Vučetić: O Kosovu mora referendum

Slobodan Vučetić je, povodom pominjanja referenduma u Predlogu rezolucije o Kosovu, o kome će poslanici raspravljati u ponedeljak, kazao da je republički Ustav jasan i izričit - da je Srbija jedinstvena i nedeljiva i da jedino građani na validnom referendumu mogu odlučiti o eventualnoj promeni granica.

U tekstu rezolucije se navodi da Skupština neće prihvatiti promenu gradnica Srbije, kao i da će se Skupština Srbije izjasniti o rezultatu pregovora o statusu Kosova, uz mogućnost da se o tome izjasne i građani na referendumu.

Predsednik Ustavnog suda je dodao da bi, poštojući analogiju sa uslovima za promenu Ustava Srbije, za validnost referenduma bilo neophodno da eventualnu promenu granica podrži kvalifikovana većina, odnosno više od polovine birača sa pravom glasa. On je kazao bi svaka odluka eventualnog referenduma bila apsolutno obavezujuća za političko rukovodstvo Srbije i državne zajednice.

Prema Ustavu Srbije, referendum raspisuje Skupština Srbije na predlog najmanje 50 poslanika, vlade ili 100.000 birača. Skupština utvrđuje kako će glasiti pitanje na referendumu. Prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, od dana raspisivanja do dana sprovođenja referenduma ne može proteći manje od 30 ni više od 90 dana.

Ako se građani na referendumu nisu izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja, novi referendum o istom pitanju moguć je najranije šest meseci nakon glasanja.

U Predlogu rezolucije o mandatu za početak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, o kome će se raspravljati u parlamentu u ponedeljak, 21. novembra, navodi se da će se Skupština Srbije izjasniti o rezultatu pregovora, uz mogućnost da se o tome izjasne i građani na referendumu.

Slavni referendumi

Ukoliko se građani Srbije budu izjašnjavali o rezultatima pregovora o Kosovu, biće to peti referendum od 1990. godine.

Referendum o usvajanju novog Ustava Srbije i raspisavanju prvih višestranačkih izbora održan je 2. jula 1990. godine, na predlog Predsedništva Srbije. Predlog je podržalo oko 75 odsto registrovanih birača, dok su Albanci u Srbiji bojkotovali referendum. Tačan podatak o broju izašlih nije saopšten.

Naredni referendum održan je 31. maja 1992. godine kada su se građani izjašnjavali o promeni državnih simbola Srbije - zastavi, grbu i himni. Do promene državnih simbola nije došlo jer se o predlogu nije izjasnilo dovoljno građana.

Iste godine, 11. oktobra, održan je referendum o potvrđivanju prvog amandmana na Ustav Srbije za održavanje prevremenih izbora u republici do kraja 1992. godine, ali ni taj referendum nije uspeo jer je u glasanju učestvovalo svega 45,55 odsto punoletnih građana.

Tokom krize na Kosovu i Metohiji, 23. aprila 1998. godine, održan je referendum o stranom posredovanju u rešavanju problema u južnoj pokrajini. Referendum je uspeo jer je na njemu učestvovalo oko 73 odsto građana, a gotovo 95 odsto izašlih birača izjasnilo se »protiv mešanja stranog faktora« u rešavanje problema Kosova i Metohije.