolah, što Teheran odbacuje, navodeći da samo pruža moralnu podršku ovom šiitskom pokretu.

Kada je reč o iranskom nuklearnom programu, Ahmadinedžad je odbacio Rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja zahteva obustavu procesa obogaćivanja uranijuma, najkasnije do 31. avgusta. Ukoliko Iran ne obustavi proizvodnju obogaćenog uranijuma, ovoj zemlji prete sankcije SB UN.

O holokaustu na iranski način

U Teheranu je otvorena izložba više od 200 karikatura o holokaustu, fašističkom projektu koji je značio smrt za šest miliona Jevreja u II svetskom ratu. To je svojevrstan odogovor Irana na prošlogodišnju "uvredu" koju su muslimanski vernici doživeli kada je danski list objavio karikature proroka Muhameda. U mnogobrojnim protestima, koji su dovodili i do ozbiljnih uličnih nemira muslimana širom sveta, poginulo je na desetine vernika.

Na konkurs za izložbu karikatura inspirisanih holokaustom od februara stiglo je 1.200 radova iz Irana i drugih zemalja, a žiri se odlučio za 204 karikature. Na izbor je očigledno uticao stav iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, koji je na sebe navukao gnev međunarodne zajednice zbog tvrdnje da holokausta možda nije ni bilo.

Jedan od sponzora izložbe je iranska dnevna novina Hamšahri, u kojoj kažu da je izložba test zapadnjačke tolerancije. "Ovo je pitanje slobode izražavanja. Kako zapadnjaci mogu da vređaju svetog proroka islama u ime slobode izražavanja? Sada bi trebalo da prihvate kritiku holokausta", kaže jedan od posetilaca.